Radna odeća i uniforme

Kooperanti i radnici Zemljoradničke zadruge „Agromiks" iz Savinog Sela konačno su juče ušli u posed 158 hektara oranica, koje je godinama obrađivala mesna industrija „Karneks".

Kombinezoni i radne pantalone. Proizvodnja i prodaja na teritoriji cele Srbije.

Višemesečni spor „Karneksa" i „Agromiksa" oko ove zemlje ipak još nije završen, jer se trenutno vodi obnovljeni postupak pred Upravnim sudom. Kao i prethodnih nekoliko puta, radnici „Karneksa" postavili su mehanizaciju na vojni most na prilazu atarskom putu kako bi sprečili zadrugare da dođu do spornih njiva, ali ovoga puta nisu uspeli. Predstavnici zadruge i vrbaske Opštinske uprave došli su do oranica okolnim putem iz susednog sela. Njive su omeđene, a načelnik Odeljenja za urbanizam Blagoje Dedeić izdao je zaključak o izvršenju rešenja o ulasku u posed 158 hektara oranica. - Presuda u upravnom postupku je konačna i može da se izvrši, bez obzira što je „Karneks" podneo žalbu - dodao je Dedeić. Oranice još nisu u katastru uknjižene kao imovina ZZ „Agromiksa", što će, kako se pretpostavlja, biti učinjeno po završetku sudskog spora, a zadrugari kažu da ne strepe od ishoda jer je do sada u četiri prvostepena, jednom drugostepenom i dva trećestepena postupka odbijen zahtev „Karneksa" za odlaganje izvršenja presude, koja je doneta u korist zadruge. - Uvođenje u posed je odlagano do sada više puta, a navođeni su razni razlozi. Nismo odustajali jer je pravda na našoj strani. Vidimo da je „Karneks" preorao i nađubrio zemlju, a zadruga je spremna da im nadoknadi te troškove, naravno uz uzajamno obeštećivanje jer su naši troškovi zbog odlaganja ulaska u posed ogromni - rekao je Marko Femić, direktor „Agromiksa". Policija, koja je došla po pozivu, napravila je zapisnik i legitimisala radnike „Karneksa", ali nije uklonila blokadu, koja je ostala i nakon što su zadrugari službeno uvedeni u posed. Spor između „Agromiksa" i „Karneksa" vodi se zbog imovine nad oranicama koje su nekada pripadale Poljoprivrednom dobru „Milan Kuč", koje je 1997. pripojeno „Karneksu" bez ikakve nadoknade. Savinoselci, to jest ZZ „Agromiks", na osnovu Zakona o zemljoradničkim zadrugama, traže da im se zemlja vrati.

Radničke pantalone u Novom Sadu

U Sremskom okrugu je, zahvaljujući programima aktivnih mera zapošljavanja, u prošloj godini otvoreno 1.840 radnih mesta, uključujući i poslove na određeno vreme, potvrdio je Tanjugu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijala Sremska Mitrovica.

Radnički kombinezoni, prsluci, treger pantalone, jakne i mantili. Kvalitetno i povoljno. Katić

Ove programe finansirali su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Pokrajinski sekretarijat za rad zapošljavanje i ravnopravnost polova.

Koristeći subvencije za otvaranje novih radnih mesta, 192 poslodavca zaposlila su 504 radnika s evidencije nezaposlenih. Takođe, 105 nezaposlenih je pokrenulo sopstveni posao.

Gotovo 500 mladih do 30 godina dobilo je posao u okviru projekta "Prva šansa" ili je primljeno na stručnu praksu, koja će im omogućiti polaganje stručnog i državnog ispita.

U Sremskom okrugu je, prema zvaničnim podacima, krajem novembra bilo evidentirano 27.926 nezaposlenih, što je rast od 2,28 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Posao je putem sajmova zapošljavanja lane dobilo 355 kandidata.

Kombinezoni

Isplata 138 radnika kruševačke Industrije mašina i komponenti "14. oktobar" koji su odlučili da uzmu otpremnine i napuste preduzeće završena je, rečeno je agenciji Beta u toj fabrici.

Kombinezoni i radna odela po Vašim merama. Opremite tim modernim i kvalitetnim uniformama.

"Vrednost socijalnog programa za radnike, kojima je uglavnom nedostajalo pet godina do penzije, bila je 47 miliona dinara. Radnici koji su napustili fabriku prijavljeni su na tržište rada", rekao je agenciji Beta generalni direktor "14. oktobra" Zoran Radmanovac.

Nakon sprovodjenja socijalnog programa, u fabrici je ostalo 1.540 radnika.

