Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Kombinezoni i pantalone po Vašim merama
Radni kombinezoni, jakne i pojas pantalone po Vašim merama.
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Izrađuju se od kvalitetnog kepera, od strane krojača koji imaju više od dve decenije iskustva u izradi radne odeće.
Štampa sa logom Vaše firme, po želji.
Najpovoljnije uniforme u Srbiji.
Radna odeća Katić
062/34 99 23
Radne uniforme Beograd
Procenjuje se da otvoreno nekoliko hiljada radnih mesta za koje je problem je naći odgovarajuće radnike. Osim profesora matematike, programera i inženjera, poslodavci muku muče da nađu dobrog komercijalistu, varioca ili majstora za roštilj.
Potrebe poslodavaca se razlikuju od regije do regije. Na primer, na području prijedorske regije u ponudi je oko 500 radnih mesta, za koje poslodavci ne mogu naći kadar koji je njima potreban.
- Mašinski inženjeri smer motorna vozila, elektroinženjeri smer jaka struja, saobraćajni inženjeri, defektolozi, matematičari i fizičari, farmaceuti i svi lekari osim stomatologa bi odmah dobili posao da ih ima.
Radna odela za gradjevinare i automehanicare
Radna odeća i uniforme
Kooperanti i radnici Zemljoradničke zadruge „Agromiks" iz Savinog Sela konačno su juče ušli u posed 158 hektara oranica, koje je godinama obrađivala mesna industrija „Karneks".
Kombinezoni i radne pantalone. Proizvodnja i prodaja na teritoriji cele Srbije.
Višemesečni spor „Karneksa" i „Agromiksa" oko ove zemlje ipak još nije završen, jer se trenutno vodi obnovljeni postupak pred Upravnim sudom.
Kao i prethodnih nekoliko puta, radnici „Karneksa" postavili su mehanizaciju na vojni most na prilazu atarskom putu kako bi sprečili zadrugare da dođu do spornih njiva, ali ovoga puta nisu uspeli. Predstavnici zadruge i vrbaske Opštinske uprave došli su do oranica okolnim putem iz susednog sela. Njive su omeđene, a načelnik Odeljenja za urbanizam Blagoje Dedeić izdao je zaključak o izvršenju rešenja o ulasku u posed 158 hektara oranica.
- Presuda u upravnom postupku je konačna i može da se izvrši, bez obzira što je „Karneks" podneo žalbu - dodao je Dedeić.
Oranice još nisu u katastru uknjižene kao imovina ZZ „Agromiksa", što će, kako se pretpostavlja, biti učinjeno po završetku sudskog spora, a zadrugari kažu da ne strepe od ishoda jer je do sada u četiri prvostepena, jednom drugostepenom i dva trećestepena postupka odbijen zahtev „Karneksa" za odlaganje izvršenja presude, koja je doneta u korist zadruge.
- Uvođenje u posed je odlagano do sada više puta, a navođeni su razni razlozi. Nismo odustajali jer je pravda na našoj strani. Vidimo da je „Karneks" preorao i nađubrio zemlju, a zadruga je spremna da im nadoknadi te troškove, naravno uz uzajamno obeštećivanje jer su naši troškovi zbog odlaganja ulaska u posed ogromni - rekao je Marko Femić, direktor „Agromiksa".
Policija, koja je došla po pozivu, napravila je zapisnik i legitimisala radnike „Karneksa", ali nije uklonila blokadu, koja je ostala i nakon što su zadrugari službeno uvedeni u posed.
Spor između „Agromiksa" i „Karneksa" vodi se zbog imovine nad oranicama koje su nekada pripadale Poljoprivrednom dobru „Milan Kuč", koje je 1997. pripojeno „Karneksu" bez ikakve nadoknade. Savinoselci, to jest ZZ „Agromiks", na osnovu Zakona o zemljoradničkim zadrugama, traže da im se zemlja vrati.
Radničke pantalone u Novom Sadu
U Sremskom okrugu je, zahvaljujući programima aktivnih mera zapošljavanja, u prošloj godini otvoreno 1.840 radnih mesta, uključujući i poslove na određeno vreme, potvrdio je Tanjugu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijala Sremska Mitrovica.
Radnički kombinezoni, prsluci, treger pantalone, jakne i mantili. Kvalitetno i povoljno. Katić
Ove programe finansirali su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinski sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Koristeći subvencije za otvaranje novih radnih mesta, 192 poslodavca zaposlila su 504 radnika s evidencije nezaposlenih. Takođe, 105 nezaposlenih je pokrenulo sopstveni posao.
Gotovo 500 mladih do 30 godina dobilo je posao u okviru projekta "Prva šansa" ili je primljeno na stručnu praksu, koja će im omogućiti polaganje stručnog i državnog ispita.
U Sremskom okrugu je, prema zvaničnim podacima, krajem novembra bilo evidentirano 27.926 nezaposlenih, što je rast od 2,28 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Posao je putem sajmova zapošljavanja lane dobilo 355 kandidata.
Radnički kombinezoni, prsluci, treger pantalone, jakne i mantili. Kvalitetno i povoljno. Katić
Ove programe finansirali su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinski sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Koristeći subvencije za otvaranje novih radnih mesta, 192 poslodavca zaposlila su 504 radnika s evidencije nezaposlenih. Takođe, 105 nezaposlenih je pokrenulo sopstveni posao.
