Vozac izgubio radne pantalone
Jedan Amerikanac priveden je zbog vožnje pod uticajem alkohola, a policajcu koji ga je zaustavio najviše pažnje privuklo je to što je ovaj bio je nag od struka na dole.
Predstavnik za štampu kancelarije šerifa okruga Sesil u Merilendu kazao je da je 41-godišnji Džonatan Šulc na sebi imao košulju, a u krilu samo peškir pošto je, kako je rekao, izgubio pantalone.
Policijski poručnik Kiominto kazao je da je Šulc zaustavljen u subotu nedaleko od mesta Rajzing San i da je vozio 111 kilometar na sat u zoni u kojoj je ograničenje 80 kilometara na sat. Kiominto je rekao da je policajac koji ga je zaustavio osetio miris alkohola i primetio da je muškarac polunag. Šulc je policajcu rekao da je izgubio pantalone, a ovaj ih nije pronašao u automobilu.
Varioci - radna odela u Beogradu
Nekoliko stotina radnika beogradske fabrike autobusa Ikarbus protestovalo je danas ispred Agencije za privatizaciju tražeći isplatu četiri zaostale zarade i uplatu doprinosa.
Predsednik Štrajkačkog odobra rekao je novinarima da su štrajkačima na sastanku u Agenciji kazali da će 17. avgusta doći u vanrednu kontrolu poslovanja u Ikarbusu.
Radnici Ikarbusa protest su nastavili ispred zgrade Ministarstva rada i socijalne politike Srbije.
Ruska kompanija Avtodetal servis je u avgustu 2008. na tenderu kupila 39% kapitala Ikarbusa za 7,2 miliona evra i obavezala se da će u roku od 12 meseci ispuniti obaveze iz socijalnog programa i uložiti 1,4 miliona evra u fabriku.
Mehanicari, varioci, farbari i drugi radnici počeli su štrajk zahtevajući isplatu četiri zarade i nastavak proizvodnje u fabrici autobusa, koja je obustavljena zbog manjka narudžbina.
Generalni direktor Ikarbusa podneo je ostavku pošto ruski Avtodetal servis nije obezbedio poslove za tu beogradsku fabriku autobusa.
Stolari - odela radne pantalone
Vlada Srbije priprema paket mera kako bi sprečila "vruću sindikalnu jesen", ali i omogućila da radnici i u uslovima ekonomske krize ostvaruju svoja prava.
S obzirom na to da vlasnici mnogih privatizovanih preduzeća ne poštuju ugovorne obaveze i ne isplaćuju zarade, što rezultira sve većim protestima zaposlenih, vlada je primorana da donese nove mere.
Formiranje radne grupe, na čijem čelu će biti ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, koja bi za mesec dana trebalo da pripremi taj paket.
Vlada namerava da radnicima koji mesecima ili godinama ne primaju zarade, i da omogući konverzije duga po osnovu neizmirenih obaveza poslodavca prema zaposlenima, odnosno reprogramiranje dugova za preduzeća u blokadi koja imaju perspektivu daljeg razvoja.
Takođe, trebalo bi da usvoji zakon koji bi omogućio uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenima radi povezivanja staža za radnike kojima doprinosi nisu uplaćivani, i da zaključi sporazum o socijalnom partnerstvu između predstavnika vlade, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca.
Policiji će biti naloženo da blagovremeno i efikasno preduzima mere radi obezbeđivanja okupljanja zaposlenih koji štrajkuju na zakonom dozvoljenim mestima, ali i zarad nesmetanog funkcionisanja javnog saobraćaja.
Paket mera predviđa i obezbeđenje zdravstvenog osiguranja zaposlenima kojima to pravo nije obezbedio poslodavac, sprečavanje zloupotrebe i različitih oblika privrednog kriminala pojedinih vlasnika privatizovanih preduzeća.
