Showing posts with label beograd. Show all posts
Showing posts with label beograd. Show all posts
Radne uniforme Beograd
Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj.
Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban.
- Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.
Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka
Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu
čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do
sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu
Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara.
Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200
evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina -
kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok
Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Siloviti i namršteni Svetozar Pribićević
Arhiva - Dnevni list Danas.
Desimir Tošić 28. februar 2006.
Ubili su ga teroristi koji su verovatno imali posrednih ili neposrednih veza sa sovjetskim obaveštajnim agentima. Stranka komunista u to vreme, do kraja pedesetih godine, bila je prvenstveno "ruska stranka", ne kao privezak ruskog ili sovjetskog imperijalizma, već kao prenosilac ideja "novog društva" koje dolaze iz Rusije.
Drašković je bio najbolji kandidat za zamenu Davidovića: ozbiljan i pošten, sa smislom za organizaciju i privredne probleme. I, pre svega, kao nekadašnji samostalni, "levi" radikal i kao emigrant u periodu obrenovićevske represije - bio je vrlo napredan.
Socijalno poreklo većine u Demokratskoj stranci bilo je seljačko. I Davidović i Drašković dolaze neposredno iz sela. Davidović je dete sveštenika sa sela, rođen u Koraćici, a Drašković u Polomu. Pribićević je iz porodice austrijskih graničara Srba iz Vojne krajine u Hrvatskoj. Vlajić je sin generalštabnog oficira, po majci iz porodice beogradskih Grka oko Hadži-Tome. Deda mu je po majci Radivoje Milojković, liberalski prvak, pašenog Jovana Ristića. Vlajić je kao dete video kralja Milana, ali je kod Vlajića postojala čudna tendencija. Iako je socijalno pripadao beogradskom vodećem sloju, on je njega izbegavao i prezirao, a oni su mu uzvraćali kritikom i napadima. I on je, kao mnogi u našoj sredini, a još više iz drugih sredina, ukazivao na negativne uticaje takozvane beogradske čaršije (u političkom smislu).
Davidović je bio humanista sav u saradnji i razumevanju, pravi "solidarista" iz vremena samostalnih radikala. Iako je imao suprotna gledišta od Pribićevića, u Davidoviću je bilo strpljenja, što je odlika demokrata i demokratije.
Vojislav Marinković je bio pored Vojislava Veljkovića (1865-1931), jedini u Demokratskoj stranci koji je dolazio iz naše buržoazije. Otac i brat su mu bili ministri, ali njegov dolazak u Demokratsku stranku posle Prvog svetskog rata bio je vrlo pragmatičan, ne ideološki. Marinković je pred Prvi rat postao vođ najmanje političke grupe u Narodnoj skupštini - naprednjačke grupe. Zato su braća Marinkovići, iako konzervativni, prišli novoj Demokratskoj stranci. Nisu mogli da se pridruže radikalima. Radikali su takođe postali konzervativni i desničari, ali s radikalima naprednjaci su lomili koplja u toku dve decenije.
Vojislav Marinković je bio takođe jedini, pored Veljkovića, imućniji čovek vezan za privredne aktivnosti. Sve ostale vođe Demokratske stranke živele su skromno. Milan Grol je pred Drugi svetski rat grcao u dugovima, zadužujući se kao i drugi prvak stranke u unutrašnjosti - Dragoljub Milovanović Bena, koji je streljan oktobra 1941. u Kragujevcu zajedno sa svojim jedincem posinkom. U Prvom svetskom ratu Davidović je izgubio sina jedinca, studenta Miodraga, a Grol svoju kćer kao dete za vreme austrijske okupacije posle 1915. godine. Vlajić je umro u emigraciji u hotelskoj sobi jednog hotela za starce. Bio je oženjen kćerkom jednog od vođa Timočke bune, kćeri Raše Miloševića.
U porodici Svetozara Pribićevića bilo je četvoro braće. Pored Svetozara, bio je tu episkop Valerijan, jedini "uravnoteženi" Pribićević, potom pukovnik Milan koji je pobegao iz austrijske u srpsku vojsku još pre Prvog svetskog rata, i pribićevićevski Aljoša, Adam Pribićević (1880-1957), "seljak i gospodin" koji je izvršio samoubistvo u Kanadi, kao emigrant. To je bila porodica izuzetnih patriota, vrlo poštenih ljudi i sposobnih i energičnih javnih radnika. Episkop je završio za vreme okupacije 1941, na italijanskoj okupacionoj teritoriji. Milan je postao "levi zemljoradnik" i umro je od tuberkuloze pred Drugi svetski rat. Adam je, kao austrijski regrut, pokušao da izvrši samoubistvo. Posle rata otišao je na Kosovo kao kolonist. Iz ovog iskustva života i rada izašla je njegova knjiga "Od gospodina do seljaka". Pred rat se naselio u Batajnici. Za vreme okupacije, pridružio se Draži Mihailoviću koji ga je poslao 1944. u Bari da politički dejstvuje kod saveznika. Adam je posle rata živeo kraće vreme u Rimu i u Parizu, pa se naselio u blizini svog užeg zemljaka Pere Bulata, jednog od vođa srpskih iseljenika u Kanadi.
Najbolji govornici u Demokratskoj stranci bili su Ljuba Davidović, Milorad Drašković i Svetozar Pribićević. Davidović je bio mali rastom sa zvučnim baritonom, ozbiljnog, ali blagog lica. Govorio je bez čitanja u kratkim rečenicama u kojima su se mešali realizam seljačke misli i jednog izuzetnog građanskog humaniste. Niko nije tako jasno kao Davidović u Demokratskoj stranci obeležavao ono što se zove politika srednje linije, "politika centra". Davidović je ostavljao dubok utisak čoveka koji iskreno govori i iskreno se zalaže za svoje ideje i program.