Gotovo 500 mladih do 30 godina dobilo je posao u okviru projekta "Prva šansa" ili je primljeno na stručnu praksu, koja će im omogućiti polaganje stručnog i državnog ispita.
U Sremskom okrugu je, prema zvaničnim podacima, krajem novembra bilo evidentirano 27.926 nezaposlenih, što je rast od 2,28 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Posao je putem sajmova zapošljavanja lane dobilo 355 kandidata.
Kombinezoni
Isplata 138 radnika kruševačke Industrije mašina i komponenti "14. oktobar" koji su odlučili da uzmu otpremnine i napuste preduzeće završena je, rečeno je agenciji Beta u toj fabrici.
"Vrednost socijalnog programa za radnike, kojima je uglavnom nedostajalo pet godina do penzije, bila je 47 miliona dinara. Radnici koji su napustili fabriku prijavljeni su na tržište rada", rekao je agenciji Beta generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac.
Nakon sprovodjenja socijalnog programa, u fabrici je ostalo 1.540 radnika.
Radmanovac je kazao da je Ministarstvo odbrane od "14. oktobra" tražilo da sačini plan za narednu godinu i da je utvdjeno da će oko 100 radnika imati uslov za isplatu otpremnina jer će im za penzionisanje nedostajati pet godina radnog staža.
"Pretpostavljam da će u narednoj godini i njima biti ponudjen odlazak iz fabrike uz socijalni program", kazao je on.
Kombinezoni i radna odela po Vašim merama. Opremite tim modernim i kvalitetnim uniformama.
"Vrednost socijalnog programa za radnike, kojima je uglavnom nedostajalo pet godina do penzije, bila je 47 miliona dinara. Radnici koji su napustili fabriku prijavljeni su na tržište rada", rekao je agenciji Beta generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac.
Nakon sprovodjenja socijalnog programa, u fabrici je ostalo 1.540 radnika.
Radmanovac je kazao da je Ministarstvo odbrane od "14. oktobra" tražilo da sačini plan za narednu godinu i da je utvdjeno da će oko 100 radnika imati uslov za isplatu otpremnina jer će im za penzionisanje nedostajati pet godina radnog staža.
"Pretpostavljam da će u narednoj godini i njima biti ponudjen odlazak iz fabrike uz socijalni program", kazao je on.
Radnicki prsluci prodaja Beograd
Zaposleni koji budu proglašeni viškom dobiće otpremninu, parcelu od 20 ari na kojoj će moći da se bave poljoprivredom i postanu kooperanti PKB-a, a biće im ponuđen i posao u nekom od javnih preduzeća.
Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.
Kombinezoni, pantalone, radnicke jakne i prsluci. Uniforme Katic 062 34 99 23
Poljoprivredni gigant PKB korporacija u narednom periodu će zbog restrukturiranja smanjiti broj zaposlenih. Rajko Mandić, generalni direktor, kaže za Press da će radnicima biti ponuđena otpremnina od 300 evra po godini staža i parcele od po 20 ari poljoprivrednog zemljišta na korišćenje. Takođe, radnicima će biti ponuđeno i zaposlenje u nekom od javnih preduzeća.Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.
Zimska HTZ oprema - prodaja
Na oko 3.500 kvadratnih metara centralnog dela parka, između Crkve Svetog Marka i fontane, površina se menja postavljanjem rolni travnog busena, a ostali deo se zasejava novim travnim semenom.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.
Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.
- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.
Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.
Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka
Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu
čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do
sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu
Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara.
Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200
evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina -
kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok
Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.
- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.
Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.
Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.
- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.
Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.
- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.
Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.
Radni prsluci
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović izjavila je da je belgijska kompanija "Meteh" u Smederevu zaposlila novih 136 radnika, zahvaljujući podsticaju države od 300.000 evra.Radne uniforme i HTZ oprema Katić. Najpovoljnij u Srbiji.
Kombinezoni, mantili, prsluci, jakne i pantalone.
Ona je dodala i da će izvoz te firme biti dupliran sa 2,1 miliona evra u 2010. godini na oko 4,5 miliona do kraja ove godine.
Potpredsednica Vlade je ovom prilikom najavila i da će u 2012. biti prosirena finansijska podrška države firmama, pretežnim izvoznicima.
Posle posete fabrici i razgovora sa menadžmentom "Meteha", Kalanovićeva je rekla da je ukupna investicija iznosila oko 6,5 miliona evra, a podsticaji države su bili planirani za otvaranje 100 novih radnih mesta, ali je zaposleno 136 ljudi.
"Meteh", koji pravi proizvode od metalnih limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme "Simens", "Nokia" i "Atlas Kopko".
Kalanovićeva je prenela, iz razgovora sa menadžmentom "Meteha", da se u smederevskoj firmi pravi informatički softver koji se šalje u centralu u Belgiju i ocenila da se isplatilo ulaganje u proizvodnju višeg stepena završne obrade, što je pravi razvojni put srpske privrede u koji treba više ulagati.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin podsetio je da su podsticajna sredstva "Metehu" odobrena u aprilu 2010. godine i ta firma je blizu ispunjenja svih obaveza dogovorenih sa Vladom Srbije.
Kombinezoni, mantili, prsluci, jakne i pantalone.
Ona je dodala i da će izvoz te firme biti dupliran sa 2,1 miliona evra u 2010. godini na oko 4,5 miliona do kraja ove godine.
Potpredsednica Vlade je ovom prilikom najavila i da će u 2012. biti prosirena finansijska podrška države firmama, pretežnim izvoznicima.
