Gradjevinski radnici u Kraljevu

Izgradnja montažnih kuća je najbolje i najbrže rešenje za zemljotresom pogođeno Kraljevo, izjavio je predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac i istakao da tu ne treba imati predrasude, jer su montažne kuće otpornije na zemljotrese.

Treger pantalone i radničke jakne za građevinare.

- To nisu montažne kuće tipa barake, kakve su imali radnici na gradilištima, već su to trajne kuće - naglasio je Šumarac dodajući da se montažne kuće u velikoj meri koriste u svetu, na primer u SAD, Švedskoj i Norveškoj.

Predsednik Inženjerske komore Srbije je kazao da montažne kuće imaju dobru izolaciju i da će se u Kraljevu graditi kao u evropskim zemljama, odnosno da će u zidovima biti 10 centimetara mineralne vune, a ne upola manje, kao što se do sada radilo. Šumarac je naveo da montažne kuće imaju garanciju i po 100 godina, dok se za novoigrađene stanove u Beogradu obično dobija garancija od samo pet godina. On je dodao da proizvođači u tom periodu garantuju ispravnost materijala od kojih je sastavljen objekat, vodovodnih i električnih instalacija.

Iz rebalansa budžeta za 2010. godinu, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, izdvojeno je milijardu dinara za Kraljevo i taj novac će biti utrošen na izgradnju montažnih kuća.

- Postavljanje temelja za oko 500 takvih kuća namenjenih najugroženijim stanovnicima Kraljeva počeće čim bude završena javna nabavka, odnosno izabran proizvođač.

U zemljotresu jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji je 3. novembra pogodio Kraljevo i okolinu, dve osobe su izgubile život, a broj nebezbednih stambenih objekata se još utvrđuje.

Radni kombinezoni za radnike

U kuršumlijskom Kombinatu "Simpo-šik" biće otvorena fabrika za proizvodnju lesonita na Balkanu, u koju je uloženo oko pet miliona evra. Ovde će se dnevno proizvoditi 130 tona lesonita u svim bojama i različitih dezena, za šta postoji veliko interesovanje kupaca.

Zimske uniforme za radnike. Veliki izbor modela. Najpovoljniji u Srbiji.

Prema rečima direktora, u fabrici će se ozbiljno baviti problemom zaštite životne sredine i prečišćavanjem otpadne vode iz proizvodnje koja će oticati u reku Toplicu.

"Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.

Treger pantalone

Radne tregeruse proizvedene od kepera (65% pamuk 35% poliester)
Štampa sa logom vaše firme

Radne uniforme Beograd

29.000 radnih mesta koštala državu 60 miliona evra
U stranim kompanijama, a kroz privlačenja direktnih stranih investicija, od početka godine do sada posao je obezbeđen za 6.824 građana Srbije.

Radni kombinezoni po Vasim merama. Stampa sa logom Vase firme.

Budžet naše zemlje to je koštalo 35,3 miliona evra. Ostali su radni odnos zasnovali zahvaljujući subvencijama za samozapošljavanje, kreditima za početnike, javnim radovima.

Država je ukupno odvojila blizu šest milijardi dinara. I pored toga analiza situacije na tržištu rada u Srbiji, koju su uradili stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke, donosi uznemiravajući podatak da će ovo biti godina sa najnižom zaposlenošću.

Tek 2013. godine možemo da očekujemo da će broj zaposlenih vratiti na nivo pre izbijanja krize. Od tog trenutka analitičari očekuju stabilan nivo rasta zaposlenosti od 50.000 godišnje.

Od 40 ovogodišnjih stranih investicija, ukupne vrednosti 150,8 miliona evra, najviše projekata je pokrenuto u Nišavskom okrugu. U deset novih fabrika radne knjižice je overilo 2.342 radnika.

