Radne uniforme Beograd

Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj. Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban. - Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.

Kombinezon za automehaničare i autolakirere

Kombinezoni od kvalitetnog uvoznog kepera i diolena. Posebna prilagođavanja za pojedine profesije. Radna odela Katić - već 15 godina simbol za pouzdane uniforme.

Kombinezoni prodaja u Beogradu

OMV u Srbiji prodaje gorivo kroz mrežu od 60 benzinskih stanica i direktno zapošljava 45 ljudi, a posredno više od 1.300 radnika na pumpama.

U našoj ponudi je više modela kombinezona. 

Materijali mogu biti vodootporni, uljootporni, vatrostalni...

Tradicija duga 15 godina. Veliki broj zadovoljnih klijenata u zemlji i inostranstvu.

- Srbija je deo Dunavskog regiona, koji je u strategiji OMV-a označen kao deo evropskog pojasa rasta, tako da je jasno zašto je Srbija jedna od 12 zemlja interesantnih za razvoj. Kompanija OMV spremna je za slobodan uzvoz naftnih derivata u Srbiju od 1. januara 2011. godine i ponudiće nove vrste goriva, kojih trenutno nema na srpskom tržištu - kazao je on.
- Uprkos ekonomskoj krizi, stepen motorizacije i kupovna moć građana u Srbiji premašila je očekivanja OMV-a i zahvaljujući tome poslovni rezultati su dobri. OMV ima i 54 prehrambene prodavnice "viva" u okviru benzinskih pumpi u Srbiji, i poslovni rezultati u tom sektoru su dobri, a učestvuju sa značajnim udelom u ukupnoj prodaji OMV-a Srbija - kazao je Radosavljević.

Povoljna radna odela za gradjevinare

Srpske građevinske firme sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija. Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši gradjevinari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.

Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.

Izrada jakni i pantalona od kvalitetnih uvoznih materijala. 14 godina iskustva.

"Stanje u kojem se trenutno nalazi srpsko građevinarstvo može da se nazove elementarnom nepogodom", kaže savetnik u Privrednoj Komori Srbije.

Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.

Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.

Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.

Pripremite se za leto. Kvalitetni, izdrzljivi i po Vasim merama.

  Gradjevinci traže od države da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija na našem tržištu. A, to znači da 40 do 60 odsto vrednosti projekta ide domaćim firmama, koje bi stranci morali da angažuju.
Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.

Kad porastem bicu stolar

Teskim koracima, mic po mic Serjoža, kako od milošte zovu Sergeja Trifunovića, dokoračao je na zakazani intervju.

Rodio se u Mostaru, pre 37 godina, i sada često ide tamo. Voli njegove tajnovite ulice, drveća, barove, dvorišta, svoje smokve, a voli i ujaka i brata i sestru, zbog kojih pre svega i posećuje grad na Neretvi. U srcu su mu i Kruševac i Užice, u kojima je završio osnovnu školu. A onda je upisao pedagošku akademiju, iz koje je izbačen.

- Zbog neopravdanih, valjda nisam bio dobar đak. Izbacili su me na polugodištu, onda su me vratili, pa sam ponavljao. Zato sam se premestio u jezičku gimnaziju i to mi je malo bolje išlo. Nije to bila klasična filološka nego se zvalo - inokorespondent saradnik. Imali smo engleski kao prvi strani jezik, nemački kao drugi i latinski kao treći. I iz mog razreda skoro svi su se upisali na filološki fakultet, ta naša generacija je bila fantastična.

Nije bio od tih poliglota, najviše mu je ležalo fizičko vaspitanje. Trenirao je plivanje u Kraljevu.

Došao u Beograd i upisao se na Akademiju, koju, nažalost, još nije završio.

Ostalo mi je još šest ispita. Počneš da radiš u trećoj godini i ne stižeš. Eto, na primer, Vojin Ćetković, Nebojša Glogovac i ja nismo diplomirali. Bilo nam je bitno da što pre počnemo da šljakamo, onda nismo dolazili na časove, nismo dobili potpise.

Od 1994, otprilike, ne zna ni gde mu je indeks. U to vreme snimio je i svoj prvi filmu „Tuđa Amerika“. Pre tog filma samo je jednom bio u inostranstvu - na koncertu „Stonsa“ u Beču - imao je 18 godina. A posle „Stonsa“ za samo dva i po meseca obišao je pola sveta.

Najviše se zadržao, ipak, u Beogradu. Ovde ima ono što mu fali u inostranstvu. Tamo cimneš nekog i kažeš mu: ajde na kafu, a on kaže: odlično, šta radiš u četvrtak? A ovde kad zoveš nekog da se vidite, on stiže za sat vremena, u Užicu je to još brže: vidimo se za 15 minuta na trgu.

Na užički trg odlazi zbog prijatelja, u Kruševac zbog roditelja. I stiže sve. Voli da je kod mame i tate. Kaže, lepo se ispričaju, jede, odmara se. Ne trči kući zbog poznatog sira i pršute iz njegovih krajeva, jer toga uvek mora da ima u frižideru. I u Americi, gde je živeo četiri godine, nekim kanalima se dolazilo do srpskih specijaliteta.

Bio je, upoznao je sve i svašta i vratio se. Baš zbog one kafe. Ne može da čeka četvrtak. Najidealnije je, kaže, imati dve baze, i to ima sada. I tamo je - i ovde je.

Da je bio malo vredniji, postigao bi mnogo više, ali sada se, napominje uozbiljio - u 37.

- Nisam više tako lenj, svašta sada radim, bacio sam se u mašinu. Radim na tome da se vratim pozorištu, koje sam napustio jer sam se osećao kao da idem u fabriku na posao. Čim se desi da nema zadovoljstva, bolje je prekinuti. To je kao sa partnerom, čim počnete da se smarate, kad ne osećate više to uzbuđenje, onda je najbolje da se sklonite. Na primer, glumac Danijel Dej Luis je iz pozorišta otišao na Siciliju da pravi cipele.

On bi iz glume otišao u stolare. Otac mu ima mašinu, koju on sada samo gleda, ali obrađivaće drvo kad-tad, siguran je.

Mislim da je drvo jedan od najplemenitijih materijala. I uvek me uzbuđivalo šta sve od drveta može da se napravi. Tako da ću sigurno jednog dana imati svoju radionicu.

Otac ga jeste inspirisao da pravi drvenariju i da uđe u svet glume, ali za svoj muzički ukus zaslužan je sam.

Ukoliko i Vi zelite da se bavite stolarstvom, prenosimo jedan oglas (koji nije ni na koji nacin povezan sa nasom firmom)
Stolari, farbari i lakireri sa velikim radnim iskustvom. Stalan radni odnos. Kontakt 064/14 08 151

Mi proizvodimo i dostavljamo na Vasu kucnu adresu sve vrste uniformi za stolare, farbare i lakirere. Zastitite svoje zdravlje i bezbedno se posvetite ovoj drevnoj zanatskoj delatnosti. Nudimo Vam treger pantalone, jaknu, radnu bluzu, majcu sa logom Vase firme, kombinezon i jos mnogo vrsta HTZ radne odece.

Sluzba prodaje: 064/11 65 108