Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Showing posts with label automehanicar. Show all posts
Showing posts with label automehanicar. Show all posts
Kombinezoni i pantalone po Vašim merama
Radni kombinezoni, jakne i pojas pantalone po Vašim merama.
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Radne uniforme Beograd
Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj.
Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban.
- Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.
Zimska HTZ oprema - prodaja
Na oko 3.500 kvadratnih metara centralnog dela parka, između Crkve Svetog Marka i fontane, površina se menja postavljanjem rolni travnog busena, a ostali deo se zasejava novim travnim semenom.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka
Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu
čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do
sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu
Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara.
Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200
evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina -
kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok
Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Kombinezon za automehaničare i autolakirere
HTZ kombinezoni
Broj zaposlenih u državnoj administraciji sveden je ispod granice od 28.500, koliko je država i planirala, kažu u Ministarstvu finansija.
U okviru plana racionalizacije državne administracije, 629 službenika Vlade Srbije dobilo je otpremine, u ukupnom iznosu od oko 350,9 miliona dinara.
U Ministarstvu finansija otpremnine za dobrovoljni odlazak dobilo je 13 zaposlenih. U Ministarstvu za infrastrukturu, broj zaposlenih trebalo bi da bude smanjen za 36 ljudi, ali je do sada otišlo petoro pošto su ispunili neki od uslova za penziju.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u 2010. bez posla ostalo 45 zaposlenih. Od početka godine je zbog odlaska u penziju raskinut radni odnos sa četiri državna službenika i svima im je isplaćena otpremnina u skladu sa propisima, a otkaz bez otpremnine nije dobio niko.
Ministarstvo pravde ima 69 zaposlenih, ali je nakon uvođenja novih nadležnosti kao što je kontrola zaštite ličnih podataka i konstituisanja Direkcije za čuvanje privremeno oduzete imovine Vlada donela odluku da se otvori još 30 radnih mesta.
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je otpustilo 24 zaposlenih. Ministarstvo rada i socijalne politike je pre racionalizacije imalo 520 zaposlenih na neodređeno vreme, od toga je uz otpremninu otišlo 55, a za sedam je po drugim osnovama prestao radni odnos.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je smanjilo za četiri broj drzavnih sluzbenika zaposlenih na neodređeno vreme, na 38. U Ministarstvu prosvete broj stalno zaposlenih je od 1. januara smanjen za 46 osoba.
Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja navode da je u toku postupak racionalizacije i da je broj zaposlenih smanjen za 35. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj smanjilo je broj zaposlenih za devet, jer je dvoje primilo otpremnine u ukupnom iznosu od 2,3 miliona dinara, a sedmoro je dobilo otkaz.
U Ministarstvu vera navode da odlukom Vlade Srbije nisu bili u sklopu ministarstava koja su morala da smanje broj zaposlenih, a pomoćnik ministra Dragan Novaković rekao je da spadaju među najmanja ministarstva i da je u njemu "bilo i ostalo 15 zaposlenih". Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu takođe nema višak zaposlenih.
U Ministarstvu zdravlja naveli su da su broj zaposlenih smanjili za 52. Oni su dobili otpremnine u ukupnom iznosu od 28,8 miliona dinara, jedan službenik je otišao u penziju po sili zakona, a broj angažovanih po ugovoru o delu smanjen je na četvoro. Jedan broj državnih službenika zasnovao je radni odnos na odredjeno vreme, radi zamene odsutnih državnih službenika do njihovog povratka, rečeno je u Ministarstvu zdravlja.
U Ministarstvu kulture je bilo 64 zaposlenih, ali ih je nakon nove sistematizacije koja je doneta u avgustu ostalo 56. Osmoro radnika otišlo je u penziju ili su dobili otpremnine.
U okviru plana racionalizacije državne administracije, 629 službenika Vlade Srbije dobilo je otpremine, u ukupnom iznosu od oko 350,9 miliona dinara.
Kombinezoni po Vašim merama. Štampa sa logom firme. Isporuka na Vašu adresu.
Broj zaposlenih u Ministarstvu trgovine i usluga smanjen je za 91, jer je u penziju otišlo dvoje zaposlenih, otkaz poslodavca dobilo je troje, otpremnine 82, a sporazumni prestanak radnog odnosa potpisalo je četvoro zaposlenih.U Ministarstvu finansija otpremnine za dobrovoljni odlazak dobilo je 13 zaposlenih. U Ministarstvu za infrastrukturu, broj zaposlenih trebalo bi da bude smanjen za 36 ljudi, ali je do sada otišlo petoro pošto su ispunili neki od uslova za penziju.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u 2010. bez posla ostalo 45 zaposlenih. Od početka godine je zbog odlaska u penziju raskinut radni odnos sa četiri državna službenika i svima im je isplaćena otpremnina u skladu sa propisima, a otkaz bez otpremnine nije dobio niko.
Ministarstvo pravde ima 69 zaposlenih, ali je nakon uvođenja novih nadležnosti kao što je kontrola zaštite ličnih podataka i konstituisanja Direkcije za čuvanje privremeno oduzete imovine Vlada donela odluku da se otvori još 30 radnih mesta.
