Zidraske uniforme

SRPSKA privreda ne može da se oporavi sve dok se ne popravi obrazovna slika, a to je moguće učiniti jedino jasnom državnom strategijom - zaključak je sa okruglog stola pod nazivom „Mladi na tržištu rada - tranzicija iz sveta obrazovanja“ koju je u petak organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu.

Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.

Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.

- Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo - smatra Bukumirić-Katić. - Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno.

Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.

- Paradoks je što imamo previše srednjih škola, a sa druge strane i stalnu potrebu za dodatnim obukama

Kombinezoni i radni mantili

Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala za grad Beograd, u saradnji sa opštinom Čukarica, organizovaće danas Sajam zapošljavanja u zgradi te opštine, saopštila je NSZ.
Uniforme po meri. Sve za Vašu profesiju.
Na sajmu će 20 poslodavaca ponuditi oko 320 radnih mesta, od kojih je 200 namenjeno hraniteljstvu kao vidu radnog angažovanja, a u ponudi će biti i veliki broj poslova za osobe sa invaliditetom.

Posao na sajmu mogu potražiti nezaposleni informatičari, programeri, lekari, medicinske sestre, negovateljice, defektolozi, komercijalisti, mehaničari, vulkanizeri, stolari, tesari, izrađivači obuće, pekari, poslastičari, vozači, spremačice i portiri.

Na štandu beogradske filijale NSZ, nezaposleni će dobiti sve potrebne informacije o uslugama i programima službe kao i stručne savete i pomoć u pisanju radne biografije (CV), navedeno je u saopštenju.

Siloviti i namršteni Svetozar Pribićević

Arhiva - Dnevni list Danas.
Desimir Tošić 28. februar 2006.

Ubili su ga teroristi koji su verovatno imali posrednih ili neposrednih veza sa sovjetskim obaveštajnim agentima. Stranka komunista u to vreme, do kraja pedesetih godine, bila je prvenstveno "ruska stranka", ne kao privezak ruskog ili sovjetskog imperijalizma, već kao prenosilac ideja "novog društva" koje dolaze iz Rusije.

Drašković je bio najbolji kandidat za zamenu Davidovića: ozbiljan i pošten, sa smislom za organizaciju i privredne probleme. I, pre svega, kao nekadašnji samostalni, "levi" radikal i kao emigrant u periodu obrenovićevske represije - bio je vrlo napredan.
Socijalno poreklo većine u Demokratskoj stranci bilo je seljačko. I Davidović i Drašković dolaze neposredno iz sela. Davidović je dete sveštenika sa sela, rođen u Koraćici, a Drašković u Polomu. Pribićević je iz porodice austrijskih graničara Srba iz Vojne krajine u Hrvatskoj. Vlajić je sin generalštabnog oficira, po majci iz porodice beogradskih Grka oko Hadži-Tome. Deda mu je po majci Radivoje Milojković, liberalski prvak, pašenog Jovana Ristića. Vlajić je kao dete video kralja Milana, ali je kod Vlajića postojala čudna tendencija. Iako je socijalno pripadao beogradskom vodećem sloju, on je njega izbegavao i prezirao, a oni su mu uzvraćali kritikom i napadima. I on je, kao mnogi u našoj sredini, a još više iz drugih sredina, ukazivao na negativne uticaje takozvane beogradske čaršije (u političkom smislu).
Davidović je bio humanista sav u saradnji i razumevanju, pravi "solidarista" iz vremena samostalnih radikala. Iako je imao suprotna gledišta od Pribićevića, u Davidoviću je bilo strpljenja, što je odlika demokrata i demokratije.
Vojislav Marinković je bio pored Vojislava Veljkovića (1865-1931), jedini u Demokratskoj stranci koji je dolazio iz naše buržoazije. Otac i brat su mu bili ministri, ali njegov dolazak u Demokratsku stranku posle Prvog svetskog rata bio je vrlo pragmatičan, ne ideološki. Marinković je pred Prvi rat postao vođ najmanje političke grupe u Narodnoj skupštini - naprednjačke grupe. Zato su braća Marinkovići, iako konzervativni, prišli novoj Demokratskoj stranci. Nisu mogli da se pridruže radikalima. Radikali su takođe postali konzervativni i desničari, ali s radikalima naprednjaci su lomili koplja u toku dve decenije.
Vojislav Marinković je bio takođe jedini, pored Veljkovića, imućniji čovek vezan za privredne aktivnosti. Sve ostale vođe Demokratske stranke živele su skromno. Milan Grol je pred Drugi svetski rat grcao u dugovima, zadužujući se kao i drugi prvak stranke u unutrašnjosti - Dragoljub Milovanović Bena, koji je streljan oktobra 1941. u Kragujevcu zajedno sa svojim jedincem posinkom. U Prvom svetskom ratu Davidović je izgubio sina jedinca, studenta Miodraga, a Grol svoju kćer kao dete za vreme austrijske okupacije posle 1915. godine. Vlajić je umro u emigraciji u hotelskoj sobi jednog hotela za starce. Bio je oženjen kćerkom jednog od vođa Timočke bune, kćeri Raše Miloševića.
U porodici Svetozara Pribićevića bilo je četvoro braće. Pored Svetozara, bio je tu episkop Valerijan, jedini "uravnoteženi" Pribićević, potom pukovnik Milan koji je pobegao iz austrijske u srpsku vojsku još pre Prvog svetskog rata, i pribićevićevski Aljoša, Adam Pribićević (1880-1957), "seljak i gospodin" koji je izvršio samoubistvo u Kanadi, kao emigrant. To je bila porodica izuzetnih patriota, vrlo poštenih ljudi i sposobnih i energičnih javnih radnika. Episkop je završio za vreme okupacije 1941, na italijanskoj okupacionoj teritoriji. Milan je postao "levi zemljoradnik" i umro je od tuberkuloze pred Drugi svetski rat. Adam je, kao austrijski regrut, pokušao da izvrši samoubistvo. Posle rata otišao je na Kosovo kao kolonist. Iz ovog iskustva života i rada izašla je njegova knjiga "Od gospodina do seljaka". Pred rat se naselio u Batajnici. Za vreme okupacije, pridružio se Draži Mihailoviću koji ga je poslao 1944. u Bari da politički dejstvuje kod saveznika. Adam je posle rata živeo kraće vreme u Rimu i u Parizu, pa se naselio u blizini svog užeg zemljaka Pere Bulata, jednog od vođa srpskih iseljenika u Kanadi.
Najbolji govornici u Demokratskoj stranci bili su Ljuba Davidović, Milorad Drašković i Svetozar Pribićević. Davidović je bio mali rastom sa zvučnim baritonom, ozbiljnog, ali blagog lica. Govorio je bez čitanja u kratkim rečenicama u kojima su se mešali realizam seljačke misli i jednog izuzetnog građanskog humaniste. Niko nije tako jasno kao Davidović u Demokratskoj stranci obeležavao ono što se zove politika srednje linije, "politika centra". Davidović je ostavljao dubok utisak čoveka koji iskreno govori i iskreno se zalaže za svoje ideje i program.