Desimir Tošić 28. februar 2006.
Ubili su ga teroristi koji su verovatno imali posrednih ili neposrednih veza sa sovjetskim obaveštajnim agentima. Stranka komunista u to vreme, do kraja pedesetih godine, bila je prvenstveno "ruska stranka", ne kao privezak ruskog ili sovjetskog imperijalizma, već kao prenosilac ideja "novog društva" koje dolaze iz Rusije.Socijalno poreklo većine u Demokratskoj stranci bilo je seljačko. I Davidović i Drašković dolaze neposredno iz sela. Davidović je dete sveštenika sa sela, rođen u Koraćici, a Drašković u Polomu. Pribićević je iz porodice austrijskih graničara Srba iz Vojne krajine u Hrvatskoj. Vlajić je sin generalštabnog oficira, po majci iz porodice beogradskih Grka oko Hadži-Tome. Deda mu je po majci Radivoje Milojković, liberalski prvak, pašenog Jovana Ristića. Vlajić je kao dete video kralja Milana, ali je kod Vlajića postojala čudna tendencija. Iako je socijalno pripadao beogradskom vodećem sloju, on je njega izbegavao i prezirao, a oni su mu uzvraćali kritikom i napadima. I on je, kao mnogi u našoj sredini, a još više iz drugih sredina, ukazivao na negativne uticaje takozvane beogradske čaršije (u političkom smislu).
Davidović je bio humanista sav u saradnji i razumevanju, pravi "solidarista" iz vremena samostalnih radikala. Iako je imao suprotna gledišta od Pribićevića, u Davidoviću je bilo strpljenja, što je odlika demokrata i demokratije.
Vojislav Marinković je bio pored Vojislava Veljkovića (1865-1931), jedini u Demokratskoj stranci koji je dolazio iz naše buržoazije. Otac i brat su mu bili ministri, ali njegov dolazak u Demokratsku stranku posle Prvog svetskog rata bio je vrlo pragmatičan, ne ideološki. Marinković je pred Prvi rat postao vođ najmanje političke grupe u Narodnoj skupštini - naprednjačke grupe. Zato su braća Marinkovići, iako konzervativni, prišli novoj Demokratskoj stranci. Nisu mogli da se pridruže radikalima. Radikali su takođe postali konzervativni i desničari, ali s radikalima naprednjaci su lomili koplja u toku dve decenije.
Vojislav Marinković je bio takođe jedini, pored Veljkovića, imućniji čovek vezan za privredne aktivnosti. Sve ostale vođe Demokratske stranke živele su skromno. Milan Grol je pred Drugi svetski rat grcao u dugovima, zadužujući se kao i drugi prvak stranke u unutrašnjosti - Dragoljub Milovanović Bena, koji je streljan oktobra 1941. u Kragujevcu zajedno sa svojim jedincem posinkom. U Prvom svetskom ratu Davidović je izgubio sina jedinca, studenta Miodraga, a Grol svoju kćer kao dete za vreme austrijske okupacije posle 1915. godine. Vlajić je umro u emigraciji u hotelskoj sobi jednog hotela za starce. Bio je oženjen kćerkom jednog od vođa Timočke bune, kćeri Raše Miloševića.
U porodici Svetozara Pribićevića bilo je četvoro braće. Pored Svetozara, bio je tu episkop Valerijan, jedini "uravnoteženi" Pribićević, potom pukovnik Milan koji je pobegao iz austrijske u srpsku vojsku još pre Prvog svetskog rata, i pribićevićevski Aljoša, Adam Pribićević (1880-1957), "seljak i gospodin" koji je izvršio samoubistvo u Kanadi, kao emigrant. To je bila porodica izuzetnih patriota, vrlo poštenih ljudi i sposobnih i energičnih javnih radnika. Episkop je završio za vreme okupacije 1941, na italijanskoj okupacionoj teritoriji. Milan je postao "levi zemljoradnik" i umro je od tuberkuloze pred Drugi svetski rat. Adam je, kao austrijski regrut, pokušao da izvrši samoubistvo. Posle rata otišao je na Kosovo kao kolonist. Iz ovog iskustva života i rada izašla je njegova knjiga "Od gospodina do seljaka". Pred rat se naselio u Batajnici. Za vreme okupacije, pridružio se Draži Mihailoviću koji ga je poslao 1944. u Bari da politički dejstvuje kod saveznika. Adam je posle rata živeo kraće vreme u Rimu i u Parizu, pa se naselio u blizini svog užeg zemljaka Pere Bulata, jednog od vođa srpskih iseljenika u Kanadi.
Najbolji govornici u Demokratskoj stranci bili su Ljuba Davidović, Milorad Drašković i Svetozar Pribićević. Davidović je bio mali rastom sa zvučnim baritonom, ozbiljnog, ali blagog lica. Govorio je bez čitanja u kratkim rečenicama u kojima su se mešali realizam seljačke misli i jednog izuzetnog građanskog humaniste. Niko nije tako jasno kao Davidović u Demokratskoj stranci obeležavao ono što se zove politika srednje linije, "politika centra". Davidović je ostavljao dubok utisak čoveka koji iskreno govori i iskreno se zalaže za svoje ideje i program.
Radni kombinezoni za radnike
U kuršumlijskom Kombinatu "Simpo-šik" biće otvorena fabrika za proizvodnju lesonita na Balkanu, u koju je uloženo oko pet miliona evra. Ovde će se dnevno proizvoditi 130 tona lesonita u svim bojama i različitih dezena, za šta postoji veliko interesovanje kupaca.
"Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.
