Narucite telefonom i mi cemo Vam dostaviti na kucnu adresu.
Radne kecelje za trgovce
Narucite telefonom i mi cemo Vam dostaviti na kucnu adresu.
Radne pantalone i bluze - prodaja
Na sastanku predstavnika Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga" dogovoreno je da se zatraži sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem na kome bi se razgovaralo o problemima s kojima se suočavaju radnici.
U saopštenju se navodi da je predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ujedinio sindikate u Srbiji. Dodaje se da je vlada usvojila zakon, a da ga pre toga nije razmatrao Ekonomsko-socijalni savet, kao i da je za sindikate neprihvatljiv sadržaj izmena zakona.
Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života a žene sa 38 godina staža i 58 godina života.
Izmenama se povećavaju i uslovi za dobijanje porodične panzije, i uslovi za odlazak u penziju policijskih službenika, vojnih lica, službenika poreske policije, pripadnika Bezbedonosno informativne agencije i pojedinih pripadnika ministarstva spoljnih poslova.
Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.
Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Vlada i MMF su krajem maja postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana uz uslov da se usvoje zakoni o penzijsko- invalidskom osiguranju i fiskalnoj odgovornosti.
U saopštenju se navodi da je predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ujedinio sindikate u Srbiji. Dodaje se da je vlada usvojila zakon, a da ga pre toga nije razmatrao Ekonomsko-socijalni savet, kao i da je za sindikate neprihvatljiv sadržaj izmena zakona.
Radna odela Katić, 14 godina tradicije.
Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno strožiji uslovi za odlazak u penziju.Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života a žene sa 38 godina staža i 58 godina života.
Izmenama se povećavaju i uslovi za dobijanje porodične panzije, i uslovi za odlazak u penziju policijskih službenika, vojnih lica, službenika poreske policije, pripadnika Bezbedonosno informativne agencije i pojedinih pripadnika ministarstva spoljnih poslova.
Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.
Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
Vlada i MMF su krajem maja postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana uz uslov da se usvoje zakoni o penzijsko- invalidskom osiguranju i fiskalnoj odgovornosti.
Uniforme za radnike - Visnjica
Komunalni radnici u belgijskom gradiću Brehtu, u provinciji Antverpen, dobili su zadatak kojem očigledno nisu dorasli - da zbog renoviranja velikog gradskog trga premeste skulpturu čuvenog lokalnog pravnika i humaniste Gabrijela Mudeusa.
Čim je dizalica podigla gornji deo spomenika, statua se odvalila od postolja i uz nekoliko "odbitaka" preturila na kamion.
Najsmešnije je što je grad "umivanje" velikog trga preduzeo upravo zbog proslave 450. godišnjice (5. septembra) od smrti profesora Gabrijela Mudeusa (1500-1560), Belgijancima značajnog zbog reformi koje je sproveo u pravnim naukama.
Čim je dizalica podigla gornji deo spomenika, statua se odvalila od postolja i uz nekoliko "odbitaka" preturila na kamion.
Najsmešnije je što je grad "umivanje" velikog trga preduzeo upravo zbog proslave 450. godišnjice (5. septembra) od smrti profesora Gabrijela Mudeusa (1500-1560), Belgijancima značajnog zbog reformi koje je sproveo u pravnim naukama.
Povoljna radna odela za gradjevinare
Srpske građevinske firme sa zastarelom opremom, bez posla u domovini, osuđene su da po niskim cenama rade samo kao podizvođači stranih kompanija. Uslovi i rezultati poslovanja su svakim danom sve gori, a u Odboru za građevinarstvo Privredne komore upozoravaju, da će naši gradjevinari strancima uskoro postati lak i jeftin plen. A, onda će na tržištu važiti neka druga pravila, odnosno cena izvođenja posebno infrastrukturnih objekata bez domaćih firmi kao konkurencije, biće skuplja bar 20 do 30 odsto.
Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.
Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.
Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.
Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.
Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.
Proizvođači građevinskih materijala imaju prepune magacine zaliha robe, operativa nema posla pa ne može redovno ni da isplaćuje zarade, poreze i doprinose. Oko 20 odsto radnika u ovoj privrednoj grani izgubilo je radna mesta.
Izrada jakni i pantalona od kvalitetnih uvoznih materijala. 14 godina iskustva.
"Stanje u kojem se trenutno nalazi srpsko građevinarstvo može da se nazove elementarnom nepogodom", kaže savetnik u Privrednoj Komori Srbije. Gradjevincima je pre svega onemogućeno pravo na rad. Država mora da učini sve da domaćoj građevinskoj operativi obezbedi posao.
Uz nedostatak posla, nelikvidnost, bankarska opterećenja i država prema zidarima ima agresivan nastup vodi represivnu politiku naplate potraživanja što dodatno može da uništi većinu preduzeća. Građevinari čak plaćaju PDV za radove koje su izveli, a koje nisu naplatili.