Gradjevinski radnici u Kraljevu

Izgradnja montažnih kuća je najbolje i najbrže rešenje za zemljotresom pogođeno Kraljevo, izjavio je predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac i istakao da tu ne treba imati predrasude, jer su montažne kuće otpornije na zemljotrese.

Treger pantalone i radničke jakne za građevinare.

- To nisu montažne kuće tipa barake, kakve su imali radnici na gradilištima, već su to trajne kuće - naglasio je Šumarac dodajući da se montažne kuće u velikoj meri koriste u svetu, na primer u SAD, Švedskoj i Norveškoj.

Predsednik Inženjerske komore Srbije je kazao da montažne kuće imaju dobru izolaciju i da će se u Kraljevu graditi kao u evropskim zemljama, odnosno da će u zidovima biti 10 centimetara mineralne vune, a ne upola manje, kao što se do sada radilo. Šumarac je naveo da montažne kuće imaju garanciju i po 100 godina, dok se za novoigrađene stanove u Beogradu obično dobija garancija od samo pet godina. On je dodao da proizvođači u tom periodu garantuju ispravnost materijala od kojih je sastavljen objekat, vodovodnih i električnih instalacija.

Iz rebalansa budžeta za 2010. godinu, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, izdvojeno je milijardu dinara za Kraljevo i taj novac će biti utrošen na izgradnju montažnih kuća.

- Postavljanje temelja za oko 500 takvih kuća namenjenih najugroženijim stanovnicima Kraljeva počeće čim bude završena javna nabavka, odnosno izabran proizvođač.

U zemljotresu jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji je 3. novembra pogodio Kraljevo i okolinu, dve osobe su izgubile život, a broj nebezbednih stambenih objekata se još utvrđuje.

Radni kombinezoni za radnike

U kuršumlijskom Kombinatu "Simpo-šik" biće otvorena fabrika za proizvodnju lesonita na Balkanu, u koju je uloženo oko pet miliona evra. Ovde će se dnevno proizvoditi 130 tona lesonita u svim bojama i različitih dezena, za šta postoji veliko interesovanje kupaca.

Zimske uniforme za radnike. Veliki izbor modela. Najpovoljniji u Srbiji.

Prema rečima direktora, u fabrici će se ozbiljno baviti problemom zaštite životne sredine i prečišćavanjem otpadne vode iz proizvodnje koja će oticati u reku Toplicu.

"Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.

Treger pantalone

Radne tregeruse proizvedene od kepera (65% pamuk 35% poliester)
Štampa sa logom vaše firme

Radne uniforme Beograd

29.000 radnih mesta koštala državu 60 miliona evra
U stranim kompanijama, a kroz privlačenja direktnih stranih investicija, od početka godine do sada posao je obezbeđen za 6.824 građana Srbije.

Radni kombinezoni po Vasim merama. Stampa sa logom Vase firme.

Budžet naše zemlje to je koštalo 35,3 miliona evra. Ostali su radni odnos zasnovali zahvaljujući subvencijama za samozapošljavanje, kreditima za početnike, javnim radovima.

Država je ukupno odvojila blizu šest milijardi dinara. I pored toga analiza situacije na tržištu rada u Srbiji, koju su uradili stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke, donosi uznemiravajući podatak da će ovo biti godina sa najnižom zaposlenošću.

Tek 2013. godine možemo da očekujemo da će broj zaposlenih vratiti na nivo pre izbijanja krize. Od tog trenutka analitičari očekuju stabilan nivo rasta zaposlenosti od 50.000 godišnje.

Od 40 ovogodišnjih stranih investicija, ukupne vrednosti 150,8 miliona evra, najviše projekata je pokrenuto u Nišavskom okrugu. U deset novih fabrika radne knjižice je overilo 2.342 radnika.

"Po ugovoru, investitori imaju obavezu da uposle sve radnike u roku od tri godine", objašnjavaju u Ministarstvu ekonomije i navode da su najveći projekti dve Jurine fabrike. Ova kompanija će u Nišu zaposliti 1.500 ljudi, a u Rači hiljadu ljudi. Već sada u obe fabrike angažovali sa ukupno 1.300 radnika.

Sledeći po broju radnih mesta je Falke koji će u Leskovcu uposliti 600 radnika, sledi Dajtek u Nišu sa 403 nova radna mesta i Nroma koja očekuje 327 zaposlenih u Subotici.

U novootvorena radna mesta spadaju i nezaposleni koji su smogli snage da konkurišu za bespovratna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje. Ove godine je njih 1.875 dobilo po 160.000 dinara, kako bi započeli sopstveni posao. Iz budžeta je za ovaj program izdvojeno 300 miliona dinara.

Srpski dinar najgora valuta u Evropi

Srpski dinar je evropska valuta koja je od početka godine najviše oslabila prema švajcarskom franku, evru i dolaru.
U svetu je gori samo venecuelanski bolivar. Tako na globalnom nivou, ako je za utehu, domaća moneta, ipak nije neslavni rekorder. U Evropi, međutim, Srbija uz Ukrajinu nema premca. Srpska moneta oslabila je prema evru za 9,8 odsto i 8,6 odsto prema dolaru, a prema švajcarskom franku za oko 15 odsto.
Od početka krize pad dinara prema franku je oko 40 odsto, evru iznosi skoro 28 odsto, a prema dolaru 21,8 odsto.

HTZ uniforme

Zbog neuspelih privatizacija najveću cenu u Vojvodini platili su metalci, posebno brodograditelji, pa su sva brodogradilišta iako još nije završen konačni račun. Poslednjih dana zbog propasti i uvedenih stečajeva mnogi radnici su ostali bez posla, ali se ne vidi volja nadležnih da se to zaustavi, veli Miljuš i dodaje da su se skoro sva vojvođanska brodogradilišta našla na udaru.

Radni kombinezoni, automehanicarske jakne, pantalone i radnicki prsluci. 15 godina tradicije.