Vlada će naložiti poslovnim bankama i Poreskoj upravi da preduzmu mere za obezbeđivanje doslednog postovanja istovremene obaveze uplate poreza i doprinosa i "neto" zarade zaposlenima.
Elektricari i automehanicari
U Srbiji je oko 162.000 nezaposlenih bilo starije od 50 godina, ili 22,2 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.Među ovim starijim nezaposlenim,44odsto nema srednje obrazovanje,oko 47odsto je sa srednjom, aosam procenata sa visokomi višom školom. Među pedesetogodišnjacima bez posla su ekonomski tehničari, prodavci, maturanti gimnazije, automehaničari, pomoćni daktilografi, bravari, vozači drumskih vozila, proizvođači bilja, proizvođačiodeće, tekstilci, jer semalo traže.
Najvišeih je među nezaposlenima u Beogradu, oko 30 odsto, tako da je skoro svaki treći na evidenciji službe za zapošljavanje u glavnom gradu – u šestoj deceniji života. Visok procenat je i u Subotici, Novom Sadu, Požarevcu, Kragujevcu (od 24 odsto do 25 odsto). Nasuprot tome su opštine Novi Pazar, Vranje, Prijepolje, Prokuplje, Sombor u kojima je udeo starijih manji – od 12 do 17 procenata. Ove razlike zavise od demografskih kretanja, ali i od zbivanja na lokalnom tržištu, jer pedesetogodišnjaci dolaze na berzu kao tehnološki višak iz preduzeća u procesu prestrukturisanja. To je slučaj sa radnicima IM „Rakovica”, Industrije obuće ,,Beograd”, „Univerzal – Iskre”, kragujevačkog „21. oktobra” i „Zastave”, niške „Elektrotehne”, „Progresa”, Robnih kuća „Beograd” i mnogih drugih kolektiva širom Srbije... Gašenje poslova u mašinskoj i tekstilnoj industriji i slabe mogućnosti za zapošljavanje na sličnim poslovima glavni su razlog za natprosečnu zastupljenost starijih u zanimanjima koja se ne traže. Među njima su i pomoćni daktilografi, 42 odsto nezaposlenih starije je od 50 godina.
Radi bržeg zapošljavanja ovih lica, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi tri osnovna programa podrške: obuku za aktivno traženje posla, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i subvencije za novo zapošljavanje, započinjanje sopstvenog biznisa ili radno angažovanje kroz javne radove.
Finansiramo i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije. Kursevi se organizuju za zanimanja koja se traže, a oko 50 odsto učesnika se obučava u kompanijama, uz garantovano zaposlenje nakon promene zanimanja. Stariji nezaposleni su manje zainteresovani za prekvalifikaciju: u prošloj godini samo je stotinu bilo uključeno u ove programe, i to za zanimanja: zavarivači, tesari, parketari, negovateljice, geronto-domaćice...
Dok u EU svaki zaposleni u toku radnog veka promeni, u proseku, pet radnih mesta, kod nas se još uvek očekuje da ostanemo na istom poslu dokle god radimo.
Drugi razlog za slabije interesovanje pedesetogodišnjaka za prekvalifikaciju je „rad na crno”. Procenjuje se da oko 30 odsto onih koji su na evidenciji nezaposlenih imaju neki dodatni prihod. Zato neki od njih i odbijaju posao za „malu” platu.
Godine života su za pedesetogodišnjake ograničavajući faktor za zapošljavanje, jer većina poslodavaca želi da uposli mlađe. Aliza neke poslodavce starost radnika nije otežavajuća okolnost. Specifična situacija je u Mađarskoj, gde su zbog izuzetnog deficita zavarivača zapošljavali i penzionere. U Češkoj smo posredovali za metaloglodače-borveriste i autolakirere, u Nemačkoj za parketare. U Italiji su tražili naše radnike, ali u prednosti su bili stariji, porodični ljudi, s velikim radnim iskustvom. U ovakvim ponudama veću šansu za rad imaju lica koja su „ispekla zanat” i u tom smislu iskustvo jeste prednost, a ne mana.