Potpuno je, kaže Popović, neprimereno tumačenje propisa sa aspekta plaćanja smeštaja za radnike, koji dolaze iz unutrašnjosti. Oni se ne tretiraju kao da su na terenskom radu, a u suštini jesu. Firme, koje im obezbeđuju smeštaj dužne su da po tumačenju države plaćaju 62 odsto doprinosa. Isto važi i za topli obrok, koji se daje radnicima na gradilištu, da ne padnu sa skele, jer nemaju novac da kupe hranu. Država traži da firme na tu već plaćenu hranu sa PDV izmire i dodatne doprinose od 62 odsto kao da je reč o isplati plate. Država ne prihvata da to bude trošak firme, ili reprezentacije...
I dok sa jedne strane surovo naplaćuje svoja potraživanja, država prema radnicima ne izmiruje obaveze.
Naime, uključujući i lokalne samouprave, procenjuje se da dug države prema građevinskim firmama iznosi oko 600 do 700 miliona evra. Trenutno građevinska industrija Srbije broji 10.880 privrednih društava sa 127.812 zaposlenih.
Pripremite se za leto. Kvalitetni, izdrzljivi i po Vasim merama.
Gradjevinci traže od države da zakonom uredi nastup stranih građevinskih kompanija na našem tržištu. A, to znači da 40 do 60 odsto vrednosti projekta ide domaćim firmama, koje bi stranci morali da angažuju. Država takođe treba da izmiri svoje obaveze, da PDV naplaćuje tek kada firma naplati izvedene radove, da smanji poreze i doprinose, da obezbedi domaćim firmama učešće na projektima iz Nacionalnog investicionog plana.
Memorandum
SANU protiv Kardelja
Slovenci i Hrvati su pre rata stvorili svoje nacionalne komunističke partije, a zadobili su i odlučujući uticaj na CK KPJ. Njihovi politički lideri postali su arbitri u svim političkim pitanjima tokom i posle rata. Ove dve susedne republike delile su sličnu istorijsku sudbinu, imale su istu religiju i težnju za što većom samostalnošću, a kao najrazvijenije, i zajedničke ekonomske interese, što su bili dovoljni razlozi za trajnu koaliciju u nastojanju da ostvare političku dominaciju. Tu koaliciju je učvrstila dugogodišnja saradnja Tita i Kardelja, dve najistaknutije političke ličnosti posleratne Jugoslavije, koje su uživale neprikosnoven autoritet u centrima moći. Kadrovski monopol im je dopuštao da bitno utiču na sastav političkog vrha Jugoslavije i svih republika i pokrajina. Svima je poznat izuzetno veliki doprinos Edvarda Kardelja u pripremanju i donošenju odluka AVNOJ-a i svih posleratnih ustava. On je bio u položaju da u temelje društvenog uređenja ugrađuje i lične stavove, koji realno nisu mogli biti predmet osporavanja. Odlučnost kojom se Slovenija i Hrvatska danas
Slovenci i Hrvati su pre rata stvorili svoje nacionalne komunističke partije, a zadobili su i odlučujući uticaj na CK KPJ. Njihovi politički lideri postali su arbitri u svim političkim pitanjima tokom i posle rata. Ove dve susedne republike delile su sličnu istorijsku sudbinu, imale su istu religiju i težnju za što većom samostalnošću, a kao najrazvijenije, i zajedničke ekonomske interese, što su bili dovoljni razlozi za trajnu koaliciju u nastojanju da ostvare političku dominaciju. Tu koaliciju je učvrstila dugogodišnja saradnja Tita i Kardelja, dve najistaknutije političke ličnosti posleratne Jugoslavije, koje su uživale neprikosnoven autoritet u centrima moći. Kadrovski monopol im je dopuštao da bitno utiču na sastav političkog vrha Jugoslavije i svih republika i pokrajina. Svima je poznat izuzetno veliki doprinos Edvarda Kardelja u pripremanju i donošenju odluka AVNOJ-a i svih posleratnih ustava. On je bio u položaju da u temelje društvenog uređenja ugrađuje i lične stavove, koji realno nisu mogli biti predmet osporavanja. Odlučnost kojom se Slovenija i Hrvatska danas
suprostavljaju svakoj ustavnoj promeni pokazuje koliko im Ustav od 1974. godine odgovara.
Pogledi na društveno uređenje nisu imali nikakvih izgleda da budu prihvaćeni ukoliko su bili
drugačiji od shvatanja dvaju političkih autorireta, a nije se moglo učiniti ništa ni posle njihove smrti, budući da je ustav mogućnošću veta osiguran od bilo kakvih promena. Imajući sve to u vidu, ne može biti sporno da su Slovenija i Hrvatska utemeljile političku i ekonomsku dominaciju, kojom ostvaruju svoje nacionalne programe i ekonomske aspiracije.
