Kuvari dobijaju svoj film u oktobru

U susret svetskoj premijeri animiranog filma Padaće ćufte u kojem zahvaljujući mladom pronalazaču hrana pada sa neba poput kiše, napravljena je najveća ćufta na svetu. Ćuftu koja teži 49kg pripremili su radni kuvari hotela u meksičkom letovalištu Kankun.
Premda je samo izazivao nevolje u svom malom gradu, Flint je bio odlučan da stvori nešto što će usrećiti ljude. Kada njegov najnoviji pronalazak, kreiran da pretvori vodu u hranu slučajno uništi gradski trg i odleti u nebo, on je ubeđen da je njegova karijera završena. Dok se ne desi nešto neverovatno – s neba počinje da pada hrana, a njegova mašina zapravo radi. Usled pohlepe ljudi koji počinju da traže sve više hrane, mašina počinje da funkcioniše čudno, praveći tornado od špageta i džinovske ćufte.

Kuvarske bluze i pantalone - kvalitetno i po meri. Radna uniforma Katic

Postari traze radne uniforme u Indjiji

Apatinski poštari osnovali su sindikat dostavljača pošte „Poštar“, koji od zaposlenih u PTT sistemu, okuplja isključivo poštare na terenu i koji je počeo borbu za poboljšanje uslova rada ovih ljudi. Poštari su se osigurali od svakodnevnih ugriza pasa, solidarno se međusobno pomažu, a zahtevaju da dobiju radne uniforme, jakne i obuću.

Više slučajeva, od Apatina do Bezdana, kada su poštari zadobili teže povrede od ugriza pasa, zbog kojih su morali duže da odsustvuju sa posla.
- Poštar u Bezdanu je zadobio teške povrede kada ga je napao pas, koji ga umalo nije rastrgao.

- Svaki član našeg sindikata, koji se iz dana u dan širi, dobija besplatnu nadoknadu za nezgode. Oko 100 poštara iz cele Srbije učlanjeno u Sindikat Postar.
- Pošto su poštari radnim mestom u hijerarhiji PTT na dnu lestvice, za razliku od funkcionera, šefova i šalterskih službenika, mi se trudimo da pomognemo njihovim porodicama, posebno nabavkom školskog pribora za njihovu decu - kažu apatinski poštari. Posebno ističu da je na njihove plate namet i to što sami krpe gume na biciklima, koji su im prevozno sredstvo dok rade.
Gotovo da nema nedelje da nam se guma ne probuši, naročito na periferiji grada i u Romskom naselju. Često smo prinuđeni da sami krpimo gume u tuđim dvorištima, nekad ih nosimo kod majstora i iz svog džepa plaćamo popravku. Oni još kažu da će se boriti da dobiju adekvatne uniforme i obuću, jer sada poštari često nose odela koja su nasleđena od starijih poštara i koja su dosta pohabana.
- Po 10 godina ne dobijamo uniformu, nosimo svoju radnu odeću,jakne i radne pantalone, i obuću, za vreme terenskog rada.