Letos su u stečaj otišla brodogradilišta u Apatinu, Bezdanu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, a trenutno je štrajk u brodogradilištu u Bačkom Monoštoru, gde su radnici obustavili rad zbog neisplaćenih zarada, pa je već oko 1.000 radnika ostalo bez posla.

- Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je čuveni biznismen Vojin Lazarević. Radnici „Brodoremonta“ u Bačkom Monoštoru koji je kupio bivši odbojkaš Nenad Golijanin, i pored naručenog posla i broda koji čeka da bude završen i isporučen, odbijaju da rade jer četiri meseca nisu primili platu. Pristali su na to da se vrate na posao ako im gazda isplati barem dve plate, ali je Golijanin odbio bilo kakav dogovor.


Mada nije pomorska zemlja, Srbija je nekad ostvarivala zavidan devizni priliv od izvoza brodova. U sedam vojvođanskih brodogradilišta danas je zaposleno više od 1.000 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče poneki brod za strance i tako prežive.

Miljuš ističe da ova država najzad mora da odluči o tome šta želi s brodogradilištima u Vojvodini jer posla za njih ima, ali očigledno da novi vlasnici nisu spremni na to da se radi i da radnici za to dobiju odgovarajuću zaradu.

- Zaposleni u brodogradilištima imaju i posla i kvalitetnu radnu snagu. Holanđani i Norvežani su zainteresovani za saradnju, ali zbog toga što niko ne može da im garantuje ispunjenje rokova odustaju od poslova. S druge strane, radnici pokazuju spremnost da rade, ali samo ako će za to biti plaćeni i redovno isplaćivani. Brodogradilišta su prošle i ove godine došla u najgoru situaciju i sasvim sigurno da odluka da se ona prodaju i pređu u privatne ruke nije rešenje koje donosi dobra ni radnicima ni državi. To se mora što pre rešiti jer opasnost da 1.000 ljudi ostane bez posla i ode na biro rada svakog dana je sve veća i veća - kaže Miljuš.

Najalarmantnija situacija u metalskom sektoru u pokrajini je u pančevačkom „Petroremontu“ čiji je vlasnik Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti Beograda. Od početka godine zaposleni štrajkuju  zbog neisplaćenih zarada i bezuspešno pokušavaju da se dogovore sa novim gazdom.
Specijalizovano preduzeće, kaže Miljuš, koje je nekad bilo u sastavu pančevačke „Azotare“ koju je kupio „Srbijagas“, prodato je Stuparu da bi nastavilo da bude podrška „Azotari“ jer je jedino u Srbiji koje može da joj pruža usluge.
- Umesto toga, zaposleni od januara štrajkuju zbog plata. Naš sindikat je razgovarao s direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem koji je izrazio interesovanje da preuzme ovo preduzeće, ali tek kada Ministarstvo ekonomije, odnosno Agencija za privatizaciju raskine ugovor s vlasnikom Stuparom zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, ali odgovora nema, tako da zaposleni već deseti mesec štrajkuju. Ovakav status je neodrživ i pod hitno treba utvrditi može li Stupar biti pravi gazda ili preduzeće treba prepustiti „Srbijagasu“ koji je spreman da se o njemu domaćinski stara -kaže Miljuš.

Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji, a brodogradnja u kratkom roku može da oživi metalski kompleks i privredu u celini. Uprkos tome, Srbija nema strategiju razvoja brodogradnje. Susedna Hrvatska na primer, objašnjava Miljuš, finansira gradnju brodova, za razliku od naše zemlje gde se koriste komercijalni bankarski krediti.

Grupacija „Tim“ u Sremskoj Mitrovici, koja je pored apatinskog upravljala i brodogradilištima u Mačvanskoj Mitrovici, Novom Sadu i Bezdanu, imala je ugovorene poslove sa Holanđanima do sredine prošle godine. Međutim, zbog besparice, hipoteka i nepovoljnih kredita, našla su se na udaru globalne krize, pa su poslovni partneri i naručioci brodova odustali od saradnje s njima.

Do kraja godine očekuje se četvrti pokušaj prodaje Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, koje je u stečaju, a u toku je procena vrednosti kapitala. Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje mitrovačkog brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s „Vojvođanskom bankom“ u vezi korišćenja kredita o kojima i dalje vladaju oprečna tumačenja.

HTZ kombinezoni

Broj zaposlenih u državnoj administraciji sveden je ispod granice od 28.500, koliko je država i planirala, kažu u Ministarstvu finansija.
U okviru plana racionalizacije državne administracije, 629 službenika Vlade Srbije dobilo je otpremine, u ukupnom iznosu od oko 350,9 miliona dinara.

Kombinezoni po Vašim merama. Štampa sa logom firme. Isporuka na Vašu adresu.

Broj zaposlenih u Ministarstvu trgovine i usluga smanjen je za 91, jer je u penziju otišlo dvoje zaposlenih, otkaz poslodavca dobilo je troje, otpremnine 82, a sporazumni prestanak radnog odnosa potpisalo je četvoro zaposlenih.

U Ministarstvu finansija otpremnine za dobrovoljni odlazak dobilo je 13 zaposlenih. U Ministarstvu za infrastrukturu, broj zaposlenih trebalo bi da bude smanjen za 36 ljudi, ali je do sada otišlo petoro pošto su ispunili neki od uslova za penziju.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u 2010. bez posla ostalo 45 zaposlenih. Od početka godine je zbog odlaska u penziju raskinut radni odnos sa četiri državna službenika i svima im je isplaćena otpremnina u skladu sa propisima, a otkaz bez otpremnine nije dobio niko.

Ministarstvo pravde ima 69 zaposlenih, ali je nakon uvođenja novih nadležnosti kao što je kontrola zaštite ličnih podataka i konstituisanja Direkcije za čuvanje privremeno oduzete imovine Vlada donela odluku da se otvori još 30 radnih mesta.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je otpustilo 24 zaposlenih. Ministarstvo rada i socijalne politike je pre racionalizacije imalo 520 zaposlenih na neodređeno vreme, od toga je uz otpremninu otišlo 55, a za sedam je po drugim osnovama prestao radni odnos.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je smanjilo za četiri broj drzavnih sluzbenika zaposlenih na neodređeno vreme, na 38. U Ministarstvu prosvete broj stalno zaposlenih je od 1. januara smanjen za 46 osoba.
Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja navode da je u toku postupak racionalizacije i da je broj zaposlenih smanjen za 35. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj smanjilo je broj zaposlenih za devet, jer je dvoje primilo otpremnine u ukupnom iznosu od 2,3 miliona dinara, a sedmoro je dobilo otkaz.
 U Ministarstvu vera navode da odlukom Vlade Srbije nisu bili u sklopu ministarstava koja su morala da smanje broj zaposlenih, a pomoćnik ministra Dragan Novaković rekao je da spadaju među najmanja ministarstva i da je u njemu "bilo i ostalo 15 zaposlenih". Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu takođe nema višak zaposlenih.