Izvor: Memorandum SANU 1986. godina objavljen u Vecernjim novostima (25. septembar 1986.)
Detaljna analiza postoji u nekoliko knjiga koje se bave SFRJ:
- Luis Sell: Slobodan Milosevic i razaranje Jugoslavije
- Dejan Jovic: Jugoslavija
- Karol Lili: Jugoslavija 1945-1992
Radna odela za leto i rad na otvorenom
Radnici Gradske čistoće Beograd u rekordnom roku besprekorno očistili ulice posle Beogradskog maratona.
Neposredno po završetku 23. Beogradskog maratona, ulice kojima su se kretali takmičari besprekorno su očišćene. Prema rečima Aziza Azizija, direktora operative JKP „Gradska čistoća” , na čišćenju maratonske trase bilo je angažovano oko 600 ljudi.
Angažovali smo veliki broj komunalnih radnika i opreme tako da je do sada očišćena skoro cela trasa Beogradskog maratona sem ovog dela oko cilja trke. Tokom cele noći ekipe Gradska čistoća Beograd radile su na čišćenju i pripremi svih deonica trase za maraton. Posle takve pripreme sve je prošlo u najboljem mogućem redu.
Neposredno po završetku 23. Beogradskog maratona, ulice kojima su se kretali takmičari besprekorno su očišćene. Prema rečima Aziza Azizija, direktora operative JKP „Gradska čistoća” , na čišćenju maratonske trase bilo je angažovano oko 600 ljudi.
Angažovali smo veliki broj komunalnih radnika i opreme tako da je do sada očišćena skoro cela trasa Beogradskog maratona sem ovog dela oko cilja trke. Tokom cele noći ekipe Gradska čistoća Beograd radile su na čišćenju i pripremi svih deonica trase za maraton. Posle takve pripreme sve je prošlo u najboljem mogućem redu.
Školse uniforme za sve đake prvake
U prisustvu članova Gradskog veća i načelnika kragujevacke uprave za obrazovanje, sport i omladinu su u osnovnoj školi "21.oktobar" promovisane radne uniforme za učenike.
Na inicijativu lokalne samouprave, a uz saglasnost Saveta roditelja škole, od početka drugog polugodišta će 88 prvaka nositi đačke uniforme.
Prema rečima direktora škole reč o nekadašnjim keceljama“ i muškim bluzama već o modernim, lepim odelima, živih boja. Uniforme su besplatne za roditelje, jer je njihovu nabavku finansirao jedan od učeničkih roditelja i pored učenika prvog razreda uniforme će imati i njihovi učitelji. Za sada ih nose samo učenici prvog razreda.
Na inicijativu lokalne samouprave, a uz saglasnost Saveta roditelja škole, od početka drugog polugodišta će 88 prvaka nositi đačke uniforme.
Prema rečima direktora škole reč o nekadašnjim keceljama“ i muškim bluzama već o modernim, lepim odelima, živih boja. Uniforme su besplatne za roditelje, jer je njihovu nabavku finansirao jedan od učeničkih roditelja i pored učenika prvog razreda uniforme će imati i njihovi učitelji. Za sada ih nose samo učenici prvog razreda.
Radne tregeruše za letnju sezonu
Zadovoljstvo nam je sto možemo da Vam ponudimo veliki izbor treger radničkih pantalona, pantalona sa pojasom i učkurom.
Naša radna odela su napravljena od kvalitetnih uvoznih materijala, iskrojena sa izraženom funkcionalnošću i udobnošću i za svakog klijenta posebno.
Pored kvaliteta odela i efikasnog procesa proizvodnje, našu ponudu dopunjujemo:
Naša radna odela su napravljena od kvalitetnih uvoznih materijala, iskrojena sa izraženom funkcionalnošću i udobnošću i za svakog klijenta posebno.
Pored kvaliteta odela i efikasnog procesa proizvodnje, našu ponudu dopunjujemo:
- Štampa sa logom Vaše firme.
- Besplatna isporuka za teritoriju Beograda.
- Demonstracija u vašem objektu.
Tregeuše za radove na otvorenom
Prema rezultatima istraživanja o stresu, skoro polovina seća da je pod svakodnevnim stresom.
Nedostatak materijalnih sredstava je najčešći uzrok stresa, dok nešto manje njih misli da je to nezaposlenost. Problemi na radnom mestu i ljudi kojima su okruženi kako na poslu, tako i u privatnom životu takođe su česti uzroci stresa.
