Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Showing posts with label prodaja. Show all posts
Showing posts with label prodaja. Show all posts
Kombinezoni i pantalone po Vašim merama
Radni kombinezoni, jakne i pojas pantalone po Vašim merama.
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Radnicki prsluci prodaja Beograd
Zaposleni koji budu proglašeni viškom dobiće otpremninu, parcelu od 20 ari na kojoj će moći da se bave poljoprivredom i postanu kooperanti PKB-a, a biće im ponuđen i posao u nekom od javnih preduzeća.
Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.
Kombinezoni, pantalone, radnicke jakne i prsluci. Uniforme Katic 062 34 99 23
Poljoprivredni gigant PKB korporacija u narednom periodu će zbog restrukturiranja smanjiti broj zaposlenih. Rajko Mandić, generalni direktor, kaže za Press da će radnicima biti ponuđena otpremnina od 300 evra po godini staža i parcele od po 20 ari poljoprivrednog zemljišta na korišćenje. Takođe, radnicima će biti ponuđeno i zaposlenje u nekom od javnih preduzeća.Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.
Zimska HTZ oprema - prodaja
Na oko 3.500 kvadratnih metara centralnog dela parka, između Crkve Svetog Marka i fontane, površina se menja postavljanjem rolni travnog busena, a ostali deo se zasejava novim travnim semenom.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Kombinezoni Beograd
Ulaganje "Gorenja" u Zaječaru obezbediće posao za najmanje 300 radnika, što će doprineti sprečavanju odlaska mladih iz istočne Srbije, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić povodom najave slovenačke kompanije da će realizovati treću investiciju u našoj zemlji.
Izrada i prodaja kombinezona, radnih pantalona, htz jakni i prsluka. 15 godina uspešnog poslovanja na teritoriji Srbije. Uniforme Katić
"Kompanija 'Gorenje' je danas zvanično objavila da želi da gradi treću fabriku u Srbiji, za proizvodnju veš mašina i mašina za sušenje veša u Zaječaru. Ta firma je zainteresovana da u narednom periodu zaposli 300 radnika i mislim da je ovo veoma važna investicija s obzirom da je reč o istočnoj Srbiji, iz koje mladi odlaze u razvijenije gradove", rekao je Dinkić.
Dinkić je ukazao da su višemesečni pregovori "Gorenja" sa Ministarstvom ekonomije doveli do konkretnih rezultata i najavio da bi do kraja ove nedelje trebalo da se potpiše Sporazum sa tom slovenačkom kompanijom o investiciji u Zaječaru.
"Sa dolaskom 'Gorenja' mislim da ćemo napraviti preokret u istočnoj Srbiji, kao što smo u Šumadiji napravili sa dolaskom 'Fiata'", rekao je Dinkić i naveo da je Ministarstvo spremno da u potpunosti podrži realizaciju te investicije.
On je podsetio da do sada u Zaječaru nije bilo ozbiljnih investicija i da je taj grad zajedno sa još nekoliko mesta u Srbiji proglašen oblašću od posebnog značaja za razvoj industrije u našoj zemlji.
"Ovo je dobra vest jer će 90 % ove proizvodnje ići u izvoz", kazao je on i naveo da je "Gorenje" već prisutno u Staroj Pazovi gde proizvodi bojlere i u Valjevu u kome ima svoju fabriku frižidera i zamrzivača.
"Moguće je da se Sporazumom dogovorimo i da oni povećaju broj radnika koji će raditi u Valjevu, dupliraju kapacitet u Staroj Pazovi za proizvodnju bojlera. Fabrika u Staroj Pazovi je završena i krenula je probna proizvodnja a uskoro će biti i svečano otvaranje", rekao je Dinkić.
"Gorenje" će u Zaječaru kupiti fabriku "Porcelan" u stečaju, čije su hale trenutno prazne.
Industrijski kompleks u Zaječaru obuhvata dve hale ukupne površine 18.000 kvadratnih metara, koje se nalaze na 14 hektara zemljišta.