U Ministarstvu zdravlja naveli su da su broj zaposlenih smanjili za 52. Oni su dobili otpremnine u ukupnom iznosu od 28,8 miliona dinara, jedan službenik je otišao u penziju po sili zakona, a broj angažovanih po ugovoru o delu smanjen je na četvoro. Jedan broj državnih službenika zasnovao je radni odnos na odredjeno vreme, radi zamene odsutnih državnih službenika do njihovog povratka, rečeno je u Ministarstvu zdravlja.

U Ministarstvu kulture je bilo 64 zaposlenih, ali ih je nakon nove sistematizacije koja je doneta u avgustu ostalo 56. Osmoro radnika otišlo je u penziju ili su dobili otpremnine.

Radničke jakne

Kriza je najviše pogodila mlađe generacije. U starosnoj grupi od 25 do 34 godine zabeležen je pad zaposlenosti od 8,9 odsto, a u grupi najmlađih od 15 do 24 godine pad iznosi 12,8 odsto. Posmatrano po nivou obrazovanja, najgore su prošla lica bez škole kod kojih je zaposlenost pala za čitavih 37 procenata. Među privrednim granama, najgore je prošla prerađivačka industrija gde je bez posla ostalo 15.000 ljudi, sledi građevinarstvo sa padom zaposlenosti za oko 6.000 lica, za oko 2.000 lica smanjena je zaposlenost u poljoprivredi itd.

Uniforme za građevinare, gipsare i keramičare. Štampa sa logom Vaše firme. 

Tradicija duga 15 godina saradnje sa građevinarima u Srbiji i inostranstvu.

Zanimljivo je da je među privrednim granama u poslednje dve godine rast zaposlenosti za oko 4.000 registrovan jedino u sektoru poslova s nekretninama, posebno u delu koji se odnosi na iznajmljivanje. Kada je, pak, reč o javnom sektoru, u periodu mart 2008 – mart 2010. za oko 2.000 porastao je broj zaposlenih u zdravstvu, dok je broj zaposlenih u obrazovanju ostao nepromenjen. Kako vlast ispunjava obećanja o smanjenju javne potrošnje, najbolje ilustruje činjenica da je od početka krize broj zaposlenih u državnoj administraciji povećan za 2.000, dok je u javnim preduzećima došlo do izvesnog smanjenja broja zaposlenih – kod onih državnih za 12.000, a kod lokalnih za 2.000.


Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.

Prodaja prsluka u Beogradu

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) zakazao je za 29. septembar u Boru radnički protest zbog ekonomske i socijalne situacije u zemlji i položaja radnika.

Radnički prsluci visokog kvaliteta i niske cene. 15 godina tradicije u proizvodnji i prodaji na tržištu Srbije. Isporuka na kućnu adresu.

Protest će biti održan i zbog predloženih izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje su dostavljene Skupštini Srbije na usvajanje.

"U srcu rudarske Srbije biće nastavljena naša pravedna borba za dostojanstven rad, život sadašnjih i budućih penzionera i budućnost naše dece", navodi se u saopštenju i dodaje da će protesta biti i u drugim gradovima.

Najbrojniji sindikat u Srbiji smatra da će izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju biti umanjena prava i ugrožen položaj sadašnjih i budućih penzionera.

"Nećemo više da ćutimo o teškom položaju radnika, velikoj nezaposlenosti, niskim i neredovnim zaradama, poskupljenjima i nestašicama", saopštio je taj sindikat.

Sindikat je naglasio da se protestom u Boru pridružuje aktivnostima Evropske konfederacije sindikata, čije će članice u celoj Evropi tog dana organizovati velike proteste u znak nezadovoljstva zbog mera štednje i ekonomske politike koje vlade evropskih zemalja sprovode.

Prsluci

U izgradnju Industrijske i bescarinske zone u selu Leskova na Pešteru, Turska će uložiti 40 miliona evra. Prva faza igradnje trebalo bi da počne iduće godine.
Kombinezoni, prsluci i jakne sa logom Vase firme. 15 godina saradnje sa privredom. Uniforme Katic
Ovo je nakon obilaska opštine Tutin i razgledanja prostora na kome će biti locirana buduća zona izjavio Omer Dinčer, ministar rada u Vladi Turske i kopresedavajući, zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom, Međudržavne srpsko-turske komisije za ekonomski razvoj. Ministar Denčer je rekao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
Predsednik opštine Tutina Bajro Gegić ne krije da je ohrabren ovom izjavom, jer su se svi na Pešteru konačno uverili da izgradnja Industrijske i bescarinske zone nije prazna priča već ozbiljan projekat koji će zajedno realizovati Srbija i Turska.
- Gledamo dugoročno i računamo da će industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd - Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja. Očekujemo ulagače i iz drugih zemalja - kaže Gegić.
Projektom je predviđeno da se u Leskovi, na lokaciji koju će svim pratećim sadržajima obezbediti opština Tutin, gradi od 900 do 1.000 manjih i većih pogona koji će upošljavati najmanje po pet radnika. U Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja, turizmom i sl.

Treger pantalone

Pad zaposlenosti u Srbiji koji se odigrao u vreme ekonomske krize drastično je veći nego u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, pokazuje analiza „Kvartalnog monitora“, časopisa Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN). Iako se našla u mnogo dubljoj recesiji nego Srbija, u Hrvatskoj je zabeležen tek blagi pad zaposlenosti od 1,2 odsto. Nasuprot tome u Srbiji je od prvog kvartala 2008. do prvog kvartala ove godine zaposlenost opala za čitavih 12,5 odsto.

Uniforme, kombinezoni, jakne, tregeruše, htz oprema. 

Izrada po Vašim merama i isporuka na kućnu adresu.

Najpovoljniji na tržištu Srbije.

Ovako negativan efekat krize na tržište rada analitičari FREN-a objašnjavaju činjenicom da je kriza ubrzala nedovršeni proces tranzicije i restrukturiranja društvenih preduzeća, čiji su efekti po tržište rada čak i drastičniji od efekata same ekonomske krize. Od početka krize aprila 2008. do aprila ove godine ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za oko 374.000, dok je broj nezaposlenih porastao za oko 140.000. Status nezaposlenog aprila ove godine imalo je čak 572.501 lice starosti između 15 i 64 godine, a sa stopom nezaposlenosti od 20,1 odsto Srbija je rekorder u regionu Centralne i Istočne Evrope.