Posle posete fabrici i razgovora sa menadžmentom "Meteha", Kalanovićeva je rekla da je ukupna investicija iznosila oko 6,5 miliona evra, a podsticaji države su bili planirani za otvaranje 100 novih radnih mesta, ali je zaposleno 136 ljudi.
"Meteh", koji pravi proizvode od metalnih limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme "Simens", "Nokia" i "Atlas Kopko".
Kalanovićeva je prenela, iz razgovora sa menadžmentom "Meteha", da se u smederevskoj firmi pravi informatički softver koji se šalje u centralu u Belgiju i ocenila da se isplatilo ulaganje u proizvodnju višeg stepena završne obrade, što je pravi razvojni put srpske privrede u koji treba više ulagati.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin podsetio je da su podsticajna sredstva "Metehu" odobrena u aprilu 2010. godine i ta firma je blizu ispunjenja svih obaveza dogovorenih sa Vladom Srbije.
Osnovni sud u Kragujevcu naložio je petorici članova štrajkačkog odbora
preduzeća “Metal sistemi tehnika” da plate oko 118.000 dinara tužiocu
zbog učešća u blokadi kapije i ometanja rada preduzeća “Vaker Nojson” u
martu 2010. godine.
Preduzeće “Vaker Nojson” zakupilo je deo fabrike “Metal sistemi”, u kojem je obavljalo svoju delatnost. Radnici “Metal sistema” su prilikom protesta zbog loših uslova rada blokirali kapiju svog preduzeća, ali su tako blokirali i redovne aktivnosti te firme.
Prema saopštenju Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, takvom presudom stvoreni su uslovi za dalji progon tih i drugih radnika koji su protestovali tražeći svoja prava.
“Zanemarene su činjenice da je štrajk bio zakonit i da ga je vodio sindikat, a ne pojedinci”, navodi se u saopštenju sindikata. U sindikatu su podsetili da je štrajk bio izazvan privatizacijom za koju je ocenjeno da je bila nepravedna, kao i time što radnici više meseci nisu primali zarade.
- Radnici, od kojih su neki ostali bez posla, ili i dalje ne primaju zarade, obavezuju se tom presudom da plate troškove”, navodi se u saopštenju.
Kombinezoni, radničke jakne, prsluci i HTZ pantalone Katić.
Isporuka u celoj Srbiji.
15 godina iskustva rada sa privredom i pojedincima u Srbiji i Nemačkoj.
Sud je obavezao radnike da u roku od osam dana isplate firmi “Vaker
Nojson” štetu koja je nastala prilikom blokade kapije tog preduzeća.
Preduzeće “Vaker Nojson” zakupilo je deo fabrike “Metal sistemi”, u kojem je obavljalo svoju delatnost. Radnici “Metal sistema” su prilikom protesta zbog loših uslova rada blokirali kapiju svog preduzeća, ali su tako blokirali i redovne aktivnosti te firme.
Prema saopštenju Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, takvom presudom stvoreni su uslovi za dalji progon tih i drugih radnika koji su protestovali tražeći svoja prava.
“Zanemarene su činjenice da je štrajk bio zakonit i da ga je vodio sindikat, a ne pojedinci”, navodi se u saopštenju sindikata. U sindikatu su podsetili da je štrajk bio izazvan privatizacijom za koju je ocenjeno da je bila nepravedna, kao i time što radnici više meseci nisu primali zarade.
- Radnici, od kojih su neki ostali bez posla, ili i dalje ne primaju zarade, obavezuju se tom presudom da plate troškove”, navodi se u saopštenju.
Kombinezon za automehaničare i autolakirere
Radničke pantalone
Praznik rada jedni obeležavaju na izletištima širom Srbije, dok drugi protestuju podsećajući na loš položaj radnika. Ni uranike, ni predstavnike sindikata koji su protestovali ulicama Beograda, kiša nije omela da obeleže praznik rada.
Radni kombinezoni, treger i pojas pantalone od kvalitetnih i izdržljivih materijala.
Uniforme Katić - 15 godina uspešne saradnje sa radnicima i firmama u Srbiji i inostranstvu.
Međunarodni praznik rada u Srbiji se obeležava skromnije nego ranije. Prvomajski uranak izveo je na izletišta veliki broj ljudi širom Srbije, dok je u centru Beograda protestovalo oko 200 članova Novog sindikata zdravstva, Udruženog sindikata Srbije Sloga i Policijskog sindikata Srbije. Sindikalci su protest počeli na beogradskom trgu Slavija, gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.
Predstavnici sindikata saglasni su u oceni da je "stanje katastrofalno" i da bi stotine hiljada ljudi trebalo da izađu na ulice i iskažu zadovoljstvo. Samo se radnici mogu izboriti za svoja prava, poručuju sindikalci.
Uz sindikalna obeležja, okupljeni su nosili i transparent: "Ni Tadić ni Nikolić - za antikapitalistički pokret".
Predstavnici tri sindikata policije, zdravstva i industrijskih radnika Veljko Mijailović, Živorad Mrkić i Željko Veselinović istakli su da protestuju protiv vlasti, korupcije i tajkunizacije.
Sindikati, prema rečima Veljka Mijailovića iz Policijskog sindikata Srbije, koriste današnji dan da odaju pomen žrtvama borbe za ljudska prva, ali i da pošalju poruku vlasti da neće dozvoliti pogoršanje položaja radničke klase u Srbiji, već će ubuduće organizovati učestale proteste.