"Po ugovoru, investitori imaju obavezu da uposle sve radnike u roku od tri godine", objašnjavaju u Ministarstvu ekonomije i navode da su najveći projekti dve Jurine fabrike. Ova kompanija će u Nišu zaposliti 1.500 ljudi, a u Rači hiljadu ljudi. Već sada u obe fabrike angažovali sa ukupno 1.300 radnika.

Sledeći po broju radnih mesta je Falke koji će u Leskovcu uposliti 600 radnika, sledi Dajtek u Nišu sa 403 nova radna mesta i Nroma koja očekuje 327 zaposlenih u Subotici.

U novootvorena radna mesta spadaju i nezaposleni koji su smogli snage da konkurišu za bespovratna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje. Ove godine je njih 1.875 dobilo po 160.000 dinara, kako bi započeli sopstveni posao. Iz budžeta je za ovaj program izdvojeno 300 miliona dinara.

Srpski dinar najgora valuta u Evropi

Srpski dinar je evropska valuta koja je od početka godine najviše oslabila prema švajcarskom franku, evru i dolaru.
U svetu je gori samo venecuelanski bolivar. Tako na globalnom nivou, ako je za utehu, domaća moneta, ipak nije neslavni rekorder. U Evropi, međutim, Srbija uz Ukrajinu nema premca. Srpska moneta oslabila je prema evru za 9,8 odsto i 8,6 odsto prema dolaru, a prema švajcarskom franku za oko 15 odsto.
Od početka krize pad dinara prema franku je oko 40 odsto, evru iznosi skoro 28 odsto, a prema dolaru 21,8 odsto.

HTZ uniforme

Zbog neuspelih privatizacija najveću cenu u Vojvodini platili su metalci, posebno brodograditelji, pa su sva brodogradilišta iako još nije završen konačni račun. Poslednjih dana zbog propasti i uvedenih stečajeva mnogi radnici su ostali bez posla, ali se ne vidi volja nadležnih da se to zaustavi, veli Miljuš i dodaje da su se skoro sva vojvođanska brodogradilišta našla na udaru.

Radni kombinezoni, automehanicarske jakne, pantalone i radnicki prsluci. 15 godina tradicije.

Letos su u stečaj otišla brodogradilišta u Apatinu, Bezdanu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, a trenutno je štrajk u brodogradilištu u Bačkom Monoštoru, gde su radnici obustavili rad zbog neisplaćenih zarada, pa je već oko 1.000 radnika ostalo bez posla.

- Vlasnik brodogradilišta u Apatinu i Bezdanu je čuveni biznismen Vojin Lazarević. Radnici „Brodoremonta“ u Bačkom Monoštoru koji je kupio bivši odbojkaš Nenad Golijanin, i pored naručenog posla i broda koji čeka da bude završen i isporučen, odbijaju da rade jer četiri meseca nisu primili platu. Pristali su na to da se vrate na posao ako im gazda isplati barem dve plate, ali je Golijanin odbio bilo kakav dogovor.


Mada nije pomorska zemlja, Srbija je nekad ostvarivala zavidan devizni priliv od izvoza brodova. U sedam vojvođanskih brodogradilišta danas je zaposleno više od 1.000 radnika koji tek povremeno uspevaju da isporuče poneki brod za strance i tako prežive.

Miljuš ističe da ova država najzad mora da odluči o tome šta želi s brodogradilištima u Vojvodini jer posla za njih ima, ali očigledno da novi vlasnici nisu spremni na to da se radi i da radnici za to dobiju odgovarajuću zaradu.

- Zaposleni u brodogradilištima imaju i posla i kvalitetnu radnu snagu. Holanđani i Norvežani su zainteresovani za saradnju, ali zbog toga što niko ne može da im garantuje ispunjenje rokova odustaju od poslova. S druge strane, radnici pokazuju spremnost da rade, ali samo ako će za to biti plaćeni i redovno isplaćivani. Brodogradilišta su prošle i ove godine došla u najgoru situaciju i sasvim sigurno da odluka da se ona prodaju i pređu u privatne ruke nije rešenje koje donosi dobra ni radnicima ni državi. To se mora što pre rešiti jer opasnost da 1.000 ljudi ostane bez posla i ode na biro rada svakog dana je sve veća i veća - kaže Miljuš.

