Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Kombinezoni i pantalone po Vašim merama
Radni kombinezoni, jakne i pojas pantalone po Vašim merama.
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Radne uniforme Beograd
Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj.
Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban.
- Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.
Radna odela za gradjevinare i automehanicare
Radna odeća i uniforme
Kooperanti i radnici Zemljoradničke zadruge „Agromiks" iz Savinog Sela konačno su juče ušli u posed 158 hektara oranica, koje je godinama obrađivala mesna industrija „Karneks".
Kombinezoni i radne pantalone. Proizvodnja i prodaja na teritoriji cele Srbije.
Višemesečni spor „Karneksa" i „Agromiksa" oko ove zemlje ipak još nije završen, jer se trenutno vodi obnovljeni postupak pred Upravnim sudom.
Kao i prethodnih nekoliko puta, radnici „Karneksa" postavili su mehanizaciju na vojni most na prilazu atarskom putu kako bi sprečili zadrugare da dođu do spornih njiva, ali ovoga puta nisu uspeli. Predstavnici zadruge i vrbaske Opštinske uprave došli su do oranica okolnim putem iz susednog sela. Njive su omeđene, a načelnik Odeljenja za urbanizam Blagoje Dedeić izdao je zaključak o izvršenju rešenja o ulasku u posed 158 hektara oranica.
- Presuda u upravnom postupku je konačna i može da se izvrši, bez obzira što je „Karneks" podneo žalbu - dodao je Dedeić.
Oranice još nisu u katastru uknjižene kao imovina ZZ „Agromiksa", što će, kako se pretpostavlja, biti učinjeno po završetku sudskog spora, a zadrugari kažu da ne strepe od ishoda jer je do sada u četiri prvostepena, jednom drugostepenom i dva trećestepena postupka odbijen zahtev „Karneksa" za odlaganje izvršenja presude, koja je doneta u korist zadruge.
- Uvođenje u posed je odlagano do sada više puta, a navođeni su razni razlozi. Nismo odustajali jer je pravda na našoj strani. Vidimo da je „Karneks" preorao i nađubrio zemlju, a zadruga je spremna da im nadoknadi te troškove, naravno uz uzajamno obeštećivanje jer su naši troškovi zbog odlaganja ulaska u posed ogromni - rekao je Marko Femić, direktor „Agromiksa".
Policija, koja je došla po pozivu, napravila je zapisnik i legitimisala radnike „Karneksa", ali nije uklonila blokadu, koja je ostala i nakon što su zadrugari službeno uvedeni u posed.
Spor između „Agromiksa" i „Karneksa" vodi se zbog imovine nad oranicama koje su nekada pripadale Poljoprivrednom dobru „Milan Kuč", koje je 1997. pripojeno „Karneksu" bez ikakve nadoknade. Savinoselci, to jest ZZ „Agromiks", na osnovu Zakona o zemljoradničkim zadrugama, traže da im se zemlja vrati.
Radničke pantalone u Novom Sadu
U Sremskom okrugu je, zahvaljujući programima aktivnih mera zapošljavanja, u prošloj godini otvoreno 1.840 radnih mesta, uključujući i poslove na određeno vreme, potvrdio je Tanjugu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijala Sremska Mitrovica.
Radnički kombinezoni, prsluci, treger pantalone, jakne i mantili. Kvalitetno i povoljno. Katić
Ove programe finansirali su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinski sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Koristeći subvencije za otvaranje novih radnih mesta, 192 poslodavca zaposlila su 504 radnika s evidencije nezaposlenih. Takođe, 105 nezaposlenih je pokrenulo sopstveni posao.
Gotovo 500 mladih do 30 godina dobilo je posao u okviru projekta "Prva šansa" ili je primljeno na stručnu praksu, koja će im omogućiti polaganje stručnog i državnog ispita.
U Sremskom okrugu je, prema zvaničnim podacima, krajem novembra bilo evidentirano 27.926 nezaposlenih, što je rast od 2,28 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Posao je putem sajmova zapošljavanja lane dobilo 355 kandidata.
Radnički kombinezoni, prsluci, treger pantalone, jakne i mantili. Kvalitetno i povoljno. Katić
Ove programe finansirali su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinski sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Koristeći subvencije za otvaranje novih radnih mesta, 192 poslodavca zaposlila su 504 radnika s evidencije nezaposlenih. Takođe, 105 nezaposlenih je pokrenulo sopstveni posao.
Gotovo 500 mladih do 30 godina dobilo je posao u okviru projekta "Prva šansa" ili je primljeno na stručnu praksu, koja će im omogućiti polaganje stručnog i državnog ispita.
U Sremskom okrugu je, prema zvaničnim podacima, krajem novembra bilo evidentirano 27.926 nezaposlenih, što je rast od 2,28 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Posao je putem sajmova zapošljavanja lane dobilo 355 kandidata.
Kombinezoni
Isplata 138 radnika kruševačke Industrije mašina i komponenti "14. oktobar" koji su odlučili da uzmu otpremnine i napuste preduzeće završena je, rečeno je agenciji Beta u toj fabrici.
"Vrednost socijalnog programa za radnike, kojima je uglavnom nedostajalo pet godina do penzije, bila je 47 miliona dinara. Radnici koji su napustili fabriku prijavljeni su na tržište rada", rekao je agenciji Beta generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac.
Nakon sprovodjenja socijalnog programa, u fabrici je ostalo 1.540 radnika.