Zimske uniforme za radnike. Veliki izbor modela. Najpovoljniji u Srbiji.
Prema rečima direktora, u fabrici će se ozbiljno baviti problemom zaštite životne sredine i prečišćavanjem otpadne vode iz proizvodnje koja će oticati u reku Toplicu. "Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.
Radne uniforme Beograd
29.000 radnih mesta koštala državu 60 miliona evra
U stranim kompanijama, a kroz privlačenja direktnih stranih investicija, od početka godine do sada posao je obezbeđen za 6.824 građana Srbije.
Radni kombinezoni po Vasim merama. Stampa sa logom Vase firme.
Budžet naše zemlje to je koštalo 35,3 miliona evra. Ostali su radni odnos zasnovali zahvaljujući subvencijama za samozapošljavanje, kreditima za početnike, javnim radovima.
Država je ukupno odvojila blizu šest milijardi dinara. I pored toga analiza situacije na tržištu rada u Srbiji, koju su uradili stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke, donosi uznemiravajući podatak da će ovo biti godina sa najnižom zaposlenošću.
Tek 2013. godine možemo da očekujemo da će broj zaposlenih vratiti na nivo pre izbijanja krize. Od tog trenutka analitičari očekuju stabilan nivo rasta zaposlenosti od 50.000 godišnje.
Od 40 ovogodišnjih stranih investicija, ukupne vrednosti 150,8 miliona evra, najviše projekata je pokrenuto u Nišavskom okrugu. U deset novih fabrika radne knjižice je overilo 2.342 radnika.
"Po ugovoru, investitori imaju obavezu da uposle sve radnike u roku od tri godine", objašnjavaju u Ministarstvu ekonomije i navode da su najveći projekti dve Jurine fabrike. Ova kompanija će u Nišu zaposliti 1.500 ljudi, a u Rači hiljadu ljudi. Već sada u obe fabrike angažovali sa ukupno 1.300 radnika.
Sledeći po broju radnih mesta je Falke koji će u Leskovcu uposliti 600 radnika, sledi Dajtek u Nišu sa 403 nova radna mesta i Nroma koja očekuje 327 zaposlenih u Subotici.
U novootvorena radna mesta spadaju i nezaposleni koji su smogli snage da konkurišu za bespovratna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje. Ove godine je njih 1.875 dobilo po 160.000 dinara, kako bi započeli sopstveni posao. Iz budžeta je za ovaj program izdvojeno 300 miliona dinara.
U stranim kompanijama, a kroz privlačenja direktnih stranih investicija, od početka godine do sada posao je obezbeđen za 6.824 građana Srbije.
Radni kombinezoni po Vasim merama. Stampa sa logom Vase firme.
Budžet naše zemlje to je koštalo 35,3 miliona evra. Ostali su radni odnos zasnovali zahvaljujući subvencijama za samozapošljavanje, kreditima za početnike, javnim radovima.
Država je ukupno odvojila blizu šest milijardi dinara. I pored toga analiza situacije na tržištu rada u Srbiji, koju su uradili stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke, donosi uznemiravajući podatak da će ovo biti godina sa najnižom zaposlenošću.
Tek 2013. godine možemo da očekujemo da će broj zaposlenih vratiti na nivo pre izbijanja krize. Od tog trenutka analitičari očekuju stabilan nivo rasta zaposlenosti od 50.000 godišnje.
Od 40 ovogodišnjih stranih investicija, ukupne vrednosti 150,8 miliona evra, najviše projekata je pokrenuto u Nišavskom okrugu. U deset novih fabrika radne knjižice je overilo 2.342 radnika.
"Po ugovoru, investitori imaju obavezu da uposle sve radnike u roku od tri godine", objašnjavaju u Ministarstvu ekonomije i navode da su najveći projekti dve Jurine fabrike. Ova kompanija će u Nišu zaposliti 1.500 ljudi, a u Rači hiljadu ljudi. Već sada u obe fabrike angažovali sa ukupno 1.300 radnika.
Sledeći po broju radnih mesta je Falke koji će u Leskovcu uposliti 600 radnika, sledi Dajtek u Nišu sa 403 nova radna mesta i Nroma koja očekuje 327 zaposlenih u Subotici.
U novootvorena radna mesta spadaju i nezaposleni koji su smogli snage da konkurišu za bespovratna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje. Ove godine je njih 1.875 dobilo po 160.000 dinara, kako bi započeli sopstveni posao. Iz budžeta je za ovaj program izdvojeno 300 miliona dinara.
HTZ uniforme
Zbog neuspelih privatizacija najveću cenu u Vojvodini platili su metalci, posebno brodograditelji, pa su sva brodogradilišta iako još nije završen konačni račun. Poslednjih dana zbog propasti i uvedenih stečajeva mnogi radnici su ostali bez posla, ali se ne vidi volja nadležnih da se to zaustavi, veli Miljuš i dodaje da su se skoro sva vojvođanska brodogradilišta našla na udaru.
- Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je čuveni biznismen Vojin Lazarević. Radnici „Brodoremonta“ u Bačkom Monoštoru koji je kupio bivši odbojkaš Nenad Golijanin, i pored naručenog posla i broda koji čeka da bude završen i isporučen, odbijaju da rade jer četiri meseca nisu primili platu. Pristali su na to da se vrate na posao ako im gazda isplati barem dve plate, ali je Golijanin odbio bilo kakav dogovor.
Mada nije pomorska zemlja, Srbija je nekad ostvarivala zavidan devizni priliv od izvoza brodova. U sedam vojvođanskih brodogradilišta danas je zaposleno više od 1.000 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče poneki brod za strance i tako prežive.