Planirana početna investicija procenjuje se na približno 2,9 miliona evra.
Izrada i prodaja kombinezona, radnih pantalona, htz jakni i prsluka. 15 godina uspešnog poslovanja na teritoriji Srbije. Uniforme Katić
"Kompanija 'Gorenje' je danas zvanično objavila da želi da gradi treću fabriku u Srbiji, za proizvodnju veš mašina i mašina za sušenje veša u Zaječaru. Ta firma je zainteresovana da u narednom periodu zaposli 300 radnika i mislim da je ovo veoma važna investicija s obzirom da je reč o istočnoj Srbiji, iz koje mladi odlaze u razvijenije gradove", rekao je Dinkić.
Dinkić je ukazao da su višemesečni pregovori "Gorenja" sa Ministarstvom ekonomije doveli do konkretnih rezultata i najavio da bi do kraja ove nedelje trebalo da se potpiše Sporazum sa tom slovenačkom kompanijom o investiciji u Zaječaru.
"Sa dolaskom 'Gorenja' mislim da ćemo napraviti preokret u istočnoj Srbiji, kao što smo u Šumadiji napravili sa dolaskom 'Fiata'", rekao je Dinkić i naveo da je Ministarstvo spremno da u potpunosti podrži realizaciju te investicije.
On je podsetio da do sada u Zaječaru nije bilo ozbiljnih investicija i da je taj grad zajedno sa još nekoliko mesta u Srbiji proglašen oblašću od posebnog značaja za razvoj industrije u našoj zemlji.
"Ovo je dobra vest jer će 90 % ove proizvodnje ići u izvoz", kazao je on i naveo da je "Gorenje" već prisutno u Staroj Pazovi gde proizvodi bojlere i u Valjevu u kome ima svoju fabriku frižidera i zamrzivača.
"Moguće je da se Sporazumom dogovorimo i da oni povećaju broj radnika koji će raditi u Valjevu, dupliraju kapacitet u Staroj Pazovi za proizvodnju bojlera. Fabrika u Staroj Pazovi je završena i krenula je probna proizvodnja a uskoro će biti i svečano otvaranje", rekao je Dinkić.
"Gorenje" će u Zaječaru kupiti fabriku "Porcelan" u stečaju, čije su hale trenutno prazne.
Industrijski kompleks u Zaječaru obuhvata dve hale ukupne površine 18.000 kvadratnih metara, koje se nalaze na 14 hektara zemljišta.
Planirana početna investicija procenjuje se na približno 2,9 miliona evra.
Kombinezoni i radni mantili
Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala za grad Beograd, u saradnji sa opštinom Čukarica, organizovaće danas Sajam zapošljavanja u zgradi te opštine, saopštila je NSZ.
Uniforme po meri. Sve za Vašu profesiju.
Na sajmu će 20 poslodavaca ponuditi oko 320 radnih mesta, od kojih je 200 namenjeno hraniteljstvu kao vidu radnog angažovanja, a u ponudi će biti i veliki broj poslova za osobe sa invaliditetom.
Posao na sajmu mogu potražiti nezaposleni informatičari, programeri, lekari, medicinske sestre, negovateljice, defektolozi, komercijalisti, mehaničari, vulkanizeri, stolari, tesari, izrađivači obuće, pekari, poslastičari, vozači, spremačice i portiri.
Na štandu beogradske filijale NSZ, nezaposleni će dobiti sve potrebne informacije o uslugama i programima službe kao i stručne savete i pomoć u pisanju radne biografije (CV), navedeno je u saopštenju.
Uniforme po meri. Sve za Vašu profesiju.
Na sajmu će 20 poslodavaca ponuditi oko 320 radnih mesta, od kojih je 200 namenjeno hraniteljstvu kao vidu radnog angažovanja, a u ponudi će biti i veliki broj poslova za osobe sa invaliditetom.
