Kombinezoni i pantalone po Vašim merama

Radni kombinezoni, jakne i pojas pantalone po Vašim merama.
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.

Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23

Radne uniforme Beograd

Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj. Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban. - Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.

Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka

Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.

Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu

Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara. Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200 evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina - kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.

- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.

Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.

Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.

- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.

Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.

- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.

Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.

Prsluk i pantalone cuvaju zivote mehanicarima

Neki mehanicari su dodatno obezbedjeni specijalnim pantalonama. Mehanicar sa tablom (sef tima mehanicara) i mehanicar koji je zaduzen za podizanje zadnjeg dela bolida, moraju imati pojacanu unifromu. Cetvorica mehanicara, koji u toku zaustavljanja bolida menjaju tockove, nose specijalne granicnike za kolena. Svi mehanicari (osim sefa mehanicara, koji drzi tabli sa obavestenjem za pilota) moraju nositi zastitne kacige. Sef mehanicara na glavi ima specijalni “head-set” sa mikrofonom, preko kojeg komunicira sa timom. Mehanicari koji opsluzuju zadnji deo bi trebalo da nose prsluke. Svi ostali mehanicari nose zastitne kacige iz jasnog razloga. Bolid u boks ulazi velikom brzinom, ali na veoma ogranicenom prostoru.

Radno odelo za mehanicare

Rad mehanicara u Formula timovima sa sobom donosi veliki rizik. Pozari u boksovima nisu retkost, a protekle sezone zabelezeno je i nekoliko preloma. Zbog surovih uslova rada, mehanicari u F1 timovima moraju biti posebno obuceni.

Vecina clanova tima nosi ispod kacige zastitnu “potkapu”. U njihovom slucaju, koriste se standardni modeli potkape, a u upotrebi su i modeli kapa za otvorom za nos i dva manja otvora za oci. Izbor “potkape” je u potpunosti prepusten mehanicaru. Takodje, mehanicari su duzni da nose posebne rukavice i specijalnu zastitnu obucu.

Radno odelo mehanicara izradjeno je od istih materijala kao i odelo pilota Formule 1. U toku zaustavljanja, u boksu se nalazi ukupno 26 osoba u jednom timu, koji tokom celog vikenda moraju koristiti odelo izradjeno od materijala otpornog na visoke temperature i vatru. Svaki clan mehanicarskog tima mora imati potkosulju sa dugim rukavom, kao i kompletno odelo. Ovo odelo mora izdrzati sve ono sto izdrzi uniforma vozaca.

Postari traze radne uniforme u Indjiji

Apatinski poštari osnovali su sindikat dostavljača pošte „Poštar“, koji od zaposlenih u PTT sistemu, okuplja isključivo poštare na terenu i koji je počeo borbu za poboljšanje uslova rada ovih ljudi. Poštari su se osigurali od svakodnevnih ugriza pasa, solidarno se međusobno pomažu, a zahtevaju da dobiju radne uniforme, jakne i obuću.

Više slučajeva, od Apatina do Bezdana, kada su poštari zadobili teže povrede od ugriza pasa, zbog kojih su morali duže da odsustvuju sa posla.
- Poštar u Bezdanu je zadobio teške povrede kada ga je napao pas, koji ga umalo nije rastrgao.

- Svaki član našeg sindikata, koji se iz dana u dan širi, dobija besplatnu nadoknadu za nezgode. Oko 100 poštara iz cele Srbije učlanjeno u Sindikat Postar.
- Pošto su poštari radnim mestom u hijerarhiji PTT na dnu lestvice, za razliku od funkcionera, šefova i šalterskih službenika, mi se trudimo da pomognemo njihovim porodicama, posebno nabavkom školskog pribora za njihovu decu - kažu apatinski poštari. Posebno ističu da je na njihove plate namet i to što sami krpe gume na biciklima, koji su im prevozno sredstvo dok rade.
Gotovo da nema nedelje da nam se guma ne probuši, naročito na periferiji grada i u Romskom naselju. Često smo prinuđeni da sami krpimo gume u tuđim dvorištima, nekad ih nosimo kod majstora i iz svog džepa plaćamo popravku. Oni još kažu da će se boriti da dobiju adekvatne uniforme i obuću, jer sada poštari često nose odela koja su nasleđena od starijih poštara i koja su dosta pohabana.
- Po 10 godina ne dobijamo uniformu, nosimo svoju radnu odeću,jakne i radne pantalone, i obuću, za vreme terenskog rada.

Varioci - radna odela u Beogradu

Nekoliko stotina radnika beogradske fabrike autobusa Ikarbus protestovalo je danas ispred Agencije za privatizaciju tražeći isplatu četiri zaostale zarade i uplatu doprinosa.

Predsednik Štrajkačkog odobra rekao je novinarima da su štrajkačima na sastanku u Agenciji kazali da će 17. avgusta doći u vanrednu kontrolu poslovanja u Ikarbusu.

Radnici Ikarbusa protest su nastavili ispred zgrade Ministarstva rada i socijalne politike Srbije.