Najalarmantnija situacija u metalskom sektoru u pokrajini je u pančevačkom „Petroremontu“ čiji je vlasnik Dušan Stupar, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti Beograda. Od početka godine zaposleni štrajkuju  zbog neisplaćenih zarada i bezuspešno pokušavaju da se dogovore sa novim gazdom.
Specijalizovano preduzeće, kaže Miljuš, koje je nekad bilo u sastavu pančevačke „Azotare“ koju je kupio „Srbijagas“, prodato je Stuparu da bi nastavilo da bude podrška „Azotari“ jer je jedino u Srbiji koje može da joj pruža usluge.
- Umesto toga, zaposleni od januara štrajkuju zbog plata. Naš sindikat je razgovarao s direktorom „Srbijagasa“ Dušanom Bajatovićem koji je izrazio interesovanje da preuzme ovo preduzeće, ali tek kada Ministarstvo ekonomije, odnosno Agencija za privatizaciju raskine ugovor s vlasnikom Stuparom zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. Obratili smo se Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, ali odgovora nema, tako da zaposleni već deseti mesec štrajkuju. Ovakav status je neodrživ i pod hitno treba utvrditi može li Stupar biti pravi gazda ili preduzeće treba prepustiti „Srbijagasu“ koji je spreman da se o njemu domaćinski stara -kaže Miljuš.

Prevoz brodovima je jeftiniji i ekološki prihvatljiviji, a brodogradnja u kratkom roku može da oživi metalski kompleks i privredu u celini. Uprkos tome, Srbija nema strategiju razvoja brodogradnje. Susedna Hrvatska na primer, objašnjava Miljuš, finansira gradnju brodova, za razliku od naše zemlje gde se koriste komercijalni bankarski krediti.

Grupacija „Tim“ u Sremskoj Mitrovici, koja je pored apatinskog upravljala i brodogradilištima u Mačvanskoj Mitrovici, Novom Sadu i Bezdanu, imala je ugovorene poslove sa Holanđanima do sredine prošle godine. Međutim, zbog besparice, hipoteka i nepovoljnih kredita, našla su se na udaru globalne krize, pa su poslovni partneri i naručioci brodova odustali od saradnje s njima.

Do kraja godine očekuje se četvrti pokušaj prodaje Brodogradilišta „Sava“ u Mačvanskoj Mitrovici, koje je u stečaju, a u toku je procena vrednosti kapitala. Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca pošto poslovanje mitrovačkog brodogradilišta najviše opterećuju neraščišćeni računi s „Vojvođanskom bankom“ u vezi korišćenja kredita o kojima i dalje vladaju oprečna tumačenja.

HTZ kombinezoni

Broj zaposlenih u državnoj administraciji sveden je ispod granice od 28.500, koliko je država i planirala, kažu u Ministarstvu finansija.
U okviru plana racionalizacije državne administracije, 629 službenika Vlade Srbije dobilo je otpremine, u ukupnom iznosu od oko 350,9 miliona dinara.

Kombinezoni po Vašim merama. Štampa sa logom firme. Isporuka na Vašu adresu.

Broj zaposlenih u Ministarstvu trgovine i usluga smanjen je za 91, jer je u penziju otišlo dvoje zaposlenih, otkaz poslodavca dobilo je troje, otpremnine 82, a sporazumni prestanak radnog odnosa potpisalo je četvoro zaposlenih.