Radmanovac je kazao da je Ministarstvo odbrane od "14. oktobra" tražilo da sačini plan za narednu godinu i da je utvdjeno da će oko 100 radnika imati uslov za isplatu otpremnina jer će im za penzionisanje nedostajati pet godina radnog staža.

"Pretpostavljam da će u narednoj godini i njima biti ponudjen odlazak iz fabrike uz socijalni program", kazao je on.

Radnicki prsluci prodaja Beograd

Zaposleni koji budu proglašeni viškom dobiće otpremninu, parcelu od 20 ari na kojoj će moći da se bave poljoprivredom i postanu kooperanti PKB-a, a biće im ponuđen i posao u nekom od javnih preduzeća.

Kombinezoni, pantalone, radnicke jakne i prsluci. Uniforme Katic 062 34 99 23

Poljoprivredni gigant PKB korporacija u narednom periodu će zbog restrukturiranja smanjiti broj zaposlenih. Rajko Mandić, generalni direktor, kaže za Press da će radnicima biti ponuđena otpremnina od 300 evra po godini staža i parcele od po 20 ari poljoprivrednog zemljišta na korišćenje. Takođe, radnicima će biti ponuđeno i zaposlenje u nekom od javnih preduzeća.

Rajko Mandić objašnjava da je PKB u postupku restrukturiranja i optimalizacije, zbog čega je otvoreno pitanje tehnoloških viškova.

Zimska HTZ oprema - prodaja

Na oko 3.500 kvadratnih metara centralnog dela parka, između Crkve Svetog Marka i fontane, površina se menja postavljanjem rolni travnog busena, a ostali deo se zasejava novim travnim semenom.
Zimski kombinezoni, radničke pantalone, bluze, jakne i prsluke proizvodimo i prodajemo.
- Pripremni radovi su počeli prošle nedelje, a danas je na terenu 40 radnika, sa deset različitih mašina, kamiona, roto-freza, multikarova i malih traktora. Najveći deo posla radi se ručno, jer kada se postavlja travni busen, zbog osetljivosti posla to moraju raditi isključivo kvalifikovani vrtlari. Završetak prve faze očekujemo do kraja nedelje, kada se očekuje lošije vreme za ovu vrstu radova. Druga faza počeće na proleće, sa prvim lepim vremenom.

Iako je na terenu mnogo radnika „Zelenila", Beograđanima to nije smetalo da i danas šetaju ili izvode decu u najveći gradski park.


- Bio je lep i ranije, ali sada je zaista svetski. Volim što je ostao i restoran, on je tradicija ovog parka. Način na koji je sve zajedno uklopljeno sa Crkvom Svetog Marka i novom fontanom jeste zaista nešto što čoveka može samo da zadivi - kaže gospođa Ljiljana.

Tokom proteklog meseca, radnici „Zelenila" zamenili su i sadnice na centralnoj cvetnoj površini parka. Umesto begonija, koje su krasile centralni deo parka tokom leta, tim delom sada dominiraju sadnice lavande, njih 7.000, u kombinaciji sa sezonskim cvećem i obodom od travnog tepiha. Na ovaj način, Tašmajdanski park dočekuje zimu potpuno spreman, a već na proleće sve što je zasađeno daće ovom parku novu boju.

Zimski kombinezoni - prodaja i isporuka

Korejska „Jura“ povećaće broj radnih mesta sa 1.500 na 1.700 u pogonu čija je izgradnja u Leskovcu u toku. Međutim, korejskoj kompaniji do sada se javilo samo 300 ljudi zainteresovanih za zaposlenje.

Kombinezoni Katić - HTZ oprema vrhunskog kvaliteta. Modeli za jesen i zimu

Rado bih se prijavio, ali samo ako je plata veća od 25.000 dinara. Čuo sam, međutim, da „Jura“ traži crnački rad, a da su plate po 200 evra. Mada, sada vidim da i nemam šansu jer sam stariji od 40 godina - kaže mašinbravar Srđan Đokić, koji na stalni posao čeka 13 godina, dok Sunčica Ilić (37) iz Bratmilovca ne pita za uslove.

- Ovo je prvi put od kada znam za sebe da neko traži radnike sa osnovnom školom. Ne da me ne interesuju uslovi rada, nego ću „noge da polomim“ da se negde uhlebim, pa kolika god da je ta crkavica - priča nezaposlena majka troje dece.

Fabrika „Jura“ gradi se na četiri hektara zemljišta pored fabrike „Nevena“, koje je toj korporaciji poklonio grad Leskovac, a sam objekat zauzima površinu od oko 18.000 kvadrata. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) navode da se na spisku zainteresovanih za rad u leskovačkoj „Juri“ nalazi 300 osoba starosne dobi između 30 i 40 godina i sa stručnom spremom od 1. do 4. stepena.