Miljuš ističe da ova država najzad mora da odluči o tome šta želi s brodogradilištima u Vojvodini jer posla za njih ima, ali očigledno da novi vlasnici nisu spremni na to da se radi i da radnici za to dobiju odgovarajuću zaradu.
- Zaposleni u brodogradilištima imaju i posla i kvalitetnu radnu snagu. Holanđani i Norvežani su zainteresovani za saradnju, ali zbog toga što niko ne može da im garantuje ispunjenje rokova odustaju od poslova. S druge strane, radnici pokazuju spremnost da rade, ali samo ako će za to biti plaćeni i redovno isplaćivani. Brodogradilišta su prošle i ove godine došla u najgoru situaciju i sasvim sigurno da odluka da se ona prodaju i pređu u privatne ruke nije rešenje koje donosi dobra ni radnicima ni državi. To se mora što pre rešiti jer opasnost da 1.000 ljudi ostane bez posla i ode na biro rada svakog dana je sve veća i veća - kaže Miljuš.
Najalarmantnija situacija u metalskom sektoru u pokrajini je u pančevačkom „Petroremontu“ čiji je vlasnik Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti Beograda. Od početka godine zaposleni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada i bezuspešno pokušavaju da se dogovore sa novim gazdom.
Specijalizovano preduzeće, kaže Miljuš, koje je nekad bilo u sastavu pančevačke „Azotare“ koju je kupio „Srbijagas“, prodato je Stuparu da bi nastavilo da bude podrška „Azotari“ jer je jedino u Srbiji koje može da joj pruža usluge.
- Umesto toga, zaposleni od januara štrajkuju zbog plata. Naš sindikat je razgovarao s direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem koji je izrazio interesovanje da preuzme ovo preduzeće, ali tek kada Ministarstvo ekonomije, odnosno Agencija za privatizaciju raskine ugovor s vlasnikom Stuparom zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, ali odgovora nema, tako da zaposleni već deseti mesec štrajkuju. Ovakav status je neodrživ i pod hitno treba utvrditi može li Stupar biti pravi gazda ili preduzeće treba prepustiti „Srbijagasu“ koji je spreman da se o njemu domaćinski stara -kaže Miljuš.
Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji, a brodogradnja u kratkom roku može da oživi metalski kompleks i privredu u celini. Uprkos tome, Srbija nema strategiju razvoja brodogradnje. Susedna Hrvatska na primer, objašnjava Miljuš, finansira gradnju brodova, za razliku od naše zemlje gde se koriste komercijalni bankarski krediti.
Grupacija „Tim“ u Sremskoj Mitrovici, koja je pored apatinskog upravljala i brodogradilištima u Mačvanskoj Mitrovici, Novom Sadu i Bezdanu, imala je ugovorene poslove sa Holanđanima do sredine prošle godine. Međutim, zbog besparice, hipoteka i nepovoljnih kredita, našla su se na udaru globalne krize, pa su poslovni partneri i naručioci brodova odustali od saradnje s njima.
Do kraja godine očekuje se četvrti pokušaj prodaje Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, koje je u stečaju, a u toku je procena vrednosti kapitala. Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje mitrovačkog brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s „Vojvođanskom bankom“ u vezi korišćenja kredita o kojima i dalje vladaju oprečna tumačenja.
Radni kombinezoni, automehanicarske jakne, pantalone i radnicki prsluci. 15 godina tradicije.
Letos su u stečaj otišla brodogradilišta u Apatinu, Bezdanu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, a trenutno je štrajk u brodogradilištu u Bačkom Monoštoru, gde su radnici obustavili rad zbog neisplaćenih zarada, pa je već oko 1.000 radnika ostalo bez posla. - Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je čuveni biznismen Vojin Lazarević. Radnici „Brodoremonta“ u Bačkom Monoštoru koji je kupio bivši odbojkaš Nenad Golijanin, i pored naručenog posla i broda koji čeka da bude završen i isporučen, odbijaju da rade jer četiri meseca nisu primili platu. Pristali su na to da se vrate na posao ako im gazda isplati barem dve plate, ali je Golijanin odbio bilo kakav dogovor.
Mada nije pomorska zemlja, Srbija je nekad ostvarivala zavidan devizni priliv od izvoza brodova. U sedam vojvođanskih brodogradilišta danas je zaposleno više od 1.000 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče poneki brod za strance i tako prežive.
Miljuš ističe da ova država najzad mora da odluči o tome šta želi s brodogradilištima u Vojvodini jer posla za njih ima, ali očigledno da novi vlasnici nisu spremni na to da se radi i da radnici za to dobiju odgovarajuću zaradu.
- Zaposleni u brodogradilištima imaju i posla i kvalitetnu radnu snagu. Holanđani i Norvežani su zainteresovani za saradnju, ali zbog toga što niko ne može da im garantuje ispunjenje rokova odustaju od poslova. S druge strane, radnici pokazuju spremnost da rade, ali samo ako će za to biti plaćeni i redovno isplaćivani. Brodogradilišta su prošle i ove godine došla u najgoru situaciju i sasvim sigurno da odluka da se ona prodaju i pređu u privatne ruke nije rešenje koje donosi dobra ni radnicima ni državi. To se mora što pre rešiti jer opasnost da 1.000 ljudi ostane bez posla i ode na biro rada svakog dana je sve veća i veća - kaže Miljuš.
Najalarmantnija situacija u metalskom sektoru u pokrajini je u pančevačkom „Petroremontu“ čiji je vlasnik Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti Beograda. Od početka godine zaposleni štrajkuju zbog neisplaćenih zarada i bezuspešno pokušavaju da se dogovore sa novim gazdom.