Kombinezoni prodaja u Beogradu

OMV u Srbiji prodaje gorivo kroz mrežu od 60 benzinskih stanica i direktno zapošljava 45 ljudi, a posredno više od 1.300 radnika na pumpama.

U našoj ponudi je više modela kombinezona. 

Materijali mogu biti vodootporni, uljootporni, vatrostalni...

Tradicija duga 15 godina. Veliki broj zadovoljnih klijenata u zemlji i inostranstvu.

- Srbija je deo Dunavskog regiona, koji je u strategiji OMV-a označen kao deo evropskog pojasa rasta, tako da je jasno zašto je Srbija jedna od 12 zemlja interesantnih za razvoj. Kompanija OMV spremna je za slobodan uzvoz naftnih derivata u Srbiju od 1. januara 2011. godine i ponudiće nove vrste goriva, kojih trenutno nema na srpskom tržištu - kazao je on.
- Uprkos ekonomskoj krizi, stepen motorizacije i kupovna moć građana u Srbiji premašila je očekivanja OMV-a i zahvaljujući tome poslovni rezultati su dobri. OMV ima i 54 prehrambene prodavnice "viva" u okviru benzinskih pumpi u Srbiji, i poslovni rezultati u tom sektoru su dobri, a učestvuju sa značajnim udelom u ukupnoj prodaji OMV-a Srbija - kazao je Radosavljević.

Radnicke jakne

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i Fabrika specijalne opreme "Goša" iz Žabara potpisali su ugovor o proširenju i modernizacije proizvodnje i otvaranju 55 novih radnih mesta u tom preduzeću.

Radnička HTZ odela po Vašim merama. Tradicija duga 15 godina.

Najpovoljniji na tržištu Srbije. Uniforme Katić

Ukupna vrednost projekta je oko 700.000 evra, a Ministarstvo ekonomije obezbedilo je podsticaje od 6.000 evra po svakom novozaposlenom radniku, odnosno ukupno 330.000 evra.
- Država je odlučila da podrži taj projekat, jer želi da kroz modernizaciju fabrika, što više mladih ostane da živi i radi u mestima u kojima su rođeni. Sa rukovodstvom "Goše" dogovoreno je da pomognu da se u Žabarima, osim košarkaškog, izgrade i dva teniska terena - kazao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Fabrika "Goša" iz Žabara od privatizacije 2004. godine povećala je broj zaposlenih sa 35 na 167, a nakon realizacije planirane investicije imaće 222 radnika.

Radni kombinezoni

Uskoro protest u Kragujevcu.
Na tom protestu će zatraži povlačenje Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure i ukazati na veliku nezaposlenost, niske i neredovne zarade, kao i na najnovije poskupljenja osnovnih namirnica i energenata.

Kombinezoni i jakne po Vašim merama. Kvalitetno i brzo.

U saopštenju te sindikalne organizacije se ukazuje da se loša ekonomska i socijalna situacija ogleda u teškom i skoro besperspektivnom položaju radnika i da zbog toga počinje sa nizom
protestnih aktivnosti i štrajkova širom Srbije.
Položaj radnika dodatno je ugrožen najavljenim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje će dodatno umanjiti prava i položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Za rešavanje tih problema neophodni su istinski socijalni dijalog, potpisivanje granskih kolektivnih ugovora i njihova dosledna primena, i donošenje strategije za privatizaciju javnih i komunalnih preduzeća.

Poljoprivredni fakultet u Beogradu

Poljoprivredni fakultet je pravno lice sa statusom visokoškolske ustanove – jedinice u sastavu Univerziteta u Beogradu i sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta u Beogradu i Statutom Fakulteta.
Osnivač Fakulteta je Republika Srbija.
Fakultet je autonoman u skladu sa Zakonom i Statutom Univerziteta u Beogradu.
Zadatci Fakulteta su organizovanje i izvođenje, na njemu utemeljenih, akademskih i strukovnih studija, kao i naučno istraživanje.
Fakultet je visokoobrazovna naučna ustanova koja u okviru svoje matične delatnosti obavlja visokoobrazovnu i naučno-istraživačku delatnost u oblasti: ratarstva, voćarstva i vinogradarstva, hortikulture, zootehnike, zemljišta i melioracija, fitomedicine, poljoprivredne tehnike, prehrambene tehnologije i biohemije i agroekonomije.

Cenovnik

Mi smo najpovoljniji na trzistu Srbije. Sve detalje oko isporuke, ako treba i štampe i cena uniformi, kecelja i odela mozete saznati od sluzbe prodaje 064/11 65 108 ili na mail radnaodela@gmail.com

HTZ odeca cuva zdravlje

Proletos sam povređen radeći za strugom u stolarskoj radionici mitrovačkog preduzetnika. Gazda mi je najpre pretio da ću izgubiti posao ako slučaj prijavim inspekciji, da bi mi kasnije ponudio 1.000 evra samo da ćutim. Šta sam mogao, samohrani sam otac sa malim detetom, uzeo sam novac, a lekarima povredu na ruci predstavio kao kućnu nezgodu. Gazda me je prebacio na radno mesto čuvara da bi mi nakon mesec dana uručio otkaz.

Radne uniforme Katić. Kvalitet na prvom mestu.

15 godina saradnje sa domaćim i inostranim građevinskim preduzećima.

Loša organizacija rada, nekorišćenje sredstava lične zaštite, nepropisan način rada na visini, najčešći su uzroci teških i često smrtnih povreda na radu. Inspektori su uočili da sremski poslodavci teške povrede svojih zaposlenih prijavljuju sa velikim zakašnjenjem, dok je prijava lakših povreda redovna. Najviše povreda evidentirano je u građevinarstvu, preradi drveta i proizvodnji mlinskih proizvoda, dok je ove godine manje povreda bilo u poljoprivredi.


U sindikatima ističu da sve više radnika prijavljuju povrede na radu, ali tužbe kasnije, pod pretnjama i pritiscima poslodavaca, nažalost, povlače.
- Radnici su zaplašeni od gubitka posla, pa i kada dođe do povrede retko je prijave, jer se poslodavci služe raznim trikovima da ih od toga odgovore. Pri osiguravanju radnika od povreda na radu, poslodavci uplaćuju najjeftiniju polisu, pa u slučaju isplate, sležu ramenima i kažu radnicima da tuže osiguravajuću kuću. Međutim, radnici ne znaju da imaju pravo da tuže direktno poslodavca, koji je u pravnom odnosu sa osiguravaocem.