Kako nezvanično saznajemo, „Jura“ još nije raspisala konkurs, ali da je u razgovorima sa predstavnicima NSZ predočila kakav kadar želi.

- Korejci su rekli da im je umesto 1.500 potrebno 1.700 radnika, što znači da će u Leskovcu biti najveći broj zaposlenih od četiri „Jurine“ fabrike u Srbiji - priča izvor „Blica“ upoznat sa dešavanjima u „Juri“. Prema istom izvoru, poželjni su radnici starosti do 40 godina i to 70 odsto žena i 30 odsto muškaraca, od kojih jedna trećina sa prvim i drugim stepenom stručne spreme. Vlasnici „Jure“ planiraju da zaposle i blizu 50 visokoškolaca za rukovođenje i rad u administraciji.

Miloš Stojiljković (23), svršeni elektrotehničar, juče se upisao u spisak potencijalnih radnika „Jure“.

- Hoću da radim pod uslovom da je zarada dobra, da je radno vreme fiksno i da imam zdravstveno i socijalno osiguranje. Mnogi moji drugovi su zainteresovani jer niko ne radi - priča mladić koji, kaže, žudi za džeparcem jer su oba njegova roditelja ostala bez posla pre desetak godina.

Leskovačka NSZ će posredovati u zapošljavanju radnika u „Juri“, a obuka i prekvalifikacija vršiće se u fabrici te korporacije u Međurovu kod Niša.

Radni prsluci

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović izjavila je da je belgijska kompanija "Meteh" u Smederevu zaposlila novih 136 radnika, zahvaljujući podsticaju države od 300.000 evra.Radne uniforme i HTZ oprema Katić. Najpovoljnij u Srbiji. 
Kombinezoni, mantili, prsluci, jakne i pantalone.


Ona je dodala i da će izvoz te firme biti dupliran sa 2,1 miliona evra u 2010. godini na oko 4,5 miliona do kraja ove godine.
Potpredsednica Vlade je ovom prilikom najavila i da će u 2012. biti prosirena finansijska podrška države firmama, pretežnim izvoznicima.

Posle posete fabrici i razgovora sa menadžmentom "Meteha", Kalanovićeva je rekla da je ukupna investicija iznosila oko 6,5 miliona evra, a podsticaji države su bili planirani za otvaranje 100 novih radnih mesta, ali je zaposleno 136 ljudi.

"Meteh", koji pravi proizvode od metalnih limova, izvozi celokupnu proizvodnju i to u Belgiju, Slovačku i druge zemlje EU, a među značajnijim klijentima su firme "Simens", "Nokia" i "Atlas Kopko".

Kalanovićeva je prenela, iz razgovora sa menadžmentom "Meteha", da se u smederevskoj firmi pravi informatički softver koji se šalje u centralu u Belgiju i ocenila da se isplatilo ulaganje u proizvodnju višeg stepena završne obrade, što je pravi razvojni put srpske privrede u koji treba više ulagati.

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Božidar Laganin podsetio je da su podsticajna sredstva "Metehu" odobrena u aprilu 2010. godine i ta firma je blizu ispunjenja svih obaveza dogovorenih sa Vladom Srbije.

Osnovni sud u Kragujevcu naložio je petorici članova štrajkačkog odbora preduzeća “Metal sistemi tehnika” da plate oko 118.000 dinara tužiocu zbog učešća u blokadi kapije i ometanja rada preduzeća “Vaker Nojson” u martu 2010. godine.

Kombinezoni, radničke jakne, prsluci i HTZ pantalone Katić. 

Isporuka u celoj Srbiji.

15 godina iskustva rada sa privredom i pojedincima u Srbiji i Nemačkoj.

Sud je obavezao radnike da u roku od osam dana isplate firmi “Vaker Nojson” štetu koja je nastala prilikom blokade kapije tog preduzeća.

Preduzeće “Vaker Nojson” zakupilo je deo fabrike “Metal sistemi”, u kojem je obavljalo svoju delatnost. Radnici “Metal sistema” su prilikom protesta zbog loših uslova rada blokirali kapiju svog preduzeća, ali su tako blokirali i redovne aktivnosti te firme.

Prema saopštenju Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, takvom presudom stvoreni su uslovi za dalji progon tih i drugih radnika koji su protestovali tražeći svoja prava.