Specijalizovano preduzeće, kaže Miljuš, koje je nekad bilo u sastavu pančevačke „Azotare“ koju je kupio „Srbijagas“, prodato je Stuparu da bi nastavilo da bude podrška „Azotari“ jer je jedino u Srbiji koje može da joj pruža usluge.
- Umesto toga, zaposleni od januara štrajkuju zbog plata. Naš sindikat je razgovarao s direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem koji je izrazio interesovanje da preuzme ovo preduzeće, ali tek kada Ministarstvo ekonomije, odnosno Agencija za privatizaciju raskine ugovor s vlasnikom Stuparom zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, ali odgovora nema, tako da zaposleni već deseti mesec štrajkuju. Ovakav status je neodrživ i pod hitno treba utvrditi može li Stupar biti pravi gazda ili preduzeće treba prepustiti „Srbijagasu“ koji je spreman da se o njemu domaćinski stara -kaže Miljuš.
Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji, a brodogradnja u kratkom roku može da oživi metalski kompleks i privredu u celini. Uprkos tome, Srbija nema strategiju razvoja brodogradnje. Susedna Hrvatska na primer, objašnjava Miljuš, finansira gradnju brodova, za razliku od naše zemlje gde se koriste komercijalni bankarski krediti.
Grupacija „Tim“ u Sremskoj Mitrovici, koja je pored apatinskog upravljala i brodogradilištima u Mačvanskoj Mitrovici, Novom Sadu i Bezdanu, imala je ugovorene poslove sa Holanđanima do sredine prošle godine. Međutim, zbog besparice, hipoteka i nepovoljnih kredita, našla su se na udaru globalne krize, pa su poslovni partneri i naručioci brodova odustali od saradnje s njima.
Do kraja godine očekuje se četvrti pokušaj prodaje Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, koje je u stečaju, a u toku je procena vrednosti kapitala. Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje mitrovačkog brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s „Vojvođanskom bankom“ u vezi korišćenja kredita o kojima i dalje vladaju oprečna tumačenja.
Radničke jakne
Kriza je najviše pogodila mlađe generacije. U starosnoj grupi od 25 do 34 godine zabeležen je pad zaposlenosti od 8,9 odsto, a u grupi najmlađih od 15 do 24 godine pad iznosi 12,8 odsto. Posmatrano po nivou obrazovanja, najgore su prošla lica bez škole kod kojih je zaposlenost pala za čitavih 37 procenata. Među privrednim granama, najgore je prošla prerađivačka industrija gde je bez posla ostalo 15.000 ljudi, sledi građevinarstvo sa padom zaposlenosti za oko 6.000 lica, za oko 2.000 lica smanjena je zaposlenost u poljoprivredi itd.
Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.
Uniforme za građevinare, gipsare i keramičare. Štampa sa logom Vaše firme.
Tradicija duga 15 godina saradnje sa građevinarima u Srbiji i inostranstvu.
Zanimljivo je da je među privrednim granama u poslednje dve godine rast zaposlenosti za oko 4.000 registrovan jedino u sektoru poslova s nekretninama, posebno u delu koji se odnosi na iznajmljivanje. Kada je, pak, reč o javnom sektoru, u periodu mart 2008 – mart 2010. za oko 2.000 porastao je broj zaposlenih u zdravstvu, dok je broj zaposlenih u obrazovanju ostao nepromenjen. Kako vlast ispunjava obećanja o smanjenju javne potrošnje, najbolje ilustruje činjenica da je od početka krize broj zaposlenih u državnoj administraciji povećan za 2.000, dok je u javnim preduzećima došlo do izvesnog smanjenja broja zaposlenih – kod onih državnih za 12.000, a kod lokalnih za 2.000.Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.
Prsluci
U izgradnju Industrijske i bescarinske zone u selu Leskova na Pešteru, Turska će uložiti 40 miliona evra. Prva faza igradnje trebalo bi da počne iduće godine.
Kombinezoni, prsluci i jakne sa logom Vase firme. 15 godina saradnje sa privredom. Uniforme Katic
Ovo je nakon obilaska opštine Tutin i razgledanja prostora na kome će biti locirana buduća zona izjavio Omer Dinčer, ministar rada u Vladi Turske i kopresedavajući, zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom, Međudržavne srpsko-turske komisije za ekonomski razvoj. Ministar Denčer je rekao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
Predsednik opštine Tutina Bajro Gegić ne krije da je ohrabren ovom izjavom, jer su se svi na Pešteru konačno uverili da izgradnja Industrijske i bescarinske zone nije prazna priča već ozbiljan projekat koji će zajedno realizovati Srbija i Turska.
- Gledamo dugoročno i računamo da će industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd - Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja. Očekujemo ulagače i iz drugih zemalja - kaže Gegić.
Projektom je predviđeno da se u Leskovi, na lokaciji koju će svim pratećim sadržajima obezbediti opština Tutin, gradi od 900 do 1.000 manjih i većih pogona koji će upošljavati najmanje po pet radnika. U Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja, turizmom i sl.
Kombinezoni, prsluci i jakne sa logom Vase firme. 15 godina saradnje sa privredom. Uniforme Katic
Ovo je nakon obilaska opštine Tutin i razgledanja prostora na kome će biti locirana buduća zona izjavio Omer Dinčer, ministar rada u Vladi Turske i kopresedavajući, zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom, Međudržavne srpsko-turske komisije za ekonomski razvoj. Ministar Denčer je rekao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
Predsednik opštine Tutina Bajro Gegić ne krije da je ohrabren ovom izjavom, jer su se svi na Pešteru konačno uverili da izgradnja Industrijske i bescarinske zone nije prazna priča već ozbiljan projekat koji će zajedno realizovati Srbija i Turska.