Zaposleni koji izgube posao uglavnom imaju pravo na novčanu naknadu – od tri do 24 meseca – u iznosu od 50 do 60 odsto njihove prosečne zarade, s tim da naknada ne može da bude manja od minimalne zarade (trenutno 14.000 dinara), a ni veća od prosečne zarade u republici (35.500 dinara)
Tregeruse za radnike
Za dobre majstore
Zanatstvo je i uništeno, jer nema pravih zanatskih škola. Kod nas deca uče teoriju, a od zanata ne znaju ništa. Danas se najviše cene vodoinstalateri i elektroinstalateri, a i građevinci su dobro plaćeni. Varioci su svuda u svetu jako traženi i oni zarađuju zaista mnogo, čak i više novca od poznatih advokata, ali mi opet nemamo mogućnost da ih školujemo i svi naši varioci su priučeni. Svaki majstor svog zanata je dobro plaćen, pa će vam tako, recimo, čim uđete u servis automehaničar uzeti pet ili deset hiljada dinara - kaže Stevan Zarin, predsednik novosadskog Udruženja zanatlija.
Zanatstvo je i uništeno, jer nema pravih zanatskih škola. Kod nas deca uče teoriju, a od zanata ne znaju ništa. Danas se najviše cene vodoinstalateri i elektroinstalateri, a i građevinci su dobro plaćeni. Varioci su svuda u svetu jako traženi i oni zarađuju zaista mnogo, čak i više novca od poznatih advokata, ali mi opet nemamo mogućnost da ih školujemo i svi naši varioci su priučeni. Svaki majstor svog zanata je dobro plaćen, pa će vam tako, recimo, čim uđete u servis automehaničar uzeti pet ili deset hiljada dinara - kaže Stevan Zarin, predsednik novosadskog Udruženja zanatlija.
Radna odela za keramicare i parketare
Keramičari, stolari, vodoinstalateri, električari, parketari, majstori za grejanje i klime, te moleri, fasaderi, tapetari, automehaničari i autoelektričari u vrhu su liste najbolje plaćenih majstora, a pravi buregdžija, ako ima svoju radnju, mesečno može da zaradi i 2.000 evra, tvrde novosadske zanatlije. Ali, više nego dobre zarade, navode oni, imaju samo majstori na glasu zbog veštine i iskustva, ali dodaju da ni ostale kolege „ne ustaju sa stolice za manje od 30 evra“.
U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.
U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.
Kombinezoni i prsluci Beograd
Obzirom da zaposleni u mnogim delatnostima (zidarsko, gipsarsko, automehanicarsko, vodoinstalatersko) veći deo dana provedu u radnom odelu, to je naš cilj da budu što zadovoljniji noseći udobna i lepo dizajnirana odela, koja ujedno ostavljaju dobar utisak i Vašoj firmi.
Stampanje logoa Vase firme. Odela sa funkcionalnostima za lakse i bezbednije obavljanje posla.
Stampanje logoa Vase firme. Odela sa funkcionalnostima za lakse i bezbednije obavljanje posla.
Kobinezon sa protektorima
Na trci u Misanu, Berik je zamolio Capirossija da isproba novi zaštitni kombinezon sa novim protektorima. Novi kombinezon u prodaji će se naći ove godine. Ovi novi protektori za razliku od prethodnih tokom struganja po podlozi ne prenose temperaturu na unutrašnjost kombinezona. Lorisovi prvi utisci su bili izrazito pozitivni i pristao je da ovaj kombinezon koristi na ostalim trkama šampionata.
Novi kombinezon u prodaji će se naći ove godine. Ovo je standardni kombinezon izrađen od kravlje kože koji poseduje ojačanja na najvažnijim mestima i unutrašnju zaštitu koja se po potrebi može ukloniti i prati.