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je otpustilo 24 zaposlenih. Ministarstvo rada i socijalne politike je pre racionalizacije imalo 520 zaposlenih na neodređeno vreme, od toga je uz otpremninu otišlo 55, a za sedam je po drugim osnovama prestao radni odnos.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je smanjilo za četiri broj drzavnih sluzbenika zaposlenih na neodređeno vreme, na 38. U Ministarstvu prosvete broj stalno zaposlenih je od 1. januara smanjen za 46 osoba.
Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja navode da je u toku postupak racionalizacije i da je broj zaposlenih smanjen za 35. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj smanjilo je broj zaposlenih za devet, jer je dvoje primilo otpremnine u ukupnom iznosu od 2,3 miliona dinara, a sedmoro je dobilo otkaz.
U Ministarstvu vera navode da odlukom Vlade Srbije nisu bili u sklopu ministarstava koja su morala da smanje broj zaposlenih, a pomoćnik ministra Dragan Novaković rekao je da spadaju među najmanja ministarstva i da je u njemu "bilo i ostalo 15 zaposlenih". Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu takođe nema višak zaposlenih.
U Ministarstvu zdravlja naveli su da su broj zaposlenih smanjili za 52. Oni su dobili otpremnine u ukupnom iznosu od 28,8 miliona dinara, jedan službenik je otišao u penziju po sili zakona, a broj angažovanih po ugovoru o delu smanjen je na četvoro. Jedan broj državnih službenika zasnovao je radni odnos na odredjeno vreme, radi zamene odsutnih državnih službenika do njihovog povratka, rečeno je u Ministarstvu zdravlja.
U Ministarstvu kulture je bilo 64 zaposlenih, ali ih je nakon nove sistematizacije koja je doneta u avgustu ostalo 56. Osmoro radnika otišlo je u penziju ili su dobili otpremnine.
Kombinezoni prodaja u Beogradu
OMV u Srbiji prodaje gorivo kroz mrežu od 60 benzinskih stanica i direktno zapošljava 45 ljudi, a posredno više od 1.300 radnika na pumpama.
- Uprkos ekonomskoj krizi, stepen motorizacije i kupovna moć građana u Srbiji premašila je očekivanja OMV-a i zahvaljujući tome poslovni rezultati su dobri. OMV ima i 54 prehrambene prodavnice "viva" u okviru benzinskih pumpi u Srbiji, i poslovni rezultati u tom sektoru su dobri, a učestvuju sa značajnim udelom u ukupnoj prodaji OMV-a Srbija - kazao je Radosavljević.
U našoj ponudi je više modela kombinezona.
Materijali mogu biti vodootporni, uljootporni, vatrostalni...
Tradicija duga 15 godina. Veliki broj zadovoljnih klijenata u zemlji i inostranstvu.
- Srbija je deo Dunavskog regiona, koji je u strategiji OMV-a označen kao deo evropskog pojasa rasta, tako da je jasno zašto je Srbija jedna od 12 zemlja interesantnih za razvoj. Kompanija OMV spremna je za slobodan uzvoz naftnih derivata u Srbiju od 1. januara 2011. godine i ponudiće nove vrste goriva, kojih trenutno nema na srpskom tržištu - kazao je on.- Uprkos ekonomskoj krizi, stepen motorizacije i kupovna moć građana u Srbiji premašila je očekivanja OMV-a i zahvaljujući tome poslovni rezultati su dobri. OMV ima i 54 prehrambene prodavnice "viva" u okviru benzinskih pumpi u Srbiji, i poslovni rezultati u tom sektoru su dobri, a učestvuju sa značajnim udelom u ukupnoj prodaji OMV-a Srbija - kazao je Radosavljević.
Prsluk i pantalone cuvaju zivote mehanicarima
Neki mehanicari su dodatno obezbedjeni specijalnim pantalonama. Mehanicar sa tablom (sef tima mehanicara) i mehanicar koji je zaduzen za podizanje zadnjeg dela bolida, moraju imati pojacanu unifromu. Cetvorica mehanicara, koji u toku zaustavljanja bolida menjaju tockove, nose specijalne granicnike za kolena. Svi mehanicari (osim sefa mehanicara, koji drzi tabli sa obavestenjem za pilota) moraju nositi zastitne kacige. Sef mehanicara na glavi ima specijalni “head-set” sa mikrofonom, preko kojeg komunicira sa timom. Mehanicari koji opsluzuju zadnji deo bi trebalo da nose prsluke. Svi ostali mehanicari nose zastitne kacige iz jasnog razloga. Bolid u boks ulazi velikom brzinom, ali na veoma ogranicenom prostoru.
Radno odelo za mehanicare
Rad mehanicara u Formula timovima sa sobom donosi veliki rizik. Pozari u boksovima nisu retkost, a protekle sezone zabelezeno je i nekoliko preloma. Zbog surovih uslova rada, mehanicari u F1 timovima moraju biti posebno obuceni.
