Kombinezoni i pantalone po Vašim merama

Radni kombinezoni, jakne i pojas pantalone po Vašim merama.
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.

Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23

Radne uniforme Beograd

Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj. Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban. - Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.

Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka

Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.

Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu

Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara. Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200 evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina - kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.

- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.

Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.

Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.

- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.

Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.

- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.

Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.

Elektricari i automehanicari

U Srbiji je oko 162.000 nezaposlenih bilo starije od 50 godina, ili 22,2 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.Među ovim starijim nezaposlenim,44odsto nema srednje obrazovanje,oko 47odsto je sa srednjom, aosam procenata sa visokomi višom školom. Među pedesetogodišnjacima bez posla su ekonomski tehničari, prodavci, maturanti gimnazije, automehaničari, pomoćni daktilografi, bravari, vozači drumskih vozila, proizvođači bilja, proizvođačiodeće, tekstilci, jer semalo traže.

Najvišeih je među nezaposlenima u Beogradu, oko 30 odsto, tako da je skoro svaki treći na evidenciji službe za zapošljavanje u glavnom gradu – u šestoj deceniji života. Visok procenat je i u Subotici, Novom Sadu, Požarevcu, Kragujevcu (od 24 odsto do 25 odsto). Nasuprot tome su opštine Novi Pazar, Vranje, Prijepolje, Prokuplje, Sombor u kojima je udeo starijih manji – od 12 do 17 procenata. Ove razlike zavise od demografskih kretanja, ali i od zbivanja na lokalnom tržištu, jer pedesetogodišnjaci dolaze na berzu kao tehnološki višak iz preduzeća u procesu prestrukturisanja. To je slučaj sa radnicima IM „Rakovica”, Industrije obuće ,,Beograd”, „Univerzal – Iskre”, kragujevačkog „21. oktobra” i „Zastave”, niške „Elektrotehne”, „Progresa”, Robnih kuća „Beograd” i mnogih drugih kolektiva širom Srbije... Gašenje poslova u mašinskoj i tekstilnoj industriji i slabe mogućnosti za zapošljavanje na sličnim poslovima glavni su razlog za natprosečnu zastupljenost starijih u zanimanjima koja se ne traže. Među njima su i pomoćni daktilografi, 42 odsto nezaposlenih starije je od 50 godina.

Radi bržeg zapošljavanja ovih lica, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi tri osnovna programa podrške: obuku za aktivno traženje posla, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i subvencije za novo zapošljavanje, započinjanje sopstvenog biznisa ili radno angažovanje kroz javne radove.

Finansiramo i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije. Kursevi se organizuju za zanimanja koja se traže, a oko 50 odsto učesnika se obučava u kompanijama, uz garantovano zaposlenje nakon promene zanimanja. Stariji nezaposleni su manje zainteresovani za prekvalifikaciju: u prošloj godini samo je stotinu bilo uključeno u ove programe, i to za zanimanja: zavarivači, tesari, parketari, negovateljice, geronto-domaćice...

Dok u EU svaki zaposleni u toku radnog veka promeni, u proseku, pet radnih mesta, kod nas se još uvek očekuje da ostanemo na istom poslu dokle god radimo.

Drugi razlog za slabije interesovanje pedesetogodišnjaka za prekvalifikaciju je „rad na crno”. Procenjuje se da oko 30 odsto onih koji su na evidenciji nezaposlenih imaju neki dodatni prihod. Zato neki od njih i odbijaju posao za „malu” platu.

Godine života su za pedesetogodišnjake ograničavajući faktor za zapošljavanje, jer većina poslodavaca želi da uposli mlađe. Aliza neke poslodavce starost radnika nije otežavajuća okolnost. Specifična situacija je u Mađarskoj, gde su zbog izuzetnog deficita zavarivača zapošljavali i penzionere. U Češkoj smo posredovali za metaloglodače-borveriste i autolakirere, u Nemačkoj za parketare. U Italiji su tražili naše radnike, ali u prednosti su bili stariji, porodični ljudi, s velikim radnim iskustvom. U ovakvim ponudama veću šansu za rad imaju lica koja su „ispekla zanat” i u tom smislu iskustvo jeste prednost, a ne mana.

Zaposleni koji izgube posao uglavnom imaju pravo na novčanu naknadu – od tri do 24 meseca – u iznosu od 50 do 60 odsto njihove prosečne zarade, s tim da naknada ne može da bude manja od minimalne zarade (trenutno 14.000 dinara), a ni veća od prosečne zarade u republici (35.500 dinara)

Tregeruse za radnike

Za dobre majstore
Zanatstvo je i uništeno, jer nema pravih zanatskih škola. Kod nas deca uče teoriju, a od zanata ne znaju ništa. Danas se najviše cene vodoinstalateri i elektroinstalateri, a i građevinci su dobro plaćeni. Varioci su svuda u svetu jako traženi i oni zarađuju zaista mnogo, čak i više novca od poznatih advokata, ali mi opet nemamo mogućnost da ih školujemo i svi naši varioci su priučeni. Svaki majstor svog zanata je dobro plaćen, pa će vam tako, recimo, čim uđete u servis automehaničar uzeti pet ili deset hiljada dinara - kaže Stevan Zarin, predsednik novosadskog Udruženja zanatlija.

Radna odela za keramicare i parketare

Keramičari, stolari, vodoinstalateri, električari, parketari, majstori za grejanje i klime, te moleri, fasaderi, tapetari, automehaničari i autoelektričari u vrhu su liste najbolje plaćenih majstora, a pravi buregdžija, ako ima svoju radnju, mesečno može da zaradi i 2.000 evra, tvrde novosadske zanatlije. Ali, više nego dobre zarade, navode oni, imaju samo majstori na glasu zbog veštine i iskustva, ali dodaju da ni ostale kolege „ne ustaju sa stolice za manje od 30 evra“.

U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.