Posao na sajmu mogu potražiti nezaposleni informatičari, programeri, lekari, medicinske sestre, negovateljice, defektolozi, komercijalisti, mehaničari, vulkanizeri, stolari, tesari, izrađivači obuće, pekari, poslastičari, vozači, spremačice i portiri.
Na štandu beogradske filijale NSZ, nezaposleni će dobiti sve potrebne informacije o uslugama i programima službe kao i stručne savete i pomoć u pisanju radne biografije (CV), navedeno je u saopštenju.
Radni kombinezoni za radnike
U kuršumlijskom Kombinatu "Simpo-šik" biće otvorena fabrika za proizvodnju lesonita na Balkanu, u koju je uloženo oko pet miliona evra. Ovde će se dnevno proizvoditi 130 tona lesonita u svim bojama i različitih dezena, za šta postoji veliko interesovanje kupaca.
"Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.
Zimske uniforme za radnike. Veliki izbor modela. Najpovoljniji u Srbiji.
Prema rečima direktora, u fabrici će se ozbiljno baviti problemom zaštite životne sredine i prečišćavanjem otpadne vode iz proizvodnje koja će oticati u reku Toplicu. "Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.
Srpski dinar najgora valuta u Evropi
Srpski dinar je evropska valuta koja je od početka godine najviše oslabila prema švajcarskom franku, evru i dolaru.
U svetu je gori samo venecuelanski bolivar. Tako na globalnom nivou, ako je za utehu, domaća moneta, ipak nije neslavni rekorder. U Evropi, međutim, Srbija uz Ukrajinu nema premca. Srpska moneta oslabila je prema evru za 9,8 odsto i 8,6 odsto prema dolaru, a prema švajcarskom franku za oko 15 odsto.
Od početka krize pad dinara prema franku je oko 40 odsto, evru iznosi skoro 28 odsto, a prema dolaru 21,8 odsto.
U svetu je gori samo venecuelanski bolivar. Tako na globalnom nivou, ako je za utehu, domaća moneta, ipak nije neslavni rekorder. U Evropi, međutim, Srbija uz Ukrajinu nema premca. Srpska moneta oslabila je prema evru za 9,8 odsto i 8,6 odsto prema dolaru, a prema švajcarskom franku za oko 15 odsto.
Od početka krize pad dinara prema franku je oko 40 odsto, evru iznosi skoro 28 odsto, a prema dolaru 21,8 odsto.
HTZ uniforme
Zbog neuspelih privatizacija najveću cenu u Vojvodini platili su metalci, posebno brodograditelji, pa su sva brodogradilišta iako još nije završen konačni račun. Poslednjih dana zbog propasti i uvedenih stečajeva mnogi radnici su ostali bez posla, ali se ne vidi volja nadležnih da se to zaustavi, veli Miljuš i dodaje da su se skoro sva vojvođanska brodogradilišta našla na udaru.
- Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je čuveni biznismen Vojin Lazarević. Radnici „Brodoremonta“ u Bačkom Monoštoru koji je kupio bivši odbojkaš Nenad Golijanin, i pored naručenog posla i broda koji čeka da bude završen i isporučen, odbijaju da rade jer četiri meseca nisu primili platu. Pristali su na to da se vrate na posao ako im gazda isplati barem dve plate, ali je Golijanin odbio bilo kakav dogovor.
Mada nije pomorska zemlja, Srbija je nekad ostvarivala zavidan devizni priliv od izvoza brodova. U sedam vojvođanskih brodogradilišta danas je zaposleno više od 1.000 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče poneki brod za strance i tako prežive.
Miljuš ističe da ova država najzad mora da odluči o tome šta želi s brodogradilištima u Vojvodini jer posla za njih ima, ali očigledno da novi vlasnici nisu spremni na to da se radi i da radnici za to dobiju odgovarajuću zaradu.