Izradjujemo kvalitetne treger pantalone tregeruse u zimskoj i letnjoj varijanti sa dodatnim funkcionalnostima specijalizovanim za pojedina zanimanja (elektricari, stolari, vodoinstalateri). Garantujemo visegodisnju upotrebu i lako odrzavanje.
Mesar postao zidar, automehaničar limar
Od kada su od juna prošle godine u"Lisju" Novi Sad je primljen 31 radnik.
Automehaničar s tri razreda srednje škole dobio je posao limara i koeficijent od 2,5. Nekvalifikovani radnik uposlen je kao mesar s koeficijentom od 2,3, a kvalifikovani mesar u tom preduzeću je zidar dva, kolika mu je i vrednost boda.
U pogrebnom preduzeću posla ima za veterinarskog tehničara. On je u firmi referent za praćenje troškova i za to ima koeficijent 3,3. Kvalifikovani cvećar - vrtlar uposlen je kao prodavac s koeficijentom od 2,1 , a elektormehaničar za medicinske uređaje takođe s tri razreda srednje škole radi kao skladištar i taj posao mu se vrednuje koeficijentom 2,8.
Automehaničar s tri razreda srednje škole dobio je posao limara i koeficijent od 2,5. Nekvalifikovani radnik uposlen je kao mesar s koeficijentom od 2,3, a kvalifikovani mesar u tom preduzeću je zidar dva, kolika mu je i vrednost boda.
U pogrebnom preduzeću posla ima za veterinarskog tehničara. On je u firmi referent za praćenje troškova i za to ima koeficijent 3,3. Kvalifikovani cvećar - vrtlar uposlen je kao prodavac s koeficijentom od 2,1 , a elektormehaničar za medicinske uređaje takođe s tri razreda srednje škole radi kao skladištar i taj posao mu se vrednuje koeficijentom 2,8.
Radnicima ponudjena prodaja radnih akcija
Radnici pančevačke "Azotare" dug za zarade dobiće delom u novcu, a delom u akcijama fabrike, ako na to pristane većina zaposlenih radnika. Ukoliko Sindikati ne prihvate predlog fabrika će otići u stečaj. Predsednik tog sindikata u kompaniji Ivović rekao je da je generalni direktor "Srbijagasa" Bajatović ponudio da ta kompanija izdvoji 150 miliona dinara za isplatu zaostalih zarada, a da ostatak potraživanja radnici dobiju u akcijama koje ceka prodaja.
Stolarija - Radna odeca
Samolepljiva folija za domacinstvo (folija za pakovanje namirnica), seloteip taka i akrilni slilkon. Mada ova folija i nije samolepljiva vec toliko tanka da jednostavno prianja za povrsinu, moze se kupiti u svakoj trgovini prehrane. Posto je ona u rolni ostrim skalpelom ili nozem odsecite od rolne parce sirine 7 cm.
Tregeruse i kombinezoni od kvalitetnog uvoznog kepera. Nasa odela se koriste u nekoliko inostranih gradjevinskih firmi i u nekoliko poznatih stolarskih radionica u Beogradu i Staroj Pazovi.
Besplatna isporuka. Kroj sa funkcionalnostima koje Vama olaskavaju posao. 064/ 116-5 108
Otvorimo prozor ( vrata) na stok (nepokretni deo) moramo postaviti foliju da bi sprecili da se silikon zalepi za njega. Ako bi se silikon zalepio nebismo mogli da otvorimo prozor. Na pocetak folije zalepiti dva parceta selotipa i to zalepimo na pocetak vertikalnog dela zatim foliju razmotamo 10 do 20 cm i ponova sa selotipom je pricvrstimo za stok.Seloteip sluzi da se folija nebi pomerila.Na povrsinu koja naleze na foliju koju smo lepili treba nalepiti silikon u debljini koju procenite da ce biti dovoljna. Prethodno sa rama odstraniti prasinu pogotovu sa gornje strane. Lagano zatvorite prozor i ostavite 24 sata da se silikon stegne. Verovatno ce silikon na pojedinim mestima biti istisnut sali se nemojte sikirati sutradan kad otvorite prozor sve to isecite skalpelom a foliju skinite. Ja sam ovakvim dihtovanjem bio zaprepascen, jel ma koliko bilo toplo u prostoriji ja sam morao da nosim vunene carape zimi. Zato sto je hladan vazduh ulazio u prostoriju i odma se spustao na dno i tu je uvek bilo hladno. Posle ovoga taj evekat hladnog poda se izgubio.