"Vlast mora da zaustavi bedu, glad i nezaposlenost u Srbiji, inače ćemo mi nastaviti žestoke proteste", poručio je Mijailović, kritikujući Socijalno-ekonomski sporazum, koji je Vlada Srbije, dva dana uoči Praznika rada, potpisala sa dva reprezentativna sindikata i Unijom poslodavaca.
Sporazum je kritikovao i Željko Veselinović predstavnik Sindikata industrijskih radnika "Sloga", nazvavši ga sramotnim. Veselinović je rekao da mali broj radnika na skupu ne znači da je većina radničke klase zadovoljna poručivši da je "Srbija najopasnija kad ćuti".
Kiša i roštilj
Oni koji nisu protestovali, Prvi maj su proveli neradno. Građani širom Srbije izašli su na izletišta gde se tradicionalno "urani". Ipak, neki su odustali od prvomajskih planova, jer ih je omela kiša.
Za Prvi maj pripremili su se najviše oni kojima će praznici doneti zaradu. Na Fruškoj gori i u Novom Sadu očekuju do 300.000 gostiju. Sa Palića poručuju da su spremno dočekali goste, dok je prethodnih nekoliko dana više hiljada turista iz Srbije i regiona pristiglo na Zlatibor, Taru i Mokru goru.
Prvomajske praznike u Beogradu provešće više desetina hiljada stranih turista. Ponovo radi i otvoreni turistički autobus, čime je kompletirana prolećna ponuda organizovanih obilazaka prestonice.
Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda kaže da će i Beograđani i strani turisti imati prilike da uživaju u čarima srpske prestonice, ukoliko ne odu van grada.
Prošle sezone je čak 50.000 turista krstarilo Savom i Dunavom, a otvorenim, "panoramskim" autobusom vozilo se 20.000 turista.
Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na radnike Čikaga koji su pre 125 godina stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada. Ovaj praznik u svetu se koristi za organizovani izlazak na ulice i upoznavanje javnosti sa problemima zaposlenih.
Zimska radna odeća
Uvoznik guma "Coning" otvorio je u Beogradu 1. februara jedan od najmodernijih prodajno-servisnih centara u Evropi. Poslovnica, u čiju izgradnju je uloženo 6,5 mil EUR, prostire se na više od 5.000m2 i zapošljava 20 radnika.
Tehnički pregled novootvorenog centra prvi je servis u Srbiji čiji je rad potpuno usaglašen sa standardima novog Zakona o saobraćaju. U njemu je moguće izvršiti pregled putničkih i teretnih vozila najsavremenijim mašinama za dijagnostiku i pregled, obaviti servis zamene ulja kao i montažu i demontažu guma – rekao je Pupovac.
U prodajnom asortimanu Centra mogu se naći robne marke pneumatika kao što su "Continental", "Uniroyal", "Semperit", "Barum", "General", "Amerika", "Mitas", kao i široka lepeza svih vrsta klinastog remenja robnih marki "Rubena" i "Optibelt".
U opremanju skladišta centra metalnim stalažama za gume učestvovala je hrvatska kompanija "Meštrov", generalni zastupnik proizvođača metalnih industrijskih stalaža, metalnih trezora i sefova za banke.
Beogradski "Coning" jedan je od najvećih uvoznika guma na teritoriji Srbije sarađuje sa više od 7.000 preduzeća i generalni je zastupnik nemačke kompanije "Continental".
Zimski kombinezoni visokog kvaliteta. Uniforme Katić
Novootvoreni centar kompanije "Coning" nalazi se na Novosadskom putu 67 i kupcima nudi širok spektar proizvoda i usluga.Tehnički pregled novootvorenog centra prvi je servis u Srbiji čiji je rad potpuno usaglašen sa standardima novog Zakona o saobraćaju. U njemu je moguće izvršiti pregled putničkih i teretnih vozila najsavremenijim mašinama za dijagnostiku i pregled, obaviti servis zamene ulja kao i montažu i demontažu guma – rekao je Pupovac.
U prodajnom asortimanu Centra mogu se naći robne marke pneumatika kao što su "Continental", "Uniroyal", "Semperit", "Barum", "General", "Amerika", "Mitas", kao i široka lepeza svih vrsta klinastog remenja robnih marki "Rubena" i "Optibelt".
U opremanju skladišta centra metalnim stalažama za gume učestvovala je hrvatska kompanija "Meštrov", generalni zastupnik proizvođača metalnih industrijskih stalaža, metalnih trezora i sefova za banke.
Beogradski "Coning" jedan je od najvećih uvoznika guma na teritoriji Srbije sarađuje sa više od 7.000 preduzeća i generalni je zastupnik nemačke kompanije "Continental".
Kombinezoni Beograd
Ulaganje "Gorenja" u Zaječaru obezbediće posao za najmanje 300 radnika, što će doprineti sprečavanju odlaska mladih iz istočne Srbije, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić povodom najave slovenačke kompanije da će realizovati treću investiciju u našoj zemlji.
Izrada i prodaja kombinezona, radnih pantalona, htz jakni i prsluka. 15 godina uspešnog poslovanja na teritoriji Srbije. Uniforme Katić
"Kompanija 'Gorenje' je danas zvanično objavila da želi da gradi treću fabriku u Srbiji, za proizvodnju veš mašina i mašina za sušenje veša u Zaječaru. Ta firma je zainteresovana da u narednom periodu zaposli 300 radnika i mislim da je ovo veoma važna investicija s obzirom da je reč o istočnoj Srbiji, iz koje mladi odlaze u razvijenije gradove", rekao je Dinkić.