- Gledamo dugoročno i računamo da će industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd - Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja. Očekujemo ulagače i iz drugih zemalja - kaže Gegić.
Projektom je predviđeno da se u Leskovi, na lokaciji koju će svim pratećim sadržajima obezbediti opština Tutin, gradi od 900 do 1.000 manjih i većih pogona koji će upošljavati najmanje po pet radnika. U Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja, turizmom i sl.
Treger pantalone
Pad zaposlenosti u Srbiji koji se odigrao u vreme ekonomske krize drastično je veći nego u drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, pokazuje analiza „Kvartalnog monitora“, časopisa Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN). Iako se našla u mnogo dubljoj recesiji nego Srbija, u Hrvatskoj je zabeležen tek blagi pad zaposlenosti od 1,2 odsto. Nasuprot tome u Srbiji je od prvog kvartala 2008. do prvog kvartala ove godine zaposlenost opala za čitavih 12,5 odsto.
Ovako negativan efekat krize na tržište rada analitičari FREN-a objašnjavaju činjenicom da je kriza ubrzala nedovršeni proces tranzicije i restrukturiranja društvenih preduzeća, čiji su efekti po tržište rada čak i drastičniji od efekata same ekonomske krize. Od početka krize aprila 2008. do aprila ove godine ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za oko 374.000, dok je broj nezaposlenih porastao za oko 140.000. Status nezaposlenog aprila ove godine imalo je čak 572.501 lice starosti između 15 i 64 godine, a sa stopom nezaposlenosti od 20,1 odsto Srbija je rekorder u regionu Centralne i Istočne Evrope.
Uniforme, kombinezoni, jakne, tregeruše, htz oprema.
Izrada po Vašim merama i isporuka na kućnu adresu.
Najpovoljniji na tržištu Srbije.
Ovako negativan efekat krize na tržište rada analitičari FREN-a objašnjavaju činjenicom da je kriza ubrzala nedovršeni proces tranzicije i restrukturiranja društvenih preduzeća, čiji su efekti po tržište rada čak i drastičniji od efekata same ekonomske krize. Od početka krize aprila 2008. do aprila ove godine ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za oko 374.000, dok je broj nezaposlenih porastao za oko 140.000. Status nezaposlenog aprila ove godine imalo je čak 572.501 lice starosti između 15 i 64 godine, a sa stopom nezaposlenosti od 20,1 odsto Srbija je rekorder u regionu Centralne i Istočne Evrope.
Radnicke jakne
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i Fabrika specijalne opreme "Goša" iz Žabara potpisali su ugovor o proširenju i modernizacije proizvodnje i otvaranju 55 novih radnih mesta u tom preduzeću.
- Država je odlučila da podrži taj projekat, jer želi da kroz modernizaciju fabrika, što više mladih ostane da živi i radi u mestima u kojima su rođeni. Sa rukovodstvom "Goše" dogovoreno je da pomognu da se u Žabarima, osim košarkaškog, izgrade i dva teniska terena - kazao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Fabrika "Goša" iz Žabara od privatizacije 2004. godine povećala je broj zaposlenih sa 35 na 167, a nakon realizacije planirane investicije imaće 222 radnika.
Radnička HTZ odela po Vašim merama. Tradicija duga 15 godina.
Najpovoljniji na tržištu Srbije. Uniforme Katić
Ukupna vrednost projekta je oko 700.000 evra, a Ministarstvo ekonomije obezbedilo je podsticaje od 6.000 evra po svakom novozaposlenom radniku, odnosno ukupno 330.000 evra.- Država je odlučila da podrži taj projekat, jer želi da kroz modernizaciju fabrika, što više mladih ostane da živi i radi u mestima u kojima su rođeni. Sa rukovodstvom "Goše" dogovoreno je da pomognu da se u Žabarima, osim košarkaškog, izgrade i dva teniska terena - kazao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Fabrika "Goša" iz Žabara od privatizacije 2004. godine povećala je broj zaposlenih sa 35 na 167, a nakon realizacije planirane investicije imaće 222 radnika.
Radni kombinezoni
Uskoro protest u Kragujevcu.
Na tom protestu će zatraži povlačenje Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure i ukazati na veliku nezaposlenost, niske i neredovne zarade, kao i na najnovije poskupljenja osnovnih namirnica i energenata.
protestnih aktivnosti i štrajkova širom Srbije.
Položaj radnika dodatno je ugrožen najavljenim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje će dodatno umanjiti prava i položaj sadašnjih i budućih penzionera.
Za rešavanje tih problema neophodni su istinski socijalni dijalog, potpisivanje granskih kolektivnih ugovora i njihova dosledna primena, i donošenje strategije za privatizaciju javnih i komunalnih preduzeća.
Na tom protestu će zatraži povlačenje Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure i ukazati na veliku nezaposlenost, niske i neredovne zarade, kao i na najnovije poskupljenja osnovnih namirnica i energenata.
Kombinezoni i jakne po Vašim merama. Kvalitetno i brzo.
U saopštenju te sindikalne organizacije se ukazuje da se loša ekonomska i socijalna situacija ogleda u teškom i skoro besperspektivnom položaju radnika i da zbog toga počinje sa nizom protestnih aktivnosti i štrajkova širom Srbije.
Položaj radnika dodatno je ugrožen najavljenim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje će dodatno umanjiti prava i položaj sadašnjih i budućih penzionera.
Za rešavanje tih problema neophodni su istinski socijalni dijalog, potpisivanje granskih kolektivnih ugovora i njihova dosledna primena, i donošenje strategije za privatizaciju javnih i komunalnih preduzeća.