Ruska kompanija Avtodetal servis je u avgustu 2008. na tenderu kupila 39% kapitala Ikarbusa za 7,2 miliona evra i obavezala se da će u roku od 12 meseci ispuniti obaveze iz socijalnog programa i uložiti 1,4 miliona evra u fabriku.

Mehanicari, varioci, farbari i drugi radnici počeli su štrajk zahtevajući isplatu četiri zarade i nastavak proizvodnje u fabrici autobusa, koja je obustavljena zbog manjka narudžbina.

Generalni direktor Ikarbusa podneo je ostavku pošto ruski Avtodetal servis nije obezbedio poslove za tu beogradsku fabriku autobusa.

Elektricari i automehanicari

U Srbiji je oko 162.000 nezaposlenih bilo starije od 50 godina, ili 22,2 odsto od ukupnog broja nezaposlenih.Među ovim starijim nezaposlenim,44odsto nema srednje obrazovanje,oko 47odsto je sa srednjom, aosam procenata sa visokomi višom školom. Među pedesetogodišnjacima bez posla su ekonomski tehničari, prodavci, maturanti gimnazije, automehaničari, pomoćni daktilografi, bravari, vozači drumskih vozila, proizvođači bilja, proizvođačiodeće, tekstilci, jer semalo traže.

Najvišeih je među nezaposlenima u Beogradu, oko 30 odsto, tako da je skoro svaki treći na evidenciji službe za zapošljavanje u glavnom gradu – u šestoj deceniji života. Visok procenat je i u Subotici, Novom Sadu, Požarevcu, Kragujevcu (od 24 odsto do 25 odsto). Nasuprot tome su opštine Novi Pazar, Vranje, Prijepolje, Prokuplje, Sombor u kojima je udeo starijih manji – od 12 do 17 procenata. Ove razlike zavise od demografskih kretanja, ali i od zbivanja na lokalnom tržištu, jer pedesetogodišnjaci dolaze na berzu kao tehnološki višak iz preduzeća u procesu prestrukturisanja. To je slučaj sa radnicima IM „Rakovica”, Industrije obuće ,,Beograd”, „Univerzal – Iskre”, kragujevačkog „21. oktobra” i „Zastave”, niške „Elektrotehne”, „Progresa”, Robnih kuća „Beograd” i mnogih drugih kolektiva širom Srbije... Gašenje poslova u mašinskoj i tekstilnoj industriji i slabe mogućnosti za zapošljavanje na sličnim poslovima glavni su razlog za natprosečnu zastupljenost starijih u zanimanjima koja se ne traže. Među njima su i pomoćni daktilografi, 42 odsto nezaposlenih starije je od 50 godina.

Radi bržeg zapošljavanja ovih lica, Nacionalna služba za zapošljavanje nudi tri osnovna programa podrške: obuku za aktivno traženje posla, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i subvencije za novo zapošljavanje, započinjanje sopstvenog biznisa ili radno angažovanje kroz javne radove.

Finansiramo i programe prekvalifikacije i dokvalifikacije. Kursevi se organizuju za zanimanja koja se traže, a oko 50 odsto učesnika se obučava u kompanijama, uz garantovano zaposlenje nakon promene zanimanja. Stariji nezaposleni su manje zainteresovani za prekvalifikaciju: u prošloj godini samo je stotinu bilo uključeno u ove programe, i to za zanimanja: zavarivači, tesari, parketari, negovateljice, geronto-domaćice...

Dok u EU svaki zaposleni u toku radnog veka promeni, u proseku, pet radnih mesta, kod nas se još uvek očekuje da ostanemo na istom poslu dokle god radimo.

Drugi razlog za slabije interesovanje pedesetogodišnjaka za prekvalifikaciju je „rad na crno”. Procenjuje se da oko 30 odsto onih koji su na evidenciji nezaposlenih imaju neki dodatni prihod. Zato neki od njih i odbijaju posao za „malu” platu.

Godine života su za pedesetogodišnjake ograničavajući faktor za zapošljavanje, jer većina poslodavaca želi da uposli mlađe. Aliza neke poslodavce starost radnika nije otežavajuća okolnost. Specifična situacija je u Mađarskoj, gde su zbog izuzetnog deficita zavarivača zapošljavali i penzionere. U Češkoj smo posredovali za metaloglodače-borveriste i autolakirere, u Nemačkoj za parketare. U Italiji su tražili naše radnike, ali u prednosti su bili stariji, porodični ljudi, s velikim radnim iskustvom. U ovakvim ponudama veću šansu za rad imaju lica koja su „ispekla zanat” i u tom smislu iskustvo jeste prednost, a ne mana.

Zaposleni koji izgube posao uglavnom imaju pravo na novčanu naknadu – od tri do 24 meseca – u iznosu od 50 do 60 odsto njihove prosečne zarade, s tim da naknada ne može da bude manja od minimalne zarade (trenutno 14.000 dinara), a ni veća od prosečne zarade u republici (35.500 dinara)