Dinkić je ukazao da su višemesečni pregovori "Gorenja" sa Ministarstvom ekonomije doveli do konkretnih rezultata i najavio da bi do kraja ove nedelje trebalo da se potpiše Sporazum sa tom slovenačkom kompanijom o investiciji u Zaječaru.
"Sa dolaskom 'Gorenja' mislim da ćemo napraviti preokret u istočnoj Srbiji, kao što smo u Šumadiji napravili sa dolaskom 'Fiata'", rekao je Dinkić i naveo da je Ministarstvo spremno da u potpunosti podrži realizaciju te investicije.
On je podsetio da do sada u Zaječaru nije bilo ozbiljnih investicija i da je taj grad zajedno sa još nekoliko mesta u Srbiji proglašen oblašću od posebnog značaja za razvoj industrije u našoj zemlji.
"Ovo je dobra vest jer će 90 % ove proizvodnje ići u izvoz", kazao je on i naveo da je "Gorenje" već prisutno u Staroj Pazovi gde proizvodi bojlere i u Valjevu u kome ima svoju fabriku frižidera i zamrzivača.
"Moguće je da se Sporazumom dogovorimo i da oni povećaju broj radnika koji će raditi u Valjevu, dupliraju kapacitet u Staroj Pazovi za proizvodnju bojlera. Fabrika u Staroj Pazovi je završena i krenula je probna proizvodnja a uskoro će biti i svečano otvaranje", rekao je Dinkić.
"Gorenje" će u Zaječaru kupiti fabriku "Porcelan" u stečaju, čije su hale trenutno prazne.
Industrijski kompleks u Zaječaru obuhvata dve hale ukupne površine 18.000 kvadratnih metara, koje se nalaze na 14 hektara zemljišta.
Planirana početna investicija procenjuje se na približno 2,9 miliona evra.
Izrada i prodaja kombinezona, radnih pantalona, htz jakni i prsluka. 15 godina uspešnog poslovanja na teritoriji Srbije. Uniforme Katić
"Kompanija 'Gorenje' je danas zvanično objavila da želi da gradi treću fabriku u Srbiji, za proizvodnju veš mašina i mašina za sušenje veša u Zaječaru. Ta firma je zainteresovana da u narednom periodu zaposli 300 radnika i mislim da je ovo veoma važna investicija s obzirom da je reč o istočnoj Srbiji, iz koje mladi odlaze u razvijenije gradove", rekao je Dinkić.
Dinkić je ukazao da su višemesečni pregovori "Gorenja" sa Ministarstvom ekonomije doveli do konkretnih rezultata i najavio da bi do kraja ove nedelje trebalo da se potpiše Sporazum sa tom slovenačkom kompanijom o investiciji u Zaječaru.
"Sa dolaskom 'Gorenja' mislim da ćemo napraviti preokret u istočnoj Srbiji, kao što smo u Šumadiji napravili sa dolaskom 'Fiata'", rekao je Dinkić i naveo da je Ministarstvo spremno da u potpunosti podrži realizaciju te investicije.
On je podsetio da do sada u Zaječaru nije bilo ozbiljnih investicija i da je taj grad zajedno sa još nekoliko mesta u Srbiji proglašen oblašću od posebnog značaja za razvoj industrije u našoj zemlji.
"Ovo je dobra vest jer će 90 % ove proizvodnje ići u izvoz", kazao je on i naveo da je "Gorenje" već prisutno u Staroj Pazovi gde proizvodi bojlere i u Valjevu u kome ima svoju fabriku frižidera i zamrzivača.
"Moguće je da se Sporazumom dogovorimo i da oni povećaju broj radnika koji će raditi u Valjevu, dupliraju kapacitet u Staroj Pazovi za proizvodnju bojlera. Fabrika u Staroj Pazovi je završena i krenula je probna proizvodnja a uskoro će biti i svečano otvaranje", rekao je Dinkić.
"Gorenje" će u Zaječaru kupiti fabriku "Porcelan" u stečaju, čije su hale trenutno prazne.
Industrijski kompleks u Zaječaru obuhvata dve hale ukupne površine 18.000 kvadratnih metara, koje se nalaze na 14 hektara zemljišta.
Planirana početna investicija procenjuje se na približno 2,9 miliona evra.
Zidraske uniforme
SRPSKA privreda ne može da se oporavi sve dok se ne popravi obrazovna slika, a to je moguće učiniti jedino jasnom državnom strategijom - zaključak je sa okruglog stola pod nazivom „Mladi na tržištu rada - tranzicija iz sveta obrazovanja“ koju je u petak organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu.
Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.
Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.
- Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo - smatra Bukumirić-Katić. - Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno.
Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.
- Paradoks je što imamo previše srednjih škola, a sa druge strane i stalnu potrebu za dodatnim obukama
Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.
Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.
- Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo - smatra Bukumirić-Katić. - Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno.
Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.
- Paradoks je što imamo previše srednjih škola, a sa druge strane i stalnu potrebu za dodatnim obukama
Kombinezoni i radni mantili
Nacionalna služba za zapošljavanje, filijala za grad Beograd, u saradnji sa opštinom Čukarica, organizovaće danas Sajam zapošljavanja u zgradi te opštine, saopštila je NSZ.
Uniforme po meri. Sve za Vašu profesiju.