- Zaposleni u brodogradilištima imaju i posla i kvalitetnu radnu snagu. Holanđani i Norvežani su zainteresovani za saradnju, ali zbog toga što niko ne može da im garantuje ispunjenje rokova odustaju od poslova. S druge strane, radnici pokazuju spremnost da rade, ali samo ako će za to biti plaćeni i redovno isplaćivani. Brodogradilišta su prošle i ove godine došla u najgoru situaciju i sasvim sigurno da odluka da se ona prodaju i pređu u privatne ruke nije rešenje koje donosi dobra ni radnicima ni državi. To se mora što pre rešiti jer opasnost da 1.000 ljudi ostane bez posla i ode na biro rada svakog dana je sve veća i veća - kaže Miljuš.
Najalarmantnija situacija u metalskom sektoru u pokrajini je u pančevačkom „Petroremontu“ čiji je vlasnik Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti Beograda. Od početka godine zaposleni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada i bezuspešno pokušavaju da se dogovore sa novim gazdom.
Specijalizovano preduzeće, kaže Miljuš, koje je nekad bilo u sastavu pančevačke „Azotare“ koju je kupio „Srbijagas“, prodato je Stuparu da bi nastavilo da bude podrška „Azotari“ jer je jedino u Srbiji koje može da joj pruža usluge.
- Umesto toga, zaposleni od januara štrajkuju zbog plata. Naš sindikat je razgovarao s direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem koji je izrazio interesovanje da preuzme ovo preduzeće, ali tek kada Ministarstvo ekonomije, odnosno Agencija za privatizaciju raskine ugovor s vlasnikom Stuparom zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, ali odgovora nema, tako da zaposleni već deseti mesec štrajkuju. Ovakav status je neodrživ i pod hitno treba utvrditi može li Stupar biti pravi gazda ili preduzeće treba prepustiti „Srbijagasu“ koji je spreman da se o njemu domaćinski stara -kaže Miljuš.
Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji, a brodogradnja u kratkom roku može da oživi metalski kompleks i privredu u celini. Uprkos tome, Srbija nema strategiju razvoja brodogradnje. Susedna Hrvatska na primer, objašnjava Miljuš, finansira gradnju brodova, za razliku od naše zemlje gde se koriste komercijalni bankarski krediti.
Grupacija „Tim“ u Sremskoj Mitrovici, koja je pored apatinskog upravljala i brodogradilištima u Mačvanskoj Mitrovici, Novom Sadu i Bezdanu, imala je ugovorene poslove sa Holanđanima do sredine prošle godine. Međutim, zbog besparice, hipoteka i nepovoljnih kredita, našla su se na udaru globalne krize, pa su poslovni partneri i naručioci brodova odustali od saradnje s njima.
Do kraja godine očekuje se četvrti pokušaj prodaje Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, koje je u stečaju, a u toku je procena vrednosti kapitala. Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje mitrovačkog brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s „Vojvođanskom bankom“ u vezi korišćenja kredita o kojima i dalje vladaju oprečna tumačenja.
Radni kombinezoni, automehanicarske jakne, pantalone i radnicki prsluci. 15 godina tradicije.
Letos su u stečaj otišla brodogradilišta u Apatinu, Bezdanu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, a trenutno je štrajk u brodogradilištu u Bačkom Monoštoru, gde su radnici obustavili rad zbog neisplaćenih zarada, pa je već oko 1.000 radnika ostalo bez posla. - Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je čuveni biznismen Vojin Lazarević. Radnici „Brodoremonta“ u Bačkom Monoštoru koji je kupio bivši odbojkaš Nenad Golijanin, i pored naručenog posla i broda koji čeka da bude završen i isporučen, odbijaju da rade jer četiri meseca nisu primili platu. Pristali su na to da se vrate na posao ako im gazda isplati barem dve plate, ali je Golijanin odbio bilo kakav dogovor.
Mada nije pomorska zemlja, Srbija je nekad ostvarivala zavidan devizni priliv od izvoza brodova. U sedam vojvođanskih brodogradilišta danas je zaposleno više od 1.000 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče poneki brod za strance i tako prežive.