“Zanemarene su činjenice da je štrajk bio zakonit i da ga je vodio sindikat, a ne pojedinci”, navodi se u saopštenju sindikata. U sindikatu su podsetili da je štrajk bio izazvan privatizacijom za koju je ocenjeno da je bila nepravedna, kao i time što radnici više meseci nisu primali zarade.

- Radnici, od kojih su neki ostali bez posla, ili i dalje ne primaju zarade, obavezuju se tom presudom da plate troškove”, navodi se u saopštenju.

Kombinezon za automehaničare i autolakirere

Kombinezoni od kvalitetnog uvoznog kepera i diolena. Posebna prilagođavanja za pojedine profesije. Radna odela Katić - već 15 godina simbol za pouzdane uniforme.

Radničke pantalone

Praznik rada jedni obeležavaju na izletištima širom Srbije, dok drugi protestuju podsećajući na loš položaj radnika. Ni uranike, ni predstavnike sindikata koji su protestovali ulicama Beograda, kiša nije omela da obeleže praznik rada. 

Radni kombinezoni, treger i pojas pantalone od kvalitetnih i izdržljivih materijala.

Uniforme Katić - 15 godina uspešne saradnje sa radnicima i firmama u Srbiji i inostranstvu.

Međunarodni praznik rada u Srbiji se obeležava skromnije nego ranije. Prvomajski uranak izveo je na izletišta veliki broj ljudi širom Srbije, dok je u centru Beograda protestovalo oko 200 članova Novog sindikata zdravstva, Udruženog sindikata Srbije Sloga i Policijskog sindikata Srbije.
Sindikalci su protest počeli na beogradskom trgu Slavija, gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.
Predstavnici sindikata saglasni su u oceni da je "stanje katastrofalno" i da bi stotine hiljada ljudi trebalo da izađu na ulice i iskažu zadovoljstvo. Samo se radnici mogu izboriti za svoja prava, poručuju sindikalci.
Uz sindikalna obeležja, okupljeni su nosili i transparent: "Ni Tadić ni Nikolić - za antikapitalistički pokret".
Predstavnici tri sindikata policije, zdravstva i industrijskih radnika Veljko Mijailović, Živorad Mrkić i Željko Veselinović istakli su da protestuju protiv vlasti, korupcije i tajkunizacije.
Sindikati, prema rečima Veljka Mijailovića iz Policijskog sindikata Srbije, koriste današnji dan da odaju pomen žrtvama borbe za ljudska prva, ali i da pošalju poruku vlasti da neće dozvoliti pogoršanje položaja radničke klase u Srbiji, već će ubuduće organizovati učestale proteste.
"Vlast mora da zaustavi bedu, glad i nezaposlenost u Srbiji, inače ćemo mi nastaviti žestoke proteste", poručio je Mijailović, kritikujući Socijalno-ekonomski sporazum, koji je Vlada Srbije, dva dana uoči Praznika rada, potpisala sa dva reprezentativna sindikata i Unijom poslodavaca.
Sporazum je kritikovao i Željko Veselinović predstavnik Sindikata industrijskih radnika "Sloga", nazvavši ga sramotnim. Veselinović je rekao da mali broj radnika na skupu ne znači da je većina radničke klase zadovoljna poručivši da je "Srbija najopasnija kad ćuti".
Kiša i roštilj
Oni koji nisu protestovali, Prvi maj  su proveli neradno. Građani širom Srbije izašli su na izletišta gde se tradicionalno "urani". Ipak, neki su odustali od prvomajskih planova, jer ih je omela kiša.
Za Prvi maj pripremili su se najviše oni kojima će praznici doneti zaradu. Na Fruškoj gori i u Novom Sadu očekuju do 300.000 gostiju.  Sa Palića poručuju da su spremno dočekali goste, dok je prethodnih nekoliko dana više hiljada turista iz Srbije i regiona pristiglo na Zlatibor, Taru i Mokru goru.
Prvomajske praznike u Beogradu provešće više desetina hiljada stranih turista. Ponovo radi i otvoreni turistički autobus, čime je kompletirana prolećna ponuda organizovanih obilazaka prestonice.
Dejan Veselinov iz Turističke organizacije Beograda kaže da će i Beograđani i strani turisti imati prilike da uživaju u čarima srpske prestonice, ukoliko ne odu van grada.
Prošle sezone je čak 50.000 turista krstarilo Savom i Dunavom, a otvorenim, "panoramskim" autobusom vozilo se 20.000 turista.
Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na radnike Čikaga koji su pre 125 godina stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada. Ovaj praznik u svetu se koristi za organizovani izlazak na ulice i upoznavanje javnosti sa problemima zaposlenih.