Na sajmu će 20 poslodavaca ponuditi oko 320 radnih mesta, od kojih je 200 namenjeno hraniteljstvu kao vidu radnog angažovanja, a u ponudi će biti i veliki broj poslova za osobe sa invaliditetom.
Posao na sajmu mogu potražiti nezaposleni informatičari, programeri, lekari, medicinske sestre, negovateljice, defektolozi, komercijalisti, mehaničari, vulkanizeri, stolari, tesari, izrađivači obuće, pekari, poslastičari, vozači, spremačice i portiri.
Na štandu beogradske filijale NSZ, nezaposleni će dobiti sve potrebne informacije o uslugama i programima službe kao i stručne savete i pomoć u pisanju radne biografije (CV), navedeno je u saopštenju.
Uniforme po meri. Sve za Vašu profesiju.
Na sajmu će 20 poslodavaca ponuditi oko 320 radnih mesta, od kojih je 200 namenjeno hraniteljstvu kao vidu radnog angažovanja, a u ponudi će biti i veliki broj poslova za osobe sa invaliditetom.
Posao na sajmu mogu potražiti nezaposleni informatičari, programeri, lekari, medicinske sestre, negovateljice, defektolozi, komercijalisti, mehaničari, vulkanizeri, stolari, tesari, izrađivači obuće, pekari, poslastičari, vozači, spremačice i portiri.
Na štandu beogradske filijale NSZ, nezaposleni će dobiti sve potrebne informacije o uslugama i programima službe kao i stručne savete i pomoć u pisanju radne biografije (CV), navedeno je u saopštenju.
Siloviti i namršteni Svetozar Pribićević
Arhiva - Dnevni list Danas.
Desimir Tošić 28. februar 2006.
Ubili su ga teroristi koji su verovatno imali posrednih ili neposrednih veza sa sovjetskim obaveštajnim agentima. Stranka komunista u to vreme, do kraja pedesetih godine, bila je prvenstveno "ruska stranka", ne kao privezak ruskog ili sovjetskog imperijalizma, već kao prenosilac ideja "novog društva" koje dolaze iz Rusije.
Drašković je bio najbolji kandidat za zamenu Davidovića: ozbiljan i pošten, sa smislom za organizaciju i privredne probleme. I, pre svega, kao nekadašnji samostalni, "levi" radikal i kao emigrant u periodu obrenovićevske represije - bio je vrlo napredan.
Socijalno poreklo većine u Demokratskoj stranci bilo je seljačko. I Davidović i Drašković dolaze neposredno iz sela. Davidović je dete sveštenika sa sela, rođen u Koraćici, a Drašković u Polomu. Pribićević je iz porodice austrijskih graničara Srba iz Vojne krajine u Hrvatskoj. Vlajić je sin generalštabnog oficira, po majci iz porodice beogradskih Grka oko Hadži-Tome. Deda mu je po majci Radivoje Milojković, liberalski prvak, pašenog Jovana Ristića. Vlajić je kao dete video kralja Milana, ali je kod Vlajića postojala čudna tendencija. Iako je socijalno pripadao beogradskom vodećem sloju, on je njega izbegavao i prezirao, a oni su mu uzvraćali kritikom i napadima. I on je, kao mnogi u našoj sredini, a još više iz drugih sredina, ukazivao na negativne uticaje takozvane beogradske čaršije (u političkom smislu).
Davidović je bio humanista sav u saradnji i razumevanju, pravi "solidarista" iz vremena samostalnih radikala. Iako je imao suprotna gledišta od Pribićevića, u Davidoviću je bilo strpljenja, što je odlika demokrata i demokratije.
Vojislav Marinković je bio pored Vojislava Veljkovića (1865-1931), jedini u Demokratskoj stranci koji je dolazio iz naše buržoazije. Otac i brat su mu bili ministri, ali njegov dolazak u Demokratsku stranku posle Prvog svetskog rata bio je vrlo pragmatičan, ne ideološki. Marinković je pred Prvi rat postao vođ najmanje političke grupe u Narodnoj skupštini - naprednjačke grupe. Zato su braća Marinkovići, iako konzervativni, prišli novoj Demokratskoj stranci. Nisu mogli da se pridruže radikalima. Radikali su takođe postali konzervativni i desničari, ali s radikalima naprednjaci su lomili koplja u toku dve decenije.
Vojislav Marinković je bio takođe jedini, pored Veljkovića, imućniji čovek vezan za privredne aktivnosti. Sve ostale vođe Demokratske stranke živele su skromno. Milan Grol je pred Drugi svetski rat grcao u dugovima, zadužujući se kao i drugi prvak stranke u unutrašnjosti - Dragoljub Milovanović Bena, koji je streljan oktobra 1941. u Kragujevcu zajedno sa svojim jedincem posinkom. U Prvom svetskom ratu Davidović je izgubio sina jedinca, studenta Miodraga, a Grol svoju kćer kao dete za vreme austrijske okupacije posle 1915. godine. Vlajić je umro u emigraciji u hotelskoj sobi jednog hotela za starce. Bio je oženjen kćerkom jednog od vođa Timočke bune, kćeri Raše Miloševića.