Tako je prošle godine teško povređeni radnik mitrovačkog preduzeća za obradu drveta, kaže Marković, od osiguranja dobio samo 4.800 dinara, da bi mu sudskim putem na osnovu tužbe za nadoknadu štete kasnije bilo isplaćeno 80.000 dinara plus kamata.

- Stariji radnik VK električar dobio je otkaz u „Drvnom kombinatu“ zato što je odbio da u mašinu ugradi neispravan elektromotor, što bi dovelo do mogućnosti težeg povređivanja na radu. Gazda ga je momentalno otpustio, nakon čega je radnik podneo tužbu Opštinskom sudu. Spor je još u toku, jer je predmet prebačen na Viši sud - kaže Marković.

Kombinezoni - Novi Sad

Analizirajući 1,6 miliona smrtnih slučajeva tokom desetogodišnjeg perioda, tim Saveta za medicinska istraživanja iz Sautemptona je, između ostalog, utvrdio da građevinci otprilike dva puta češće umiru od droge nego predstavnici drugih zanimanja.

 Izrada radnih uniformi od kvalitetnog kepera i diolena. Kombinezoni Katić

Zaposleni u trgovačkoj mornarici, kuvari i barmeni su pod znatno većim rizikom da "skončaju" od zloupotrebe alkohola, a muškarci krojači i frizeri pod čak devetostruko većim rizikom da umru od side nego zaposleni na drugim sektorima.
Vođa istraživanja naglašava da bolesti koje vode do određene vrste smrti najčešće nisu direktna posledice nečije profesije, ali da se ovim istraživanjem otvaraju nove mogućnosti za njihovu prevenciju - delovanjem na samom radnom mestu.
S time se slaže i predsednik britanskog Udruženja za profesionalnu medicinu.
"Mada to možda nije tako očigledno, radno mesto predstavlja dobro okruženje za pružanje zdravstvenih informacija o bezbednom seksu, kao delu opšteg programa promocije zdravlja", ističe dr Karlton, napominjući da pomenuta studija omogućava da se utvrde visoko rizična zanimanja.

Treger pantalone i kombinezoni

Tregeruse su pogodnije za leto, kombinezoni za zimu.
Pored osnovnih funkcionalnosti, treger pantalone mozemo da prosirimo dodacima specificnim za odredjene profesije (dublji dzepovi, zastite za kolena, gajke, vatrostalna zastita).
Nasu ponudu cini veliki broj razlicitih modela pantalona, koje se medjusobno razlikuju po boji, velicini i vrsti materijala.

Bice zaposleno 1000 radnika u Leskovcu

Leskovac - Nemački „Falke” i „Feniks”, italijanski „Bonto Italijana”, slovenački „Merkator”, „Emirates power” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i domaći MK, investitori su koji su u poslednjih godinu dana otvorili ili počeli pripremu za otvaranje pogona ili najavili ulaganja u Leskovcu.

Radnicke uniforme Katic - Izrada po Vasim merama i dostava na kucnu adresu - Najpovoljniji u Srbiji

Izrada radnih uniformi - povoljno

1875. je preminuo američki izumitelj Ajzak Merit Singer koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu.

Brucosi Poljoprivrednog fakulteta

Poljoprivredni fakultet u Zemunu je zapoceo upis studenata u prvu godinu osnovnih akademskih studija školske 2010/2011. godine - Drugi upisni rok.

Radnicima ne daju zdravstene knjizice

Više od 5.000 radnika u sedam opština Pčinjskog okruga nema overene zdravstvene knjižice jer im poslodavci nisu uplatili doprinose, a još 3.500 zaposlenih moglo bi od januara iz istog razloga da ostane bez besplatnih zdravstvenih pregleda.

Radna odela Katic. U svim bojama i velicinama.

Većina radnika koji trenutno nemaju zdravstvenu knjižicu je iz preduzeća gde je privatizacija raskinuta ili su propala posle dolaska novih vlasnika.

Radne kecelje za trgovce

Izradjujemo veliki broj razlicitih modela kecelja. U svim bojama i sa stampom. Od najprostijih za kasirke (prikazano na slici) do modela koje odlikuje veliki broj funkcionalnih dodataka.
Narucite telefonom i mi cemo Vam dostaviti na kucnu adresu.

Radne pantalone i bluze - prodaja

Na sastanku predstavnika Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga" dogovoreno je da se zatraži sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem na kome bi se razgovaralo o problemima s kojima se suočavaju radnici.

U saopštenju se navodi da je predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ujedinio sindikate u Srbiji. Dodaje se da je vlada usvojila zakon, a da ga pre toga nije razmatrao Ekonomsko-socijalni savet, kao i da je za sindikate neprihvatljiv sadržaj izmena zakona.

Radna odela Katić, 14 godina tradicije.

Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno strožiji uslovi za odlazak u penziju.

Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života a žene sa 38 godina staža i 58 godina života.

Izmenama se povećavaju i uslovi za dobijanje porodične panzije, i uslovi za odlazak u penziju policijskih službenika, vojnih lica, službenika poreske policije, pripadnika Bezbedonosno informativne agencije i pojedinih pripadnika ministarstva spoljnih poslova.

Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.

Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

Vlada i MMF su krajem maja postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana uz uslov da se usvoje zakoni o penzijsko- invalidskom osiguranju i fiskalnoj odgovornosti.

Uniforme za radnike - Visnjica

Komunalni radnici u belgijskom gradiću Brehtu, u provinciji Antverpen, dobili su zadatak kojem očigledno nisu dorasli - da zbog renoviranja velikog gradskog trga premeste skulpturu čuvenog lokalnog pravnika i humaniste Gabrijela Mudeusa.

Čim je dizalica podigla gornji deo spomenika, statua se odvalila od postolja i uz nekoliko "odbitaka" preturila na kamion.

Najsmešnije je što je grad "umivanje" velikog trga preduzeo upravo zbog proslave 450. godišnjice (5. septembra) od smrti profesora Gabrijela Mudeusa (1500-1560), Belgijancima značajnog zbog reformi koje je sproveo u pravnim naukama.

Povoljna radna odela za gradjevinare

Srpske građevinske firme sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija. Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši gradjevinari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.

Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.

Izrada jakni i pantalona od kvalitetnih uvoznih materijala. 14 godina iskustva.

