Kombinezoni: Radničke jakne

Proizvodnja, prodaja i štampa kombinezona i tregeruša

Radna odela i kombinezoni koje izrađujemo su sa termo uloškom za ekstremno niske temperature, ili od veoma laganih materijala za letnji period, a na raspolaganju Vam stoji veliki broj različitih modela. Zaštitna odeća, jakne i prsluci su uključeni u proizvodnju. U zavisnosti od delatnosti kojom se bavite, spremni smo da Vas posavetujemo oko odabira materijala, sa posebnim osvrtom na sirovinski sastav, debljinu materijala, vodoodbojnost ili vodootpornost, otpornost na kiseline, ulje, hemiju, krv, vatru i ostala negativna delovanja.

Kriza je najviše pogodila mlađe generacije. U starosnoj grupi od 25 do 34 godine zabeležen je pad zaposlenosti od 8,9 odsto, a u grupi najmlađih od 15 do 24 godine pad iznosi 12,8 odsto. Posmatrano po nivou obrazovanja, najgore su prošla lica bez škole kod kojih je zaposlenost pala za čitavih 37 procenata. Među privrednim granama, najgore je prošla prerađivačka industrija gde je bez posla ostalo 15.000 ljudi, sledi građevinarstvo sa padom zaposlenosti za oko 6.000 lica, za oko 2.000 lica smanjena je zaposlenost u poljoprivredi itd.

Uniforme za građevinare, gipsare i keramičare. Štampa sa logom Vaše firme.

Tradicija duga 15 godina saradnje sa građevinarima u Srbiji i inostranstvu.

Zanimljivo je da je među privrednim granama u poslednje dve godine rast zaposlenosti za oko 4.000 registrovan jedino u sektoru poslova s nekretninama, posebno u delu koji se odnosi na iznajmljivanje. Kada je, pak, reč o javnom sektoru, u periodu mart 2008 – mart 2010. za oko 2.000 porastao je broj zaposlenih u zdravstvu, dok je broj zaposlenih u obrazovanju ostao nepromenjen. Kako vlast ispunjava obećanja o smanjenju javne potrošnje, najbolje ilustruje činjenica da je od početka krize broj zaposlenih u državnoj administraciji povećan za 2.000, dok je u javnim preduzećima došlo do izvesnog smanjenja broja zaposlenih – kod onih državnih za 12.000, a kod lokalnih za 2.000.

Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.