U porodici Svetozara Pribićevića bilo je četvoro braće. Pored Svetozara, bio je tu episkop Valerijan, jedini "uravnoteženi" Pribićević, potom pukovnik Milan koji je pobegao iz austrijske u srpsku vojsku još pre Prvog svetskog rata, i pribićevićevski Aljoša, Adam Pribićević (1880-1957), "seljak i gospodin" koji je izvršio samoubistvo u Kanadi, kao emigrant. To je bila porodica izuzetnih patriota, vrlo poštenih ljudi i sposobnih i energičnih javnih radnika. Episkop je završio za vreme okupacije 1941, na italijanskoj okupacionoj teritoriji. Milan je postao "levi zemljoradnik" i umro je od tuberkuloze pred Drugi svetski rat. Adam je, kao austrijski regrut, pokušao da izvrši samoubistvo. Posle rata otišao je na Kosovo kao kolonist. Iz ovog iskustva života i rada izašla je njegova knjiga "Od gospodina do seljaka". Pred rat se naselio u Batajnici. Za vreme okupacije, pridružio se Draži Mihailoviću koji ga je poslao 1944. u Bari da politički dejstvuje kod saveznika. Adam je posle rata živeo kraće vreme u Rimu i u Parizu, pa se naselio u blizini svog užeg zemljaka Pere Bulata, jednog od vođa srpskih iseljenika u Kanadi.
Najbolji govornici u Demokratskoj stranci bili su Ljuba Davidović, Milorad Drašković i Svetozar Pribićević. Davidović je bio mali rastom sa zvučnim baritonom, ozbiljnog, ali blagog lica. Govorio je bez čitanja u kratkim rečenicama u kojima su se mešali realizam seljačke misli i jednog izuzetnog građanskog humaniste. Niko nije tako jasno kao Davidović u Demokratskoj stranci obeležavao ono što se zove politika srednje linije, "politika centra". Davidović je ostavljao dubok utisak čoveka koji iskreno govori i iskreno se zalaže za svoje ideje i program.
Desimir Tošić 28. februar 2006.
Ubili su ga teroristi koji su verovatno imali posrednih ili neposrednih veza sa sovjetskim obaveštajnim agentima. Stranka komunista u to vreme, do kraja pedesetih godine, bila je prvenstveno "ruska stranka", ne kao privezak ruskog ili sovjetskog imperijalizma, već kao prenosilac ideja "novog društva" koje dolaze iz Rusije.Socijalno poreklo većine u Demokratskoj stranci bilo je seljačko. I Davidović i Drašković dolaze neposredno iz sela. Davidović je dete sveštenika sa sela, rođen u Koraćici, a Drašković u Polomu. Pribićević je iz porodice austrijskih graničara Srba iz Vojne krajine u Hrvatskoj. Vlajić je sin generalštabnog oficira, po majci iz porodice beogradskih Grka oko Hadži-Tome. Deda mu je po majci Radivoje Milojković, liberalski prvak, pašenog Jovana Ristića. Vlajić je kao dete video kralja Milana, ali je kod Vlajića postojala čudna tendencija. Iako je socijalno pripadao beogradskom vodećem sloju, on je njega izbegavao i prezirao, a oni su mu uzvraćali kritikom i napadima. I on je, kao mnogi u našoj sredini, a još više iz drugih sredina, ukazivao na negativne uticaje takozvane beogradske čaršije (u političkom smislu).
Davidović je bio humanista sav u saradnji i razumevanju, pravi "solidarista" iz vremena samostalnih radikala. Iako je imao suprotna gledišta od Pribićevića, u Davidoviću je bilo strpljenja, što je odlika demokrata i demokratije.
Vojislav Marinković je bio pored Vojislava Veljkovića (1865-1931), jedini u Demokratskoj stranci koji je dolazio iz naše buržoazije. Otac i brat su mu bili ministri, ali njegov dolazak u Demokratsku stranku posle Prvog svetskog rata bio je vrlo pragmatičan, ne ideološki. Marinković je pred Prvi rat postao vođ najmanje političke grupe u Narodnoj skupštini - naprednjačke grupe. Zato su braća Marinkovići, iako konzervativni, prišli novoj Demokratskoj stranci. Nisu mogli da se pridruže radikalima. Radikali su takođe postali konzervativni i desničari, ali s radikalima naprednjaci su lomili koplja u toku dve decenije.
Vojislav Marinković je bio takođe jedini, pored Veljkovića, imućniji čovek vezan za privredne aktivnosti. Sve ostale vođe Demokratske stranke živele su skromno. Milan Grol je pred Drugi svetski rat grcao u dugovima, zadužujući se kao i drugi prvak stranke u unutrašnjosti - Dragoljub Milovanović Bena, koji je streljan oktobra 1941. u Kragujevcu zajedno sa svojim jedincem posinkom. U Prvom svetskom ratu Davidović je izgubio sina jedinca, studenta Miodraga, a Grol svoju kćer kao dete za vreme austrijske okupacije posle 1915. godine. Vlajić je umro u emigraciji u hotelskoj sobi jednog hotela za starce. Bio je oženjen kćerkom jednog od vođa Timočke bune, kćeri Raše Miloševića.