"Stanje u kojem se trenutno nalazi srpsko građevinarstvo može da se nazove elementarnom nepogodom", kaže savetnik u Privrednoj Komori Srbije.

Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.

Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.

Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.

Pripremite se za leto. Kvalitetni, izdrzljivi i po Vasim merama.

  Gradjevinci traže od države da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija na našem tržištu. A, to znači da 40 do 60 odsto vrednosti projekta ide domaćim firmama, koje bi stranci morali da angažuju.
Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.

Memorandum

SANU protiv Kardelja

Slovenci i Hrvati su pre rata stvorili svoje nacionalne komunističke partije, a zadobili su i odlučujući uticaj na CK KPJ. Njihovi politički lideri postali su arbitri u svim političkim pitanjima tokom i posle rata. Ove dve susedne republike delile su sličnu istorijsku sudbinu, imale su istu religiju i težnju za što većom samostalnošću, a kao najrazvijenije, i zajedničke ekonomske interese, što su bili dovoljni razlozi za trajnu koaliciju u nastojanju da ostvare političku dominaciju. Tu koaliciju je učvrstila dugogodišnja saradnja Tita i Kardelja, dve najistaknutije političke ličnosti posleratne Jugoslavije, koje su uživale neprikosnoven autoritet u centrima moći. Kadrovski monopol im je dopuštao da bitno utiču na sastav političkog vrha Jugoslavije i svih republika i pokrajina. Svima je poznat izuzetno veliki doprinos Edvarda Kardelja u pripremanju i donošenju odluka AVNOJ-a i svih posleratnih ustava. On je bio u položaju da u temelje društvenog uređenja ugrađuje i lične stavove, koji realno nisu mogli biti predmet osporavanja. Odlučnost kojom se Slovenija i Hrvatska danas 

suprostavljaju svakoj ustavnoj promeni pokazuje koliko im Ustav od 1974. godine odgovara.

Pogledi na društveno uređenje nisu imali nikakvih izgleda da budu prihvaćeni ukoliko su bili 

drugačiji od shvatanja dvaju političkih autorireta, a nije se moglo učiniti ništa ni posle njihove smrti, budući da je ustav mogućnošću veta osiguran od bilo kakvih promena. Imajući sve to u vidu, ne može biti sporno da su Slovenija i Hrvatska utemeljile političku i ekonomsku dominaciju, kojom ostvaruju svoje nacionalne programe i ekonomske aspiracije. 

Izvor: Memorandum SANU 1986. godina objavljen u  Vecernjim novostima  (25. septembar 1986.)


Detaljna analiza postoji u nekoliko knjiga koje se bave SFRJ:
- Luis Sell: Slobodan Milosevic i razaranje Jugoslavije
- Dejan Jovic: Jugoslavija
- Karol Lili: Jugoslavija 1945-1992

Radna odela za leto i rad na otvorenom

Radnici Gradske čistoće Beograd u rekordnom roku besprekorno očistili ulice posle Beogradskog maratona.

Neposredno po završetku 23. Beogradskog maratona, ulice kojima su se kretali takmičari besprekorno su očišćene. Prema rečima Aziza Azizija, direktora operative JKP „Gradska čistoća” , na čišćenju maratonske trase bilo je angažovano oko 600 ljudi.
Angažovali smo veliki broj komunalnih radnika i opreme tako da je do sada očišćena skoro cela trasa Beogradskog maratona sem ovog dela oko cilja trke. Tokom cele noći ekipe Gradska čistoća Beograd radile su na čišćenju i pripremi svih deonica trase za maraton. Posle takve pripreme sve je prošlo u najboljem mogućem redu.

Školse uniforme za sve đake prvake

U prisustvu članova Gradskog veća i načelnika kragujevacke uprave za obrazovanje, sport i omladinu su u osnovnoj školi "21.oktobar" promovisane radne uniforme za učenike.
Na inicijativu lokalne samouprave, a uz saglasnost Saveta roditelja škole, od početka drugog polugodišta će 88 prvaka nositi đačke uniforme.
Prema rečima direktora škole reč o nekadašnjim keceljama“ i muškim bluzama već o modernim, lepim odelima, živih boja. Uniforme su besplatne za roditelje, jer je njihovu nabavku finansirao jedan od učeničkih roditelja i pored učenika prvog razreda uniforme će imati i njihovi učitelji. Za sada ih nose samo učenici prvog razreda.

Radne tregeruše za letnju sezonu

Zadovoljstvo nam je sto možemo da Vam ponudimo veliki izbor treger radničkih pantalona, pantalona sa pojasom i učkurom.
Naša radna odela su napravljena od kvalitetnih uvoznih materijala, iskrojena sa izraženom funkcionalnošću i udobnošću i za svakog klijenta posebno.
Pored kvaliteta odela i efikasnog procesa proizvodnje, našu ponudu dopunjujemo:

• Štampa sa logom Vaše firme.
• Besplatna isporuka za teritoriju Beograda.
• Demonstracija u vašem objektu.

Opremite svoje radnike za letnju sezonu. Radna odela Katic - 14 godina sa radnicima. 064/11 65 108

Tregeuše za radove na otvorenom

Prema rezultatima istraživanja o stresu, skoro polovina seća da je pod svakodnevnim stresom.
Nedostatak materijalnih sredstava je najčešći uzrok stresa, dok nešto manje njih misli da je to nezaposlenost. Problemi na radnom mestu i ljudi kojima su okruženi kako na poslu, tako i u privatnom životu takođe su česti uzroci stresa.

Radna odela, kombinezoni i tregeruše. Štampa sa logom Vaše firme.

Pošteđenih od stresa, odnosno onih koji stres osećaju nekoliko puta godišnje ili gotovo nikad je samo oko 4%
Menadžeri pod najvećim, a pripravnici pod najmanjim stresom
Veliki broj zaposlenih, doživljava stres na radnom mestu. Najviše i najčešće stres doživljavaju stalno zaposleni ispitanici, svakodnevno ili više puta tokom nedelje, a najređe su pod stresom samostalni preduzetnici i umetnici. Što se nivoa pozicije tiče, najintenzivnije stres doživljavaju radnici, stručnjaci i menadžment, koji su pod stresom svakodnevno, a najmanje stresa na poslu imaju pripravnici i osobe na ulaznim pozicijama.
Kako priznaje svaki peti zaposleni ispitanik, najčešći uzrok stresa je osećaj nemoći da utiču na stvari. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak ili loša komunikacija u timu, kao i visina plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika za uzrok stresa navodi nedostatak sigurnosti radnog mesta, prekovremeni i rad sa klijentima.
Stres se kod većine ispitanika ispoljava kroz nervozu i razdražljivost, umor i nagle promene raspoloženja. Nešto manje ispitanika oseća dekoncentrisanost, glavobolju, stalni strah... Kod najmanjeg broja ispitanika se javljaju nesanica, pad imuniteta i fizičke promene.
Kriza utiče i na zaposlene, ali i ljude bez posla
Većina zaposlenih koja smatra da se kriza već oseti ili će se osetiti u firmama u kojima rade, smatraju da je ona najevidentnija u smanjenju plate, davanju otkaza ili zaustavljanju zapošljavanja novih kadrova. Nešto manji broj zaposlenih smatra da će kriza rezultirati zatvaranjem kompanije.