Miljuš ističe da ova država najzad mora da odluči o tome šta želi s brodogradilištima u Vojvodini jer posla za njih ima, ali očigledno da novi vlasnici nisu spremni na to da se radi i da radnici za to dobiju odgovarajuću zaradu.
- Zaposleni u brodogradilištima imaju i posla i kvalitetnu radnu snagu. Holanđani i Norvežani su zainteresovani za saradnju, ali zbog toga što niko ne može da im garantuje ispunjenje rokova odustaju od poslova. S druge strane, radnici pokazuju spremnost da rade, ali samo ako će za to biti plaćeni i redovno isplaćivani. Brodogradilišta su prošle i ove godine došla u najgoru situaciju i sasvim sigurno da odluka da se ona prodaju i pređu u privatne ruke nije rešenje koje donosi dobra ni radnicima ni državi. To se mora što pre rešiti jer opasnost da 1.000 ljudi ostane bez posla i ode na biro rada svakog dana je sve veća i veća - kaže Miljuš.
Najalarmantnija situacija u metalskom sektoru u pokrajini je u pančevačkom „Petroremontu“ čiji je vlasnik Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti Beograda. Od početka godine zaposleni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada i bezuspešno pokušavaju da se dogovore sa novim gazdom.
Specijalizovano preduzeće, kaže Miljuš, koje je nekad bilo u sastavu pančevačke „Azotare“ koju je kupio „Srbijagas“, prodato je Stuparu da bi nastavilo da bude podrška „Azotari“ jer je jedino u Srbiji koje može da joj pruža usluge.
- Umesto toga, zaposleni od januara štrajkuju zbog plata. Naš sindikat je razgovarao s direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem koji je izrazio interesovanje da preuzme ovo preduzeće, ali tek kada Ministarstvo ekonomije, odnosno Agencija za privatizaciju raskine ugovor s vlasnikom Stuparom zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, ali odgovora nema, tako da zaposleni već deseti mesec štrajkuju. Ovakav status je neodrživ i pod hitno treba utvrditi može li Stupar biti pravi gazda ili preduzeće treba prepustiti „Srbijagasu“ koji je spreman da se o njemu domaćinski stara -kaže Miljuš.
Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji, a brodogradnja u kratkom roku može da oživi metalski kompleks i privredu u celini. Uprkos tome, Srbija nema strategiju razvoja brodogradnje. Susedna Hrvatska na primer, objašnjava Miljuš, finansira gradnju brodova, za razliku od naše zemlje gde se koriste komercijalni bankarski krediti.
Grupacija „Tim“ u Sremskoj Mitrovici, koja je pored apatinskog upravljala i brodogradilištima u Mačvanskoj Mitrovici, Novom Sadu i Bezdanu, imala je ugovorene poslove sa Holanđanima do sredine prošle godine. Međutim, zbog besparice, hipoteka i nepovoljnih kredita, našla su se na udaru globalne krize, pa su poslovni partneri i naručioci brodova odustali od saradnje s njima.
Do kraja godine očekuje se četvrti pokušaj prodaje Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, koje je u stečaju, a u toku je procena vrednosti kapitala. Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje mitrovačkog brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s „Vojvođanskom bankom“ u vezi korišćenja kredita o kojima i dalje vladaju oprečna tumačenja.
Prsluci
U izgradnju Industrijske i bescarinske zone u selu Leskova na Pešteru, Turska će uložiti 40 miliona evra. Prva faza igradnje trebalo bi da počne iduće godine.