Tregeruse i kombinezoni od kvalitetnog uvoznog kepera. Nasa odela se koriste u nekoliko inostranih gradjevinskih firmi i u nekoliko poznatih stolarskih radionica u Beogradu i Staroj Pazovi.
Besplatna isporuka. Kroj sa funkcionalnostima koje Vama olaskavaju posao. 064/ 116-5 108
Otvorimo prozor ( vrata) na stok (nepokretni deo) moramo postaviti foliju da bi sprecili da se silikon zalepi za njega. Ako bi se silikon zalepio nebismo mogli da otvorimo prozor. Na pocetak folije zalepiti dva parceta selotipa i to zalepimo na pocetak vertikalnog dela zatim foliju razmotamo 10 do 20 cm i ponova sa selotipom je pricvrstimo za stok.Seloteip sluzi da se folija nebi pomerila.Na povrsinu koja naleze na foliju koju smo lepili treba nalepiti silikon u debljini koju procenite da ce biti dovoljna. Prethodno sa rama odstraniti prasinu pogotovu sa gornje strane. Lagano zatvorite prozor i ostavite 24 sata da se silikon stegne. Verovatno ce silikon na pojedinim mestima biti istisnut sali se nemojte sikirati sutradan kad otvorite prozor sve to isecite skalpelom a foliju skinite. Ja sam ovakvim dihtovanjem bio zaprepascen, jel ma koliko bilo toplo u prostoriji ja sam morao da nosim vunene carape zimi. Zato sto je hladan vazduh ulazio u prostoriju i odma se spustao na dno i tu je uvek bilo hladno. Posle ovoga taj evekat hladnog poda se izgubio.
Kombinezoni za gradjevince
I ove turističke sezone Crnogorsko primorje biće otvoreno za mnoge koji žele da rade tamo tokom leta. Crnoj Gori, prema rečima Tome Jančića, savetnika generalnog direktora Zavoda za zapošljavanje CG, trenutno treba 7.198 radnika, koliko je traženo u oglasima. Ljudi iz Srbije mogu da rade u ugostiteljstvu, trgovini, turizmu ili građevinarstvu, za šta mogu da se jave Nacionalnoj službi za zapošljavanje Srbije.
Za posao u Crnoj Gori prijavilo dve hiljade ljudi iz Srbije, što je tek trećina potrebne radne snage za naše susede. Jančić otkriva da je do sada najveći broj državljana Srbije angažovan na građevinskim poslovima.
– Preko našeg zavoda poslodavci traže 4.700 konobara, 1.600 kuvara, 1.000 sobarica, 300 recepcionara, 200 poslastičara i 1.200 pomoćnih radnika. Njihova primanja zavisiće od kategorizacije objekata i od zanimanja. Najmanje plaćeni biće pomoćni radnici, sa 200 do 250 evra, dok, recimo, kuvar može da zaradi i preko hiljadu evra mesečno.
Za 2009. godinu Vlada Crne Gore odredila je kvotu za zapošljavanje stranaca i odobrila izdavanje 40.000 radnih dozvola. Najviše ovih dozvola – 13.500 biće izdato za sezonske poslove u oblasti građevinarstva (zidari, tesari, moleri, armirači...), turizma i ugostiteljstva – 10.500 (kuvari, konobari, barmeni, sobarice, prodavci...) i poljoprivredi – 3.500.