Uniforme za obezbeđenje

Svakoj školi je neophodno obezbeđenje. Bilo ono u vidu školskog policajca ili privatne službe.

Incident u Rakovici:
Ne znamo nijedan slučaj da je neko doneo nož ili „bokser“ u školu. Imamo školskog policajca i obezbeđenje, pa niko nije glup da se „igra“ i rizikuje ukor. Ove navode u vezi sa incidentom potvrdila je i direktor škole. Bokser nije pronađen, ali dečak tvrdi da je njime udaren. Imamo privatno obezbeđenje i školskog policajca tako da ne dolazi do ozbiljnih tuča - kaže direktor i ističe da će pokrenuti disciplinski postupak da bi se utvrdilo kako i zašto je došlo do sukoba i šta se tačno desilo.

Proizvodimo uniforme za obezbedjenje. Jakne, pantalone i kombinezoni su napravljeni od izdržljivog materijala, uz veliki broj modela i boja. Štampa i vez sa logom Vaše firme.

Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu

U Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu jutros je počela seča platana, a najavljeni protest građana još uvek nije počeo.

Treger pantalone za radove na otvorenom

Glavna ideja treger pantalona (tregeruša) je da zaštite radnika, a da mu omoguće udobnost i lako prilagođavanje temperaturi na terenu koju kombinezon ne može da pruži.
Naše treger pantalone imaju mnoge funkcionalne dodatke koji će radnicima olakšati obavljanje posla. U dogovoru sa našim krojačima dobićete nove ideje kako da Vam svi alati budu pri ruci.

Najpovoljnija izrada radnih odela i isporuka na teritoriji cele Srbije

Radna odeća, Uniforme za medicinske radnike

*	Bolnička odeća
*	Hirurški ogrtači
*	Hospital clothing for patients
*	Mantili za laboratorije

Gipsarski kombinezoni, zidarske tregeruse

*	Zaštitni kombinezoni, termalni
*	Radni kombinezoni industrijski
*	Kombinezoni za trgovačke pomoćnike
*	Kombinezoni za zene

Sluzba prodaje: 064/11 65 108, Beograd

Beli mantili za farmaceute

Apoteke na Novom Beogradu i u Zemunu:

Filly Farm Apoteke Novi Beograd
Novi Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 199b; tel 011-26-04-390
Novi Beograd, Bulevar Dr Zorana Đinđića 133; tel 011-31-39-066
Novi Beograd, Gandijeva 130v - blok 63; tel 011-22-86-590

---

Primax Apoteke
Novi Beograd 11070, Bulevar Milutina Milankovića 86a- Super Vero
tel 011-31-10-432

---

Apoteka Molika - Dom Zdravlja Dr Ristić
Novi Beograd 11070, Narodnih Heroja 23
tel 011-26-93-287

---

Izrada mantila i pantalona za apotekare. Po Vasim merama.

AD Apoteka
Novi Beograd 11070, Ismeta Mujezinovića 18/a - Bežanijska Kosa
tel 011-21-69-889

---

Adam Apoteka
Novi Beograd 11070, Nehruova 51a
tel 011-17-68-294

---

Ada Apoteka
Novi Beograd 11070, Nehruova 51
tel 011-17-68-294

---

Ako Lek Apoteka
Novi Beograd 11070, Treći bulevar 86/A
tel 011-31-10-432

---

Albatros Apoteka
Novi Beograd 11070, Dr Ivana Ribara 91e
tel 011-31-87-596

---

Alex Pharm Apoteka
Novi Beograd 11070, Bulevar Mihaila Pupina 107

---

Bogdanović Apoteka
Novi Beograd 11070, Danila Lekića 31 - Bežanijska Kosa
tel 011-21-54-961

---

Bona Dea Apoteka
Novi Beograd 11070, Živojina Lukića Vajara 23 - Bežanijska Kosa
tel 011-22-70-844

---

Izbor izmedju vise vrsta modela i nijansi bele, plave i zelene.
Besplatna isporuka za Beograd.

Bokvica Apoteka
Novi Beograd 11070, Milutina Milankovića 34
tel 011-31-14-986

---

Bošković Apoteka
Novi Beograd 11070, Pohorska 25
tel 011-31-96-381

---

Bogdanović 2 Apoteka
Novi Beograd 11070, Bulevar Arsenija Čarnojevića 207
tel 011-21-33-646

---

Celsius Apoteka
Novi Beograd 11070, T. C. Delta City
tel 065-62-17-650

---

Tijana MM Apoteka
Zemun 11080, Pazovački put 34b
tel 011-31-68-203

---

Valerijana Apoteka
Zemun 11080, Prvomajska 104/a
tel 011-21-95-174

---

Veko 2 Apoteka
Zemun 11080, Zmaj Jovina 19a
tel 011-636-465

---

Ves Farm - Ugrinovci Apoteka
Zemun 11080, Skeljanska 1/a - Ugrinovci
tel 011-84-08-388

---

Farmaceutski mantili po Vasoj meri.
Medicinski mantili Katic 064/11 65 108

Viktorija Apoteka
Zemun 11080, Bežanijska 4
tel 011-193-101

---

Vitanova Apoteka
Zemun 11080, Karađorđeva 16
tel 011-21-07-210

---

Vitakort Apoteka
Zemun 11080, Kumanovska 5

---

Yu - San Apoteka
Zemun 11080, Ugrinovačka 149
tel 011-37-31-819

---

ZU Vitanova - Medica Apoteka
Zemun 11080, Trg Branka Radičevića 1
tel 011-31-60-259

---

Žizni Apoteka
Zemun 11080, Karađorđev trg 7
tel 011-31-66-872

---

Queen Apoteka
Zemun 11080, Prvomajska 117
tel 011-31-62-955