Vecina clanova tima nosi ispod kacige zastitnu “potkapu”. U njihovom slucaju, koriste se standardni modeli potkape, a u upotrebi su i modeli kapa za otvorom za nos i dva manja otvora za oci. Izbor “potkape” je u potpunosti prepusten mehanicaru. Takodje, mehanicari su duzni da nose posebne rukavice i specijalnu zastitnu obucu.
Radno odelo mehanicara izradjeno je od istih materijala kao i odelo pilota Formule 1. U toku zaustavljanja, u boksu se nalazi ukupno 26 osoba u jednom timu, koji tokom celog vikenda moraju koristiti odelo izradjeno od materijala otpornog na visoke temperature i vatru. Svaki clan mehanicarskog tima mora imati potkosulju sa dugim rukavom, kao i kompletno odelo. Ovo odelo mora izdrzati sve ono sto izdrzi uniforma vozaca.
Vecina clanova tima nosi ispod kacige zastitnu “potkapu”. U njihovom slucaju, koriste se standardni modeli potkape, a u upotrebi su i modeli kapa za otvorom za nos i dva manja otvora za oci. Izbor “potkape” je u potpunosti prepusten mehanicaru. Takodje, mehanicari su duzni da nose posebne rukavice i specijalnu zastitnu obucu.
Radno odelo mehanicara izradjeno je od istih materijala kao i odelo pilota Formule 1. U toku zaustavljanja, u boksu se nalazi ukupno 26 osoba u jednom timu, koji tokom celog vikenda moraju koristiti odelo izradjeno od materijala otpornog na visoke temperature i vatru. Svaki clan mehanicarskog tima mora imati potkosulju sa dugim rukavom, kao i kompletno odelo. Ovo odelo mora izdrzati sve ono sto izdrzi uniforma vozaca.
Varioci - radna odela u Beogradu
Nekoliko stotina radnika beogradske fabrike autobusa Ikarbus protestovalo je danas ispred Agencije za privatizaciju tražeći isplatu četiri zaostale zarade i uplatu doprinosa.
Predsednik Štrajkačkog odobra rekao je novinarima da su štrajkačima na sastanku u Agenciji kazali da će 17. avgusta doći u vanrednu kontrolu poslovanja u Ikarbusu.
Radnici Ikarbusa protest su nastavili ispred zgrade Ministarstva rada i socijalne politike Srbije.
Ruska kompanija Avtodetal servis je u avgustu 2008. na tenderu kupila 39% kapitala Ikarbusa za 7,2 miliona evra i obavezala se da će u roku od 12 meseci ispuniti obaveze iz socijalnog programa i uložiti 1,4 miliona evra u fabriku.
Mehanicari, varioci, farbari i drugi radnici počeli su štrajk zahtevajući isplatu četiri zarade i nastavak proizvodnje u fabrici autobusa, koja je obustavljena zbog manjka narudžbina.
Generalni direktor Ikarbusa podneo je ostavku pošto ruski Avtodetal servis nije obezbedio poslove za tu beogradsku fabriku autobusa.
Radna odela za keramicare i parketare
Keramičari, stolari, vodoinstalateri, električari, parketari, majstori za grejanje i klime, te moleri, fasaderi, tapetari, automehaničari i autoelektričari u vrhu su liste najbolje plaćenih majstora, a pravi buregdžija, ako ima svoju radnju, mesečno može da zaradi i 2.000 evra, tvrde novosadske zanatlije. Ali, više nego dobre zarade, navode oni, imaju samo majstori na glasu zbog veštine i iskustva, ali dodaju da ni ostale kolege „ne ustaju sa stolice za manje od 30 evra“.
U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.
U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.
Mesar postao zidar, automehaničar limar
Od kada su od juna prošle godine u"Lisju" Novi Sad je primljen 31 radnik.
Automehaničar s tri razreda srednje škole dobio je posao limara i koeficijent od 2,5. Nekvalifikovani radnik uposlen je kao mesar s koeficijentom od 2,3, a kvalifikovani mesar u tom preduzeću je zidar dva, kolika mu je i vrednost boda.
U pogrebnom preduzeću posla ima za veterinarskog tehničara. On je u firmi referent za praćenje troškova i za to ima koeficijent 3,3. Kvalifikovani cvećar - vrtlar uposlen je kao prodavac s koeficijentom od 2,1 , a elektormehaničar za medicinske uređaje takođe s tri razreda srednje škole radi kao skladištar i taj posao mu se vrednuje koeficijentom 2,8.
Automehaničar s tri razreda srednje škole dobio je posao limara i koeficijent od 2,5. Nekvalifikovani radnik uposlen je kao mesar s koeficijentom od 2,3, a kvalifikovani mesar u tom preduzeću je zidar dva, kolika mu je i vrednost boda.
U pogrebnom preduzeću posla ima za veterinarskog tehničara. On je u firmi referent za praćenje troškova i za to ima koeficijent 3,3. Kvalifikovani cvećar - vrtlar uposlen je kao prodavac s koeficijentom od 2,1 , a elektormehaničar za medicinske uređaje takođe s tri razreda srednje škole radi kao skladištar i taj posao mu se vrednuje koeficijentom 2,8.