Kombinezoni, prsluci i jakne sa logom Vase firme. 15 godina saradnje sa privredom. Uniforme Katic
Ovo je nakon obilaska opštine Tutin i razgledanja prostora na kome će biti locirana buduća zona izjavio Omer Dinčer, ministar rada u Vladi Turske i kopresedavajući, zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom, Međudržavne srpsko-turske komisije za ekonomski razvoj. Ministar Denčer je rekao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
Predsednik opštine Tutina Bajro Gegić ne krije da je ohrabren ovom izjavom, jer su se svi na Pešteru konačno uverili da izgradnja Industrijske i bescarinske zone nije prazna priča već ozbiljan projekat koji će zajedno realizovati Srbija i Turska.
- Gledamo dugoročno i računamo da će industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd - Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja. Očekujemo ulagače i iz drugih zemalja - kaže Gegić.
Projektom je predviđeno da se u Leskovi, na lokaciji koju će svim pratećim sadržajima obezbediti opština Tutin, gradi od 900 do 1.000 manjih i većih pogona koji će upošljavati najmanje po pet radnika. U Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja, turizmom i sl.
Kombinezoni, prsluci i jakne sa logom Vase firme. 15 godina saradnje sa privredom. Uniforme Katic
Ovo je nakon obilaska opštine Tutin i razgledanja prostora na kome će biti locirana buduća zona izjavio Omer Dinčer, ministar rada u Vladi Turske i kopresedavajući, zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom, Međudržavne srpsko-turske komisije za ekonomski razvoj. Ministar Denčer je rekao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
Predsednik opštine Tutina Bajro Gegić ne krije da je ohrabren ovom izjavom, jer su se svi na Pešteru konačno uverili da izgradnja Industrijske i bescarinske zone nije prazna priča već ozbiljan projekat koji će zajedno realizovati Srbija i Turska.
- Gledamo dugoročno i računamo da će industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd - Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja. Očekujemo ulagače i iz drugih zemalja - kaže Gegić.
Projektom je predviđeno da se u Leskovi, na lokaciji koju će svim pratećim sadržajima obezbediti opština Tutin, gradi od 900 do 1.000 manjih i većih pogona koji će upošljavati najmanje po pet radnika. U Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja, turizmom i sl.
Radnicke jakne
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i Fabrika specijalne opreme "Goša" iz Žabara potpisali su ugovor o proširenju i modernizacije proizvodnje i otvaranju 55 novih radnih mesta u tom preduzeću.
- Država je odlučila da podrži taj projekat, jer želi da kroz modernizaciju fabrika, što više mladih ostane da živi i radi u mestima u kojima su rođeni. Sa rukovodstvom "Goše" dogovoreno je da pomognu da se u Žabarima, osim košarkaškog, izgrade i dva teniska terena - kazao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Fabrika "Goša" iz Žabara od privatizacije 2004. godine povećala je broj zaposlenih sa 35 na 167, a nakon realizacije planirane investicije imaće 222 radnika.
Radnička HTZ odela po Vašim merama. Tradicija duga 15 godina.
Najpovoljniji na tržištu Srbije. Uniforme Katić
Ukupna vrednost projekta je oko 700.000 evra, a Ministarstvo ekonomije obezbedilo je podsticaje od 6.000 evra po svakom novozaposlenom radniku, odnosno ukupno 330.000 evra.- Država je odlučila da podrži taj projekat, jer želi da kroz modernizaciju fabrika, što više mladih ostane da živi i radi u mestima u kojima su rođeni. Sa rukovodstvom "Goše" dogovoreno je da pomognu da se u Žabarima, osim košarkaškog, izgrade i dva teniska terena - kazao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Fabrika "Goša" iz Žabara od privatizacije 2004. godine povećala je broj zaposlenih sa 35 na 167, a nakon realizacije planirane investicije imaće 222 radnika.
Cenovnik
Mi smo najpovoljniji na trzistu Srbije. Sve detalje oko isporuke, ako treba i štampe i cena uniformi, kecelja i odela mozete saznati od sluzbe prodaje 064/11 65 108 ili na mail radnaodela@gmail.com
Radne kecelje za trgovce
Narucite telefonom i mi cemo Vam dostaviti na kucnu adresu.