U porodici Svetozara Pribićevića bilo je četvoro braće. Pored Svetozara, bio je tu episkop Valerijan, jedini "uravnoteženi" Pribićević, potom pukovnik Milan koji je pobegao iz austrijske u srpsku vojsku još pre Prvog svetskog rata, i pribićevićevski Aljoša, Adam Pribićević (1880-1957), "seljak i gospodin" koji je izvršio samoubistvo u Kanadi, kao emigrant. To je bila porodica izuzetnih patriota, vrlo poštenih ljudi i sposobnih i energičnih javnih radnika. Episkop je završio za vreme okupacije 1941, na italijanskoj okupacionoj teritoriji. Milan je postao "levi zemljoradnik" i umro je od tuberkuloze pred Drugi svetski rat. Adam je, kao austrijski regrut, pokušao da izvrši samoubistvo. Posle rata otišao je na Kosovo kao kolonist. Iz ovog iskustva života i rada izašla je njegova knjiga "Od gospodina do seljaka". Pred rat se naselio u Batajnici. Za vreme okupacije, pridružio se Draži Mihailoviću koji ga je poslao 1944. u Bari da politički dejstvuje kod saveznika. Adam je posle rata živeo kraće vreme u Rimu i u Parizu, pa se naselio u blizini svog užeg zemljaka Pere Bulata, jednog od vođa srpskih iseljenika u Kanadi.
Najbolji govornici u Demokratskoj stranci bili su Ljuba Davidović, Milorad Drašković i Svetozar Pribićević. Davidović je bio mali rastom sa zvučnim baritonom, ozbiljnog, ali blagog lica. Govorio je bez čitanja u kratkim rečenicama u kojima su se mešali realizam seljačke misli i jednog izuzetnog građanskog humaniste. Niko nije tako jasno kao Davidović u Demokratskoj stranci obeležavao ono što se zove politika srednje linije, "politika centra". Davidović je ostavljao dubok utisak čoveka koji iskreno govori i iskreno se zalaže za svoje ideje i program.
Gradjevinski radnici u Kraljevu
Izgradnja montažnih kuća je najbolje i najbrže rešenje za zemljotresom pogođeno Kraljevo, izjavio je predsednik Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac i istakao da tu ne treba imati predrasude, jer su montažne kuće otpornije na zemljotrese.
Predsednik Inženjerske komore Srbije je kazao da montažne kuće imaju dobru izolaciju i da će se u Kraljevu graditi kao u evropskim zemljama, odnosno da će u zidovima biti 10 centimetara mineralne vune, a ne upola manje, kao što se do sada radilo. Šumarac je naveo da montažne kuće imaju garanciju i po 100 godina, dok se za novoigrađene stanove u Beogradu obično dobija garancija od samo pet godina. On je dodao da proizvođači u tom periodu garantuju ispravnost materijala od kojih je sastavljen objekat, vodovodnih i električnih instalacija.
Iz rebalansa budžeta za 2010. godinu, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, izdvojeno je milijardu dinara za Kraljevo i taj novac će biti utrošen na izgradnju montažnih kuća.
- Postavljanje temelja za oko 500 takvih kuća namenjenih najugroženijim stanovnicima Kraljeva počeće čim bude završena javna nabavka, odnosno izabran proizvođač.
U zemljotresu jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji je 3. novembra pogodio Kraljevo i okolinu, dve osobe su izgubile život, a broj nebezbednih stambenih objekata se još utvrđuje.
Treger pantalone i radničke jakne za građevinare.
- To nisu montažne kuće tipa barake, kakve su imali radnici na gradilištima, već su to trajne kuće - naglasio je Šumarac dodajući da se montažne kuće u velikoj meri koriste u svetu, na primer u SAD, Švedskoj i Norveškoj.Predsednik Inženjerske komore Srbije je kazao da montažne kuće imaju dobru izolaciju i da će se u Kraljevu graditi kao u evropskim zemljama, odnosno da će u zidovima biti 10 centimetara mineralne vune, a ne upola manje, kao što se do sada radilo. Šumarac je naveo da montažne kuće imaju garanciju i po 100 godina, dok se za novoigrađene stanove u Beogradu obično dobija garancija od samo pet godina. On je dodao da proizvođači u tom periodu garantuju ispravnost materijala od kojih je sastavljen objekat, vodovodnih i električnih instalacija.
Iz rebalansa budžeta za 2010. godinu, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, izdvojeno je milijardu dinara za Kraljevo i taj novac će biti utrošen na izgradnju montažnih kuća.
- Postavljanje temelja za oko 500 takvih kuća namenjenih najugroženijim stanovnicima Kraljeva počeće čim bude završena javna nabavka, odnosno izabran proizvođač.
U zemljotresu jačine 5,4 stepena Rihterove skale, koji je 3. novembra pogodio Kraljevo i okolinu, dve osobe su izgubile život, a broj nebezbednih stambenih objekata se još utvrđuje.
Radni kombinezoni za radnike
U kuršumlijskom Kombinatu "Simpo-šik" biće otvorena fabrika za proizvodnju lesonita na Balkanu, u koju je uloženo oko pet miliona evra. Ovde će se dnevno proizvoditi 130 tona lesonita u svim bojama i različitih dezena, za šta postoji veliko interesovanje kupaca.
"Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.
Zimske uniforme za radnike. Veliki izbor modela. Najpovoljniji u Srbiji.
Prema rečima direktora, u fabrici će se ozbiljno baviti problemom zaštite životne sredine i prečišćavanjem otpadne vode iz proizvodnje koja će oticati u reku Toplicu. "Aktiviranjem fabrike za prečišćavanje otpadnih voda zaštitićemo i reku Toplicu i prirodnu okolinu, a na taj način i rešiti veliki problem stanovništva ovog kraja koji je decenijama unazad imao problema dok je fabrika lesonita radila, a voda zagađena fenolom plavila bašte i oranice i izazivala pomor živog sveta u reci", kazali su u fabrici.