Potpredsednica Vlade Verica Kalanović izjavila je da je belgijska kompanija "Meteh" u Smederevu zaposlila novih 136 radnika, zahvaljujući podsticaju države od 300.000 evra.Radne uniforme i HTZ oprema Katić. Najpovoljnij u Srbiji.
Kombinezoni, mantili, prsluci, jakne i pantalone.
Ona je dodala i da će izvoz te firme biti dupliran sa 2,1 miliona evra u 2010. godini na oko 4,5 miliona do kraja ove godine.
Potpredsednica Vlade je ovom prilikom najavila i da će u 2012. biti prosirena finansijska podrška države firmama, pretežnim izvoznicima.
Posle posete fabrici i razgovora sa menadžmentom "Meteha", Kalanovićeva je rekla da je ukupna investicija iznosila oko 6,5 miliona evra, a podsticaji države su bili planirani za otvaranje 100 novih radnih mesta, ali je zaposleno 136 ljudi.
"Meteh", koji pravi proizvode od metalnih limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme "Simens", "Nokia" i "Atlas Kopko".
Kalanovićeva je prenela, iz razgovora sa menadžmentom "Meteha", da se u smederevskoj firmi pravi informatički softver koji se šalje u centralu u Belgiju i ocenila da se isplatilo ulaganje u proizvodnju višeg stepena završne obrade, što je pravi razvojni put srpske privrede u koji treba više ulagati.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin podsetio je da su podsticajna sredstva "Metehu" odobrena u aprilu 2010. godine i ta firma je blizu ispunjenja svih obaveza dogovorenih sa Vladom Srbije.
Showing posts with label moler. Show all posts
Showing posts with label moler. Show all posts
Radna odela za keramicare i parketare
Keramičari, stolari, vodoinstalateri, električari, parketari, majstori za grejanje i klime, te moleri, fasaderi, tapetari, automehaničari i autoelektričari u vrhu su liste najbolje plaćenih majstora, a pravi buregdžija, ako ima svoju radnju, mesečno može da zaradi i 2.000 evra, tvrde novosadske zanatlije. Ali, više nego dobre zarade, navode oni, imaju samo majstori na glasu zbog veštine i iskustva, ali dodaju da ni ostale kolege „ne ustaju sa stolice za manje od 30 evra“.
U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.
U zanatu se nikada ne zna i nikad ne možete biti sigurni da će neko zvati majstora, pa se desi da nekad imam 300 ili 400 evra, ali bude i meseci kada se baš radi, pa zarada pređe i 1.000 evra. Na samoj keramici se i ne može tako mnogo dobiti, pa sam se prihvatio i kompletne adaptacije stanova. Kolege i ja uđemo u stan i kompletno ga sredimo za nekoliko dana. Tu je moleraj, keramika, vodoinstalaterski radovi, postavljanje laminata ili parketa, a po potrebi zovemo i električara.
Novosadske zanatlije kažu da svi oni međusobno znaju koliko dobar majstor mesečno može da zaradi, a svaki keramičar, stolar, vodoinstalater ili moler će reći da radi jednu od pet najplaćenijih zanatskih profesija. Zbog plate su, kažu, mnogi od njih i počeli da se bave tim zanatima.
Za taj novac nikada ne bih radio. Volim da radim, ali i da zaradim, a prosečna plata i prosečan rad bi me ubili. Počeo sam sa molerajem, a sada se bavim kompletnom adaptacijom, jer sam video da se samo od moleraja ne može živeti toliko dobro. Ni sam ne znam koliko baš tačno zaradim mesečno, jer nikada nisam stavljao na papir, ali živim sasvim pristojno, a plaćam i dva pomoćnika.
Zanatlije kažu da se oduvek znalo „ko je majstor, a ko šegrt“, pa je tako i danas. Majstor ima i majstorku dnevnicu, pa tako dobar stolar ne izlazi na teren bez 20 evra, dnevnica nikada nije manja od 30, ali može da bude i 60 evra. Dobar keramičar, tvrde oni, može da zaradi od 500 do 1.200 evra mesečno, a po kvadratu naplaćuju od pet do 15 evra. Približno isto zarađuju i parketari, vodoinstalateri, mehaničari, električari, majstori za grejanje, monteri, serviseri klima ili moleri. Ali, za takvu poziciju moraju da se izbore.
Mnogo treba raditi da bi postao majstor. Šegrtovao sam i učio još kad sam bio u srednjoj školi, a onda bio pomoćnik i sve tako sigurno 10 godina dok nisam postao majstor. Sada imam svoje šegrte i pomoćne majstore, ali u radionici ja pogađam poslove sa mušterijama i garantujem da će sve biti perfektno urađeno. Zavisi od materijala od kog radimo, ali nekad za ruke uzimamo i 100 odsto kaze stolar.
Da se ne radi o lakoj zaradi, da majstori često ulažu i više od veštine i znanja, svedoči i iskustvo Samjuela Mrkšića. On se sa keramike „prešaltao“ na ugradnju popularne PVC i aluminijumsku stolariju.
Radio sam keramiku, ali su mi od toga otišle ruke i kolena, pa sam prešao na PVC stolariju. Dosta je lakši i čistiji posao, a i dalje mogu pristojno da zaradim. Nisam voleo školu, ali sam vredan i umem sa rukama, pa mogu i da zaradim. Roditelji danas greše jer je bolje da decu koja i nisu baš zainteresovana za školu, upišu na neki zanat i odvedu kod majstora da se uče, pa će uvek imati od čega da žive - kaže Samjuel Mrkšić. On navodi da mu je zarada od 40 do 50 odsto od cene materijala, a računa da mu „čisto“ ostane i više od 700 evra mesečno.