Radmanovac je kazao da je Ministarstvo odbrane od "14. oktobra" tražilo da sačini plan za narednu godinu i da je utvdjeno da će oko 100 radnika imati uslov za isplatu otpremnina jer će im za penzionisanje nedostajati pet godina radnog staža.
"Pretpostavljam da će u narednoj godini i njima biti ponudjen odlazak iz fabrike uz socijalni program", kazao je on.
Kombinezoni i radna odela po Vašim merama. Opremite tim modernim i kvalitetnim uniformama.
"Vrednost socijalnog programa za radnike, kojima je uglavnom nedostajalo pet godina do penzije, bila je 47 miliona dinara. Radnici koji su napustili fabriku prijavljeni su na tržište rada", rekao je agenciji Beta generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac.
Nakon sprovodjenja socijalnog programa, u fabrici je ostalo 1.540 radnika.
Radmanovac je kazao da je Ministarstvo odbrane od "14. oktobra" tražilo da sačini plan za narednu godinu i da je utvdjeno da će oko 100 radnika imati uslov za isplatu otpremnina jer će im za penzionisanje nedostajati pet godina radnog staža.
"Pretpostavljam da će u narednoj godini i njima biti ponudjen odlazak iz fabrike uz socijalni program", kazao je on.
Radnicki prsluci prodaja Beograd
Zaposleni koji budu proglašeni viškom dobiće otpremninu, parcelu od 20 ari na kojoj će moći da se bave poljoprivredom i postanu kooperanti PKB-a, a biće im ponuđen i posao u nekom od javnih preduzeća.
Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.
Kombinezoni, pantalone, radnicke jakne i prsluci. Uniforme Katic 062 34 99 23
Poljoprivredni gigant PKB korporacija u narednom periodu će zbog restrukturiranja smanjiti broj zaposlenih. Rajko Mandić, generalni direktor, kaže za Press da će radnicima biti ponuđena otpremnina od 300 evra po godini staža i parcele od po 20 ari poljoprivrednog zemljišta na korišćenje. Takođe, radnicima će biti ponuđeno i zaposlenje u nekom od javnih preduzeća.Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.
Zimska HTZ oprema - prodaja
Na oko 3.500 kvadratnih metara centralnog dela parka, između Crkve Svetog Marka i fontane, površina se menja postavljanjem rolni travnog busena, a ostali deo se zasejava novim travnim semenom.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka
Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu
čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do
sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu
Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara.
Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200
evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina -
kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok
Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Radni prsluci
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović izjavila je da je belgijska kompanija "Meteh" u Smederevu zaposlila novih 136 radnika, zahvaljujući podsticaju države od 300.000 evra.Radne uniforme i HTZ oprema Katić. Najpovoljnij u Srbiji.
Kombinezoni, mantili, prsluci, jakne i pantalone.
Ona je dodala i da će izvoz te firme biti dupliran sa 2,1 miliona evra u 2010. godini na oko 4,5 miliona do kraja ove godine.
Potpredsednica Vlade je ovom prilikom najavila i da će u 2012. biti prosirena finansijska podrška države firmama, pretežnim izvoznicima.
Posle posete fabrici i razgovora sa menadžmentom "Meteha", Kalanovićeva je rekla da je ukupna investicija iznosila oko 6,5 miliona evra, a podsticaji države su bili planirani za otvaranje 100 novih radnih mesta, ali je zaposleno 136 ljudi.
"Meteh", koji pravi proizvode od metalnih limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme "Simens", "Nokia" i "Atlas Kopko".
Kalanovićeva je prenela, iz razgovora sa menadžmentom "Meteha", da se u smederevskoj firmi pravi informatički softver koji se šalje u centralu u Belgiju i ocenila da se isplatilo ulaganje u proizvodnju višeg stepena završne obrade, što je pravi razvojni put srpske privrede u koji treba više ulagati.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin podsetio je da su podsticajna sredstva "Metehu" odobrena u aprilu 2010. godine i ta firma je blizu ispunjenja svih obaveza dogovorenih sa Vladom Srbije.
Kombinezoni, mantili, prsluci, jakne i pantalone.
Ona je dodala i da će izvoz te firme biti dupliran sa 2,1 miliona evra u 2010. godini na oko 4,5 miliona do kraja ove godine.
Potpredsednica Vlade je ovom prilikom najavila i da će u 2012. biti prosirena finansijska podrška države firmama, pretežnim izvoznicima.
Posle posete fabrici i razgovora sa menadžmentom "Meteha", Kalanovićeva je rekla da je ukupna investicija iznosila oko 6,5 miliona evra, a podsticaji države su bili planirani za otvaranje 100 novih radnih mesta, ali je zaposleno 136 ljudi.
"Meteh", koji pravi proizvode od metalnih limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme "Simens", "Nokia" i "Atlas Kopko".
Kalanovićeva je prenela, iz razgovora sa menadžmentom "Meteha", da se u smederevskoj firmi pravi informatički softver koji se šalje u centralu u Belgiju i ocenila da se isplatilo ulaganje u proizvodnju višeg stepena završne obrade, što je pravi razvojni put srpske privrede u koji treba više ulagati.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin podsetio je da su podsticajna sredstva "Metehu" odobrena u aprilu 2010. godine i ta firma je blizu ispunjenja svih obaveza dogovorenih sa Vladom Srbije.