U Ministarstvu finansija otpremnine za dobrovoljni odlazak dobilo je 13 zaposlenih. U Ministarstvu za infrastrukturu, broj zaposlenih trebalo bi da bude smanjen za 36 ljudi, ali je do sada otišlo petoro pošto su ispunili neki od uslova za penziju.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u 2010. bez posla ostalo 45 zaposlenih. Od početka godine je zbog odlaska u penziju raskinut radni odnos sa četiri državna službenika i svima im je isplaćena otpremnina u skladu sa propisima, a otkaz bez otpremnine nije dobio niko.

Ministarstvo pravde ima 69 zaposlenih, ali je nakon uvođenja novih nadležnosti kao što je kontrola zaštite ličnih podataka i konstituisanja Direkcije za čuvanje privremeno oduzete imovine Vlada donela odluku da se otvori još 30 radnih mesta.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je otpustilo 24 zaposlenih. Ministarstvo rada i socijalne politike je pre racionalizacije imalo 520 zaposlenih na neodređeno vreme, od toga je uz otpremninu otišlo 55, a za sedam je po drugim osnovama prestao radni odnos.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je smanjilo za četiri broj drzavnih sluzbenika zaposlenih na neodređeno vreme, na 38. U Ministarstvu prosvete broj stalno zaposlenih je od 1. januara smanjen za 46 osoba.
Iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja navode da je u toku postupak racionalizacije i da je broj zaposlenih smanjen za 35. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj smanjilo je broj zaposlenih za devet, jer je dvoje primilo otpremnine u ukupnom iznosu od 2,3 miliona dinara, a sedmoro je dobilo otkaz.
 U Ministarstvu vera navode da odlukom Vlade Srbije nisu bili u sklopu ministarstava koja su morala da smanje broj zaposlenih, a pomoćnik ministra Dragan Novaković rekao je da spadaju među najmanja ministarstva i da je u njemu "bilo i ostalo 15 zaposlenih". Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu takođe nema višak zaposlenih.

U Ministarstvu zdravlja naveli su da su broj zaposlenih smanjili za 52. Oni su dobili otpremnine u ukupnom iznosu od 28,8 miliona dinara, jedan službenik je otišao u penziju po sili zakona, a broj angažovanih po ugovoru o delu smanjen je na četvoro. Jedan broj državnih službenika zasnovao je radni odnos na odredjeno vreme, radi zamene odsutnih državnih službenika do njihovog povratka, rečeno je u Ministarstvu zdravlja.

U Ministarstvu kulture je bilo 64 zaposlenih, ali ih je nakon nove sistematizacije koja je doneta u avgustu ostalo 56. Osmoro radnika otišlo je u penziju ili su dobili otpremnine.

Radničke jakne

Kriza je najviše pogodila mlađe generacije. U starosnoj grupi od 25 do 34 godine zabeležen je pad zaposlenosti od 8,9 odsto, a u grupi najmlađih od 15 do 24 godine pad iznosi 12,8 odsto. Posmatrano po nivou obrazovanja, najgore su prošla lica bez škole kod kojih je zaposlenost pala za čitavih 37 procenata. Među privrednim granama, najgore je prošla prerađivačka industrija gde je bez posla ostalo 15.000 ljudi, sledi građevinarstvo sa padom zaposlenosti za oko 6.000 lica, za oko 2.000 lica smanjena je zaposlenost u poljoprivredi itd.

Uniforme za građevinare, gipsare i keramičare. Štampa sa logom Vaše firme. 

Tradicija duga 15 godina saradnje sa građevinarima u Srbiji i inostranstvu.

Zanimljivo je da je među privrednim granama u poslednje dve godine rast zaposlenosti za oko 4.000 registrovan jedino u sektoru poslova s nekretninama, posebno u delu koji se odnosi na iznajmljivanje. Kada je, pak, reč o javnom sektoru, u periodu mart 2008 – mart 2010. za oko 2.000 porastao je broj zaposlenih u zdravstvu, dok je broj zaposlenih u obrazovanju ostao nepromenjen. Kako vlast ispunjava obećanja o smanjenju javne potrošnje, najbolje ilustruje činjenica da je od početka krize broj zaposlenih u državnoj administraciji povećan za 2.000, dok je u javnim preduzećima došlo do izvesnog smanjenja broja zaposlenih – kod onih državnih za 12.000, a kod lokalnih za 2.000.