HTZ odeca cuva zdravlje
Proletos sam povređen radeći za strugom u stolarskoj radionici mitrovačkog preduzetnika. Gazda mi je najpre pretio da ću izgubiti posao ako slučaj prijavim inspekciji, da bi mi kasnije ponudio 1.000 evra samo da ćutim. Šta sam mogao, samohrani sam otac sa malim detetom, uzeo sam novac, a lekarima povredu na ruci predstavio kao kućnu nezgodu. Gazda me je prebacio na radno mesto čuvara da bi mi nakon mesec dana uručio otkaz.
Radne uniforme Katić. Kvalitet na prvom mestu.
U sindikatima ističu da sve više radnika prijavljuju povrede na radu, ali tužbe kasnije, pod pretnjama i pritiscima poslodavaca, nažalost, povlače.
- Radnici su zaplašeni od gubitka posla, pa i kada dođe do povrede retko je prijave, jer se poslodavci služe raznim trikovima da ih od toga odgovore. Pri osiguravanju radnika od povreda na radu, poslodavci uplaćuju najjeftiniju polisu, pa u slučaju isplate, sležu ramenima i kažu radnicima da tuže osiguravajuću kuću. Međutim, radnici ne znaju da imaju pravo da tuže direktno poslodavca, koji je u pravnom odnosu sa osiguravaocem.
Tako je prošle godine teško povređeni radnik mitrovačkog preduzeća za obradu drveta, kaže Marković, od osiguranja dobio samo 4.800 dinara, da bi mu sudskim putem na osnovu tužbe za nadoknadu štete kasnije bilo isplaćeno 80.000 dinara plus kamata.
- Stariji radnik VK električar dobio je otkaz u „Drvnom kombinatu“ zato što je odbio da u mašinu ugradi neispravan elektromotor, što bi dovelo do mogućnosti težeg povređivanja na radu. Gazda ga je momentalno otpustio, nakon čega je radnik podneo tužbu Opštinskom sudu. Spor je još u toku, jer je predmet prebačen na Viši sud - kaže Marković.
Radne uniforme Katić. Kvalitet na prvom mestu.
15 godina saradnje sa domaćim i inostranim građevinskim preduzećima.
Loša organizacija rada, nekorišćenje sredstava lične zaštite, nepropisan način rada na visini, najčešći su uzroci teških i često smrtnih povreda na radu. Inspektori su uočili da sremski poslodavci teške povrede svojih zaposlenih prijavljuju sa velikim zakašnjenjem, dok je prijava lakših povreda redovna. Najviše povreda evidentirano je u građevinarstvu, preradi drveta i proizvodnji mlinskih proizvoda, dok je ove godine manje povreda bilo u poljoprivredi. U sindikatima ističu da sve više radnika prijavljuju povrede na radu, ali tužbe kasnije, pod pretnjama i pritiscima poslodavaca, nažalost, povlače.
- Radnici su zaplašeni od gubitka posla, pa i kada dođe do povrede retko je prijave, jer se poslodavci služe raznim trikovima da ih od toga odgovore. Pri osiguravanju radnika od povreda na radu, poslodavci uplaćuju najjeftiniju polisu, pa u slučaju isplate, sležu ramenima i kažu radnicima da tuže osiguravajuću kuću. Međutim, radnici ne znaju da imaju pravo da tuže direktno poslodavca, koji je u pravnom odnosu sa osiguravaocem.
Tako je prošle godine teško povređeni radnik mitrovačkog preduzeća za obradu drveta, kaže Marković, od osiguranja dobio samo 4.800 dinara, da bi mu sudskim putem na osnovu tužbe za nadoknadu štete kasnije bilo isplaćeno 80.000 dinara plus kamata.
- Stariji radnik VK električar dobio je otkaz u „Drvnom kombinatu“ zato što je odbio da u mašinu ugradi neispravan elektromotor, što bi dovelo do mogućnosti težeg povređivanja na radu. Gazda ga je momentalno otpustio, nakon čega je radnik podneo tužbu Opštinskom sudu. Spor je još u toku, jer je predmet prebačen na Viši sud - kaže Marković.
Treger pantalone i kombinezoni
Pored osnovnih funkcionalnosti, treger pantalone mozemo da prosirimo dodacima specificnim za odredjene profesije (dublji dzepovi, zastite za kolena, gajke, vatrostalna zastita).
Nasu ponudu cini veliki broj razlicitih modela pantalona, koje se medjusobno razlikuju po boji, velicini i vrsti materijala.
Uniforme za radnike - Visnjica
Komunalni radnici u belgijskom gradiću Brehtu, u provinciji Antverpen, dobili su zadatak kojem očigledno nisu dorasli - da zbog renoviranja velikog gradskog trga premeste skulpturu čuvenog lokalnog pravnika i humaniste Gabrijela Mudeusa.
Čim je dizalica podigla gornji deo spomenika, statua se odvalila od postolja i uz nekoliko "odbitaka" preturila na kamion.
Najsmešnije je što je grad "umivanje" velikog trga preduzeo upravo zbog proslave 450. godišnjice (5. septembra) od smrti profesora Gabrijela Mudeusa (1500-1560), Belgijancima značajnog zbog reformi koje je sproveo u pravnim naukama.
Čim je dizalica podigla gornji deo spomenika, statua se odvalila od postolja i uz nekoliko "odbitaka" preturila na kamion.
Najsmešnije je što je grad "umivanje" velikog trga preduzeo upravo zbog proslave 450. godišnjice (5. septembra) od smrti profesora Gabrijela Mudeusa (1500-1560), Belgijancima značajnog zbog reformi koje je sproveo u pravnim naukama.
Povoljna radna odela za gradjevinare
Srpske građevinske firme sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija. Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši gradjevinari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.
Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.
Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.
Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.
Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.
Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.
Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.
