Radničke jakne

Kriza je najviše pogodila mlađe generacije. U starosnoj grupi od 25 do 34 godine zabeležen je pad zaposlenosti od 8,9 odsto, a u grupi najmlađih od 15 do 24 godine pad iznosi 12,8 odsto. Posmatrano po nivou obrazovanja, najgore su prošla lica bez škole kod kojih je zaposlenost pala za čitavih 37 procenata. Među privrednim granama, najgore je prošla prerađivačka industrija gde je bez posla ostalo 15.000 ljudi, sledi građevinarstvo sa padom zaposlenosti za oko 6.000 lica, za oko 2.000 lica smanjena je zaposlenost u poljoprivredi itd.

Uniforme za građevinare, gipsare i keramičare. Štampa sa logom Vaše firme. 

Tradicija duga 15 godina saradnje sa građevinarima u Srbiji i inostranstvu.

Zanimljivo je da je među privrednim granama u poslednje dve godine rast zaposlenosti za oko 4.000 registrovan jedino u sektoru poslova s nekretninama, posebno u delu koji se odnosi na iznajmljivanje. Kada je, pak, reč o javnom sektoru, u periodu mart 2008 – mart 2010. za oko 2.000 porastao je broj zaposlenih u zdravstvu, dok je broj zaposlenih u obrazovanju ostao nepromenjen. Kako vlast ispunjava obećanja o smanjenju javne potrošnje, najbolje ilustruje činjenica da je od početka krize broj zaposlenih u državnoj administraciji povećan za 2.000, dok je u javnim preduzećima došlo do izvesnog smanjenja broja zaposlenih – kod onih državnih za 12.000, a kod lokalnih za 2.000.


Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.

HTZ odeca cuva zdravlje

Proletos sam povređen radeći za strugom u stolarskoj radionici mitrovačkog preduzetnika. Gazda mi je najpre pretio da ću izgubiti posao ako slučaj prijavim inspekciji, da bi mi kasnije ponudio 1.000 evra samo da ćutim. Šta sam mogao, samohrani sam otac sa malim detetom, uzeo sam novac, a lekarima povredu na ruci predstavio kao kućnu nezgodu. Gazda me je prebacio na radno mesto čuvara da bi mi nakon mesec dana uručio otkaz.

Radne uniforme Katić. Kvalitet na prvom mestu.

15 godina saradnje sa domaćim i inostranim građevinskim preduzećima.

Loša organizacija rada, nekorišćenje sredstava lične zaštite, nepropisan način rada na visini, najčešći su uzroci teških i često smrtnih povreda na radu. Inspektori su uočili da sremski poslodavci teške povrede svojih zaposlenih prijavljuju sa velikim zakašnjenjem, dok je prijava lakših povreda redovna. Najviše povreda evidentirano je u građevinarstvu, preradi drveta i proizvodnji mlinskih proizvoda, dok je ove godine manje povreda bilo u poljoprivredi.


U sindikatima ističu da sve više radnika prijavljuju povrede na radu, ali tužbe kasnije, pod pretnjama i pritiscima poslodavaca, nažalost, povlače.
- Radnici su zaplašeni od gubitka posla, pa i kada dođe do povrede retko je prijave, jer se poslodavci služe raznim trikovima da ih od toga odgovore. Pri osiguravanju radnika od povreda na radu, poslodavci uplaćuju najjeftiniju polisu, pa u slučaju isplate, sležu ramenima i kažu radnicima da tuže osiguravajuću kuću. Međutim, radnici ne znaju da imaju pravo da tuže direktno poslodavca, koji je u pravnom odnosu sa osiguravaocem.

Tako je prošle godine teško povređeni radnik mitrovačkog preduzeća za obradu drveta, kaže Marković, od osiguranja dobio samo 4.800 dinara, da bi mu sudskim putem na osnovu tužbe za nadoknadu štete kasnije bilo isplaćeno 80.000 dinara plus kamata.

- Stariji radnik VK električar dobio je otkaz u „Drvnom kombinatu“ zato što je odbio da u mašinu ugradi neispravan elektromotor, što bi dovelo do mogućnosti težeg povređivanja na radu. Gazda ga je momentalno otpustio, nakon čega je radnik podneo tužbu Opštinskom sudu. Spor je još u toku, jer je predmet prebačen na Viši sud - kaže Marković.