Poljska je jedina zemlja u regionu Centralne i Istočne Evrope koja je od izbijanja svetske ekonomske krize ostvarila rast BDP i ukupne zaposlenosti. Kod većine zemalja pad BDP iznosi od sedam do devet odsto, a uz Češku Srbija je jedina zemlja čiji BDP je pao za manje od pet procenata. Nažalost, kada se poredi pad zaposlenosti, Srbija je ubedljivo najgora, čak dvostruko lošija i od drugoplasirane Bugarske.

Prodaja prsluka u Beogradu

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) zakazao je za 29. septembar u Boru radnički protest zbog ekonomske i socijalne situacije u zemlji i položaja radnika.

Radnički prsluci visokog kvaliteta i niske cene. 15 godina tradicije u proizvodnji i prodaji na tržištu Srbije. Isporuka na kućnu adresu.

Protest će biti održan i zbog predloženih izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje su dostavljene Skupštini Srbije na usvajanje.

"U srcu rudarske Srbije biće nastavljena naša pravedna borba za dostojanstven rad, život sadašnjih i budućih penzionera i budućnost naše dece", navodi se u saopštenju i dodaje da će protesta biti i u drugim gradovima.

Najbrojniji sindikat u Srbiji smatra da će izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju biti umanjena prava i ugrožen položaj sadašnjih i budućih penzionera.

"Nećemo više da ćutimo o teškom položaju radnika, velikoj nezaposlenosti, niskim i neredovnim zaradama, poskupljenjima i nestašicama", saopštio je taj sindikat.

Sindikat je naglasio da se protestom u Boru pridružuje aktivnostima Evropske konfederacije sindikata, čije će članice u celoj Evropi tog dana organizovati velike proteste u znak nezadovoljstva zbog mera štednje i ekonomske politike koje vlade evropskih zemalja sprovode.

Prsluci

U izgradnju Industrijske i bescarinske zone u selu Leskova na Pešteru, Turska će uložiti 40 miliona evra. Prva faza igradnje trebalo bi da počne iduće godine.
Kombinezoni, prsluci i jakne sa logom Vase firme. 15 godina saradnje sa privredom. Uniforme Katic
Ovo je nakon obilaska opštine Tutin i razgledanja prostora na kome će biti locirana buduća zona izjavio Omer Dinčer, ministar rada u Vladi Turske i kopresedavajući, zajedno sa Sulejmanom Ugljaninom, Međudržavne srpsko-turske komisije za ekonomski razvoj. Ministar Denčer je rekao da će turski biznismeni biti prvi koji će graditi objekte u Leskovi.
Predsednik opštine Tutina Bajro Gegić ne krije da je ohrabren ovom izjavom, jer su se svi na Pešteru konačno uverili da izgradnja Industrijske i bescarinske zone nije prazna priča već ozbiljan projekat koji će zajedno realizovati Srbija i Turska.
- Gledamo dugoročno i računamo da će industrijska zona na Pešteru, blizu granice sa Crnom Gorom i tik uz trasu budućeg autoputa Beograd - Jadran, biti okosnica prosperiteta celog ovog kraja. Očekujemo ulagače i iz drugih zemalja - kaže Gegić.
Projektom je predviđeno da se u Leskovi, na lokaciji koju će svim pratećim sadržajima obezbediti opština Tutin, gradi od 900 do 1.000 manjih i većih pogona koji će upošljavati najmanje po pet radnika. U Tutinu veruju da će prvi ulagači biti biznismeni koji se bave preradom mesa, vune i kože, proizvodnjom sjeničkog sira, otkupom lekovitog bilja, turizmom i sl.