Izrada jakni i pantalona od kvalitetnih uvoznih materijala. 14 godina iskustva.
"Stanje u kojem se trenutno nalazi srpsko građevinarstvo može da se nazove elementarnom nepogodom", kaže savetnik u Privrednoj Komori Srbije. Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.
Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.
Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.
Pripremite se za leto. Kvalitetni, izdrzljivi i po Vasim merama.
Gradjevinci traže od države da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija na našem tržištu. A, to znači da 40 do 60 odsto vrednosti projekta ide domaćim firmama, koje bi stranci morali da angažuju. Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.
Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu
U Bulevaru Kralja Aleksandra u Beogradu jutros je počela seča platana, a najavljeni protest građana još uvek nije počeo.
Treger pantalone za radove na otvorenom
Glavna ideja treger pantalona (tregeruša) je da zaštite radnika, a da mu omoguće udobnost i lako prilagođavanje temperaturi na terenu koju kombinezon ne može da pruži.
Naše treger pantalone imaju mnoge funkcionalne dodatke koji će radnicima olakšati obavljanje posla. U dogovoru sa našim krojačima dobićete nove ideje kako da Vam svi alati budu pri ruci.
Naše treger pantalone imaju mnoge funkcionalne dodatke koji će radnicima olakšati obavljanje posla. U dogovoru sa našim krojačima dobićete nove ideje kako da Vam svi alati budu pri ruci.
Kombinezoni za gradilista
Затворено 245 градилишта
Највише затворених градилишта је на подручју градских општина Сурчин (62) и Звездара (45), док на подручју Врачара није затворено ниједно.
Дежурства су уродила плодом, мада још увек има несавесних инвеститора који мисле да им нико ништа не може. Очигледан несклад између броја затворених градилишта и кривичних пријава последица је „премештања” кривичног дела бесправне градње из Закона о планирању и изградњи у Кривични законик, чији члан 219а сада третира ову материју и предвиђа казне до осам година затвора за кривично дело наставка радова после доношења решења о обустави. Грађевински инспектори су читајући нови закон помислили да бесправна градња више није кривично дело, али се надам да смо и тај неспоразум отклонили.
На састанку градских челника са начелницима општинских управа средином октобра договорено је да се појача рад грађевинских инспектора на терену. Начелницима општинских управа том приликом подељене су табле и траке којима ће бити означавано затварање бесправних градилишта.
Од ступања на снагу новог закона о планирању и изградњи 11. септембра ове године, општински грађевински инспектори су на територији Београда затворили 222 градилишта и поднели 11 кривичних пријава против несавесних инвеститора и извођача за објекте до 800 квадратних метара. Градски грађевински инспектори, у чијој су надлежности објекти преко 800 квадрата, затворили су 23 градилишта и поднели 10 кривичних пријава.
Највише затворених градилишта је на подручју градских општина Сурчин (62) и Звездара (45), док на подручју Врачара није затворено ниједно.
Дежурства су уродила плодом, мада још увек има несавесних инвеститора који мисле да им нико ништа не може. Очигледан несклад између броја затворених градилишта и кривичних пријава последица је „премештања” кривичног дела бесправне градње из Закона о планирању и изградњи у Кривични законик, чији члан 219а сада третира ову материју и предвиђа казне до осам година затвора за кривично дело наставка радова после доношења решења о обустави. Грађевински инспектори су читајући нови закон помислили да бесправна градња више није кривично дело, али се надам да смо и тај неспоразум отклонили.
На састанку градских челника са начелницима општинских управа средином октобра договорено је да се појача рад грађевинских инспектора на терену. Начелницима општинских управа том приликом подељене су табле и траке којима ће бити означавано затварање бесправних градилишта.
Kombinezoni u Beogradu i Novom Sadu
Proizvodni program:
- Radna odela
- Kombinezoni (HTZ)
- Tregeruse
- Prsluci
- Jakne
- Kuvarska i konobarska odela
- Medicinske i hirurške uniforme
- Lekarski mantili
- Majice
- Kačketi
- Zidarske kape i kuvarske kape
- Kuvarske bluze i pantalone
- Konobarski kecelje i konobarske bluze
- Kucne kecelje
- Sito štampa i vez
Tregeruse i radnicke pantalone za Pozarevac
Vrednost građevinskih radova koje su ugovorila srpska preduzeća u drugom tromesečju ove godine bila je za 47 odsto manja nego u istom periodu 2008.
Vrednost izvedenih građevinskih radova u drugom tromesečju opala je za 20 odsto izraženo u stalnim cenama.
Gipsari, zidari i keramičari su zabeležili znacajan pad radova ove godine na teritoriji Beograda.
"Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je građevinska delatnost u Srbiji jedna od onih koje su najteže pogođene ekonomskom krizom".
Vrednost izvedenih građevinskih radova u drugom tromesečju opala je za 20 odsto izraženo u stalnim cenama.
Kombinezoni, jakne i prsluci. Spremite se za jesen. Radne uniforme po vašoj meri.
Najveća vrednost radova, 91 odsto, izvedena je na teritoriji Srbije. Kako se navodi u saopštenju, radovi izvedeni u inostranstvu čine 9 odsto ukupne vrednosti, ali je u tom segmentu zabeležen rast od 41 odsto u odnosu na isti period prošle godine i za devet odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek.Gipsari, zidari i keramičari su zabeležili znacajan pad radova ove godine na teritoriji Beograda.
"Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je građevinska delatnost u Srbiji jedna od onih koje su najteže pogođene ekonomskom krizom".
U našoj firmi ćete pronaći odanog saveznika za poboljšavanje kvaliteta radnih uslova i imidža Vaseg gradjevinskog preduzeća. Trinaest godina iskustva. Domaći i strani partneri.