Radne pantalone i bluze - prodaja

Na sastanku predstavnika Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga" dogovoreno je da se zatraži sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem na kome bi se razgovaralo o problemima s kojima se suočavaju radnici.

U saopštenju se navodi da je predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ujedinio sindikate u Srbiji. Dodaje se da je vlada usvojila zakon, a da ga pre toga nije razmatrao Ekonomsko-socijalni savet, kao i da je za sindikate neprihvatljiv sadržaj izmena zakona.

Radna odela Katić, 14 godina tradicije.

Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno strožiji uslovi za odlazak u penziju.

Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života a žene sa 38 godina staža i 58 godina života.

Izmenama se povećavaju i uslovi za dobijanje porodične panzije, i uslovi za odlazak u penziju policijskih službenika, vojnih lica, službenika poreske policije, pripadnika Bezbedonosno informativne agencije i pojedinih pripadnika ministarstva spoljnih poslova.

Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.

Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

Vlada i MMF su krajem maja postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana uz uslov da se usvoje zakoni o penzijsko- invalidskom osiguranju i fiskalnoj odgovornosti.

Radna uniforma za stolara

Industirija nameštaja najviše je pogođena svetskom ekonomskom krizom. U uslovima smanjene kupovne moći, ljudi se najpre odreknu trajne potrošne robe, onoga što im nije u tom momentu neophodno.
Od polovine prošle godine u drvnoj industriji Srbije ozbiljno se oseća uticaj finansijske krize. To je pogoršalo i onako tešku situaciju u privredi.
Proizvodimo tregeruse, pantalone, jakne i kombinezone specijalno prilagođene za stolare. Brinite o zdravlju svojih radnika tokom zime i poboljšajte imidž svoje firme uz kvalitetne i lepo dizajnirane uniforme Katić. Štampa i besplatna isporuka za Beograd, Staru Pazovu i Pančevo.
Kriza je dovela i do znatnog smanjenja cena proizvoda od drveta, recimo cena rezane građe niža je za više od 15 odsto, a smanjene su i porudžbine od inostranih kupaca.
Kada je reč o robnoj razmeni sa svetom, takođe se beleži pad. Tokom ove godine nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine. Kao glavni faktor ističe se ekonomska kriza, koja je dovela do pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i kod nas.
Kod nameštaja svih vrsta došlo je do smanjenja plasmana robe van granica zemlje. A, slična situacija je i kod uvoza.
Glavni uzrok smanjenja uvoza je pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji. Međutim, već postoje prvi znaci blagog oporavka na svetskom tržištu, koji bi trebalo da u narednim mesecima dovedu do neznatnog rasta privrede.
I pored ovako teškog stanja za plasman robe i pada cena gotovih proizvoda, naša javna preduzeća za gazdovanje šumama i dalje imaju najviše cene i najnepovoljnije uslove prodaje sirovina u regionu.
Ipak, uprkos brojnim teškoćama, ako bude više razumevanja za drvnu industriju, ova grana ima potencijale. Uz dobru razvojnu strategiju i primenu evropskih standarda, obezbediće i izvoznu orijentaciju, jer izvoz je generator svakog razvoja.
Država podstiče razvoj malih preduzeća, ali oni su ograničeni Vladinim uredbama. Jer, oprema neophodna za ovu industriju, koja se ne proizvodi u zemlji, ne može da se oslobodi carine, ako joj, recimo, vrednost ne prelazi 200.000 evra.

Kuvari dobijaju svoj film u oktobru

U susret svetskoj premijeri animiranog filma Padaće ćufte u kojem zahvaljujući mladom pronalazaču hrana pada sa neba poput kiše, napravljena je najveća ćufta na svetu. Ćuftu koja teži 49kg pripremili su radni kuvari hotela u meksičkom letovalištu Kankun.
Premda je samo izazivao nevolje u svom malom gradu, Flint je bio odlučan da stvori nešto što će usrećiti ljude. Kada njegov najnoviji pronalazak, kreiran da pretvori vodu u hranu slučajno uništi gradski trg i odleti u nebo, on je ubeđen da je njegova karijera završena. Dok se ne desi nešto neverovatno – s neba počinje da pada hrana, a njegova mašina zapravo radi. Usled pohlepe ljudi koji počinju da traže sve više hrane, mašina počinje da funkcioniše čudno, praveći tornado od špageta i džinovske ćufte.

Kuvarske bluze i pantalone - kvalitetno i po meri. Radna uniforma Katic