Svi radnici (gradjevinari, gipsari, zidari, tesari, lakireri) u Crnoj Gori biće prijavljeni prema novom Zakonu o zapošljavanju stranaca, koji je donet po uzoru na evropske zemlje. Pomenuti zakon je počeo da se primenjuje ove godine i, prema njemu, stranci imaju ista prava kao i domaći zaposleni, što uključuje i radni staž, zdravstveno i penzijsko osiguranje. To nam je potvrđeno i u NSZ Srbije. Kako su nam rekli, to je zagarantovano Protokolom o saradnji koji je nedavno potpisan.
A, podaci Zavoda za zaposljavanje CG pokazuju da je prošle godine preko njih radilo 17.000 srpskih državljana, 9.900 Bosanaca i 7.700 Makedonaca. Od toga je samo 15.000 radilo u ugostiteljstvu i turizmu, dok su ostali bili angažovani u poljoprivredi, trgovini i građevinarstvu.
Prodajemo kvalitetna radna odela i kombinezone za zidare, gipsare i farbare. Besplatna isporuka.
Sva odela sadrze dodatne funkcionalnosti kako bismo Vam tezak posao ucinili laksim.
Prodaja kombineozna i tregerusa : 064/11 65 108
Sva odela sadrze dodatne funkcionalnosti kako bismo Vam tezak posao ucinili laksim.
Prodaja kombineozna i tregerusa : 064/11 65 108
Za posao u Crnoj Gori prijavilo dve hiljade ljudi iz Srbije, što je tek trećina potrebne radne snage za naše susede. Jančić otkriva da je do sada najveći broj državljana Srbije angažovan na građevinskim poslovima.
– Preko našeg zavoda poslodavci traže 4.700 konobara, 1.600 kuvara, 1.000 sobarica, 300 recepcionara, 200 poslastičara i 1.200 pomoćnih radnika. Njihova primanja zavisiće od kategorizacije objekata i od zanimanja. Najmanje plaćeni biće pomoćni radnici, sa 200 do 250 evra, dok, recimo, kuvar može da zaradi i preko hiljadu evra mesečno.
Za 2009. godinu Vlada Crne Gore odredila je kvotu za zapošljavanje stranaca i odobrila izdavanje 40.000 radnih dozvola. Najviše ovih dozvola – 13.500 biće izdato za sezonske poslove u oblasti građevinarstva (zidari, tesari, moleri, armirači...), turizma i ugostiteljstva – 10.500 (kuvari, konobari, barmeni, sobarice, prodavci...) i poljoprivredi – 3.500.
Jakne, bluze, kape i majce za gradjevince, stolare i automehanicare.
S druge strane, Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije obećava našim radnicima veće zarade nego što navodi Jančić. Naši radnici koji budu zasnovali radni odnos u Crnoj Gori ostvariće, prema podacima NSZ Srbije, zaradu od 400 do 2.000 evra. Zanimanja u turizmu zahtevaju da oni koji budu konkurisali znaju najmanje dva svetska jezika (jedan obavezno mora da bude engleski).Svi radnici (gradjevinari, gipsari, zidari, tesari, lakireri) u Crnoj Gori biće prijavljeni prema novom Zakonu o zapošljavanju stranaca, koji je donet po uzoru na evropske zemlje. Pomenuti zakon je počeo da se primenjuje ove godine i, prema njemu, stranci imaju ista prava kao i domaći zaposleni, što uključuje i radni staž, zdravstveno i penzijsko osiguranje. To nam je potvrđeno i u NSZ Srbije. Kako su nam rekli, to je zagarantovano Protokolom o saradnji koji je nedavno potpisan.
A, podaci Zavoda za zaposljavanje CG pokazuju da je prošle godine preko njih radilo 17.000 srpskih državljana, 9.900 Bosanaca i 7.700 Makedonaca. Od toga je samo 15.000 radilo u ugostiteljstvu i turizmu, dok su ostali bili angažovani u poljoprivredi, trgovini i građevinarstvu.