Treger pantalone i kombinezoni

Tregeruse su pogodnije za leto, kombinezoni za zimu.
Pored osnovnih funkcionalnosti, treger pantalone mozemo da prosirimo dodacima specificnim za odredjene profesije (dublji dzepovi, zastite za kolena, gajke, vatrostalna zastita).
Nasu ponudu cini veliki broj razlicitih modela pantalona, koje se medjusobno razlikuju po boji, velicini i vrsti materijala.

Bice zaposleno 1000 radnika u Leskovcu

Leskovac - Nemački „Falke” i „Feniks”, italijanski „Bonto Italijana”, slovenački „Merkator”, „Emirates power” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i domaći MK, investitori su koji su u poslednjih godinu dana otvorili ili počeli pripremu za otvaranje pogona ili najavili ulaganja u Leskovcu.

Radnicke uniforme Katic - Izrada po Vasim merama i dostava na kucnu adresu - Najpovoljniji u Srbiji

Izrada radnih uniformi - povoljno

1875. je preminuo američki izumitelj Ajzak Merit Singer koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu.

Brucosi Poljoprivrednog fakulteta

Poljoprivredni fakultet u Zemunu je zapoceo upis studenata u prvu godinu osnovnih akademskih studija školske 2010/2011. godine - Drugi upisni rok.

Radnicima ne daju zdravstene knjizice

Više od 5.000 radnika u sedam opština Pčinjskog okruga nema overene zdravstvene knjižice jer im poslodavci nisu uplatili doprinose, a još 3.500 zaposlenih moglo bi od januara iz istog razloga da ostane bez besplatnih zdravstvenih pregleda.

Radna odela Katic. U svim bojama i velicinama.

Većina radnika koji trenutno nemaju zdravstvenu knjižicu je iz preduzeća gde je privatizacija raskinuta ili su propala posle dolaska novih vlasnika.

Radne kecelje za trgovce

Izradjujemo veliki broj razlicitih modela kecelja. U svim bojama i sa stampom. Od najprostijih za kasirke (prikazano na slici) do modela koje odlikuje veliki broj funkcionalnih dodataka.
Narucite telefonom i mi cemo Vam dostaviti na kucnu adresu.

Radne pantalone i bluze - prodaja

Na sastanku predstavnika Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga" dogovoreno je da se zatraži sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem na kome bi se razgovaralo o problemima s kojima se suočavaju radnici.

U saopštenju se navodi da je predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ujedinio sindikate u Srbiji. Dodaje se da je vlada usvojila zakon, a da ga pre toga nije razmatrao Ekonomsko-socijalni savet, kao i da je za sindikate neprihvatljiv sadržaj izmena zakona.

Radna odela Katić, 14 godina tradicije.

Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno strožiji uslovi za odlazak u penziju.

Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života a žene sa 38 godina staža i 58 godina života.

Izmenama se povećavaju i uslovi za dobijanje porodične panzije, i uslovi za odlazak u penziju policijskih službenika, vojnih lica, službenika poreske policije, pripadnika Bezbedonosno informativne agencije i pojedinih pripadnika ministarstva spoljnih poslova.

Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.

Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

Vlada i MMF su krajem maja postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana uz uslov da se usvoje zakoni o penzijsko- invalidskom osiguranju i fiskalnoj odgovornosti.

Uniforme za radnike - Visnjica

Komunalni radnici u belgijskom gradiću Brehtu, u provinciji Antverpen, dobili su zadatak kojem očigledno nisu dorasli - da zbog renoviranja velikog gradskog trga premeste skulpturu čuvenog lokalnog pravnika i humaniste Gabrijela Mudeusa.

Čim je dizalica podigla gornji deo spomenika, statua se odvalila od postolja i uz nekoliko "odbitaka" preturila na kamion.

Najsmešnije je što je grad "umivanje" velikog trga preduzeo upravo zbog proslave 450. godišnjice (5. septembra) od smrti profesora Gabrijela Mudeusa (1500-1560), Belgijancima značajnog zbog reformi koje je sproveo u pravnim naukama.

Povoljna radna odela za gradjevinare

Srpske građevinske firme sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija. Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši gradjevinari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.

Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.

Izrada jakni i pantalona od kvalitetnih uvoznih materijala. 14 godina iskustva.

"Stanje u kojem se trenutno nalazi srpsko građevinarstvo može da se nazove elementarnom nepogodom", kaže savetnik u Privrednoj Komori Srbije.

Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.

Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.

Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.

Pripremite se za leto. Kvalitetni, izdrzljivi i po Vasim merama.

  Gradjevinci traže od države da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija na našem tržištu. A, to znači da 40 do 60 odsto vrednosti projekta ide domaćim firmama, koje bi stranci morali da angažuju.
Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.

Memorandum

SANU protiv Kardelja

Slovenci i Hrvati su pre rata stvorili svoje nacionalne komunističke partije, a zadobili su i odlučujući uticaj na CK KPJ. Njihovi politički lideri postali su arbitri u svim političkim pitanjima tokom i posle rata. Ove dve susedne republike delile su sličnu istorijsku sudbinu, imale su istu religiju i težnju za što većom samostalnošću, a kao najrazvijenije, i zajedničke ekonomske interese, što su bili dovoljni razlozi za trajnu koaliciju u nastojanju da ostvare političku dominaciju. Tu koaliciju je učvrstila dugogodišnja saradnja Tita i Kardelja, dve najistaknutije političke ličnosti posleratne Jugoslavije, koje su uživale neprikosnoven autoritet u centrima moći. Kadrovski monopol im je dopuštao da bitno utiču na sastav političkog vrha Jugoslavije i svih republika i pokrajina. Svima je poznat izuzetno veliki doprinos Edvarda Kardelja u pripremanju i donošenju odluka AVNOJ-a i svih posleratnih ustava. On je bio u položaju da u temelje društvenog uređenja ugrađuje i lične stavove, koji realno nisu mogli biti predmet osporavanja. Odlučnost kojom se Slovenija i Hrvatska danas 

suprostavljaju svakoj ustavnoj promeni pokazuje koliko im Ustav od 1974. godine odgovara.

Pogledi na društveno uređenje nisu imali nikakvih izgleda da budu prihvaćeni ukoliko su bili 

drugačiji od shvatanja dvaju političkih autorireta, a nije se moglo učiniti ništa ni posle njihove smrti, budući da je ustav mogućnošću veta osiguran od bilo kakvih promena. Imajući sve to u vidu, ne može biti sporno da su Slovenija i Hrvatska utemeljile političku i ekonomsku dominaciju, kojom ostvaruju svoje nacionalne programe i ekonomske aspiracije. 

Izvor: Memorandum SANU 1986. godina objavljen u  Vecernjim novostima  (25. septembar 1986.)


Detaljna analiza postoji u nekoliko knjiga koje se bave SFRJ:
- Luis Sell: Slobodan Milosevic i razaranje Jugoslavije
- Dejan Jovic: Jugoslavija
- Karol Lili: Jugoslavija 1945-1992