Menadžeri pod najvećim, a pripravnici pod najmanjim stresom
Veliki broj zaposlenih, doživljava stres na radnom mestu. Najviše i najčešće stres doživljavaju stalno zaposleni ispitanici, svakodnevno ili više puta tokom nedelje, a najređe su pod stresom samostalni preduzetnici i umetnici. Što se nivoa pozicije tiče, najintenzivnije stres doživljavaju radnici, stručnjaci i menadžment, koji su pod stresom svakodnevno, a najmanje stresa na poslu imaju pripravnici i osobe na ulaznim pozicijama.
Kako priznaje svaki peti zaposleni ispitanik, najčešći uzrok stresa je osećaj nemoći da utiču na stvari. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak ili loša komunikacija u timu, kao i visina plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika za uzrok stresa navodi nedostatak sigurnosti radnog mesta, prekovremeni i rad sa klijentima.
Stres se kod većine ispitanika ispoljava kroz nervozu i razdražljivost, umor i nagle promene raspoloženja. Nešto manje ispitanika oseća dekoncentrisanost, glavobolju, stalni strah... Kod najmanjeg broja ispitanika se javljaju nesanica, pad imuniteta i fizičke promene.
Kriza utiče i na zaposlene, ali i ljude bez posla
Većina zaposlenih koja smatra da se kriza već oseti ili će se osetiti u firmama u kojima rade, smatraju da je ona najevidentnija u smanjenju plate, davanju otkaza ili zaustavljanju zapošljavanja novih kadrova. Nešto manji broj zaposlenih smatra da će kriza rezultirati zatvaranjem kompanije.
Nedostatak materijalnih sredstava je najčešći uzrok stresa, dok nešto manje njih misli da je to nezaposlenost. Problemi na radnom mestu i ljudi kojima su okruženi kako na poslu, tako i u privatnom životu takođe su česti uzroci stresa.
Radna odela, kombinezoni i tregeruše. Štampa sa logom Vaše firme.
Pošteđenih od stresa, odnosno onih koji stres osećaju nekoliko puta godišnje ili gotovo nikad je samo oko 4%Menadžeri pod najvećim, a pripravnici pod najmanjim stresom
Veliki broj zaposlenih, doživljava stres na radnom mestu. Najviše i najčešće stres doživljavaju stalno zaposleni ispitanici, svakodnevno ili više puta tokom nedelje, a najređe su pod stresom samostalni preduzetnici i umetnici. Što se nivoa pozicije tiče, najintenzivnije stres doživljavaju radnici, stručnjaci i menadžment, koji su pod stresom svakodnevno, a najmanje stresa na poslu imaju pripravnici i osobe na ulaznim pozicijama.
Kako priznaje svaki peti zaposleni ispitanik, najčešći uzrok stresa je osećaj nemoći da utiču na stvari. Veliki uzročnici stresa kod zaposlenih su i nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak ili loša komunikacija u timu, kao i visina plate. Nešto manje zaposlenih ispitanika za uzrok stresa navodi nedostatak sigurnosti radnog mesta, prekovremeni i rad sa klijentima.
Stres se kod većine ispitanika ispoljava kroz nervozu i razdražljivost, umor i nagle promene raspoloženja. Nešto manje ispitanika oseća dekoncentrisanost, glavobolju, stalni strah... Kod najmanjeg broja ispitanika se javljaju nesanica, pad imuniteta i fizičke promene.
Kriza utiče i na zaposlene, ali i ljude bez posla
Većina zaposlenih koja smatra da se kriza već oseti ili će se osetiti u firmama u kojima rade, smatraju da je ona najevidentnija u smanjenju plate, davanju otkaza ili zaustavljanju zapošljavanja novih kadrova. Nešto manji broj zaposlenih smatra da će kriza rezultirati zatvaranjem kompanije.
Uniforme za obezbeđenje
Svakoj školi je neophodno obezbeđenje. Bilo ono u vidu školskog policajca ili privatne službe.
Incident u Rakovici:
Ne znamo nijedan slučaj da je neko doneo nož ili „bokser“ u školu. Imamo školskog policajca i obezbeđenje, pa niko nije glup da se „igra“ i rizikuje ukor. Ove navode u vezi sa incidentom potvrdila je i direktor škole. Bokser nije pronađen, ali dečak tvrdi da je njime udaren. Imamo privatno obezbeđenje i školskog policajca tako da ne dolazi do ozbiljnih tuča - kaže direktor i ističe da će pokrenuti disciplinski postupak da bi se utvrdilo kako i zašto je došlo do sukoba i šta se tačno desilo.
Proizvodimo uniforme za obezbedjenje. Jakne, pantalone i kombinezoni su napravljeni od izdržljivog materijala, uz veliki broj modela i boja. Štampa i